"Транспарентност": Јавна предузећа стецишта партијских људи, креатори црних рупа у буџету

 Јавна предузећа у Србији су стециште партијских људи, без професионалног менаџмента, углавном су велики губиташи и креатори црних рупа у буџету, заједничка је оцена учесника дебате Транспарентности Србија о расипању јавних ресурса.

О трошењу пара грађана Србије на ненанамеснки и нерационалан начин, уз „прескакање“ законских процедура, говорили су програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић, председник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић и програмски директор економско-истраживачке мреже Либек Михаило Гајић.

Као пример спорног руковођења јавним предузећима они су издвојили Електропривреду Србије (ЕПС), доведену до великих финансијских проблема и хаварија постројења које су озбиљно могле да угрозе снабдевање Србије струјом.

„Јавна предузећа би требало грађанима да понуде што квалитетније услуге. Ипак, она су изузетно рањива и стецишта су корупције. Располажу огромним ресурсима и сасвим је логично да ће пре бити мета различитих неправилности, нетранспарентности и куповине политичког утицаја“, приметио је Ненадић.

Он је подсетио да та предузећа обављају разне комуналне делатности и послове од општег интереса и не морају нужно да буду профитабилна.

Може се чути да представници тих предузећа кажу да су пословали са профитом, „зато што тај профит који они убирају веома често долази из монополског положаја у којем се та предузећа налазе“, указао је Ненадић.

Он је оценио и да се у таквим предузећима навелико заобилазе бројне законске обавезе, попут јавног расписивања конкурса.

Јавна предузећа морају да теже рационалној потрошњи

И председник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић је предочио да јавним предузећима циљ не мора да буде профитабилност, али да морају да теже рационалној потрошњи, јер располажу новцем грађана.

„Она морају да послују по принципу да праве што мањи трошак за државу. Ипак, међутим, служе за задовољење одређених политичких и партијских потреба“, сматра Милићевић и указује да јавна предузећа, супротно свим правилима, служе да се из њих извлачи профит.

Он је као један од кључних проблема означио и то што је принцип стручности у јавним предузећима углавном занемарен.

„Једна од кућних ствари је ко њима руководи, како се доносе одлуке и поврх свега ко у тим предузећима одговара ако оне не функционишу како треба“, нагласио је Милићевић.

Он је запазио и да јавна предузећа служе за промоцију и да се и на тај начин троше средства.

„Јавна предузећа су место где могу да се промовишу кадрови, могу да промовишу политичке идеје. Ми смо једна од вероватно ретких земаља које имају јавна предузећа на државним дотацијама, а спонзори су великих приредби и великих окупљања“, приметио је Милићевић.

Дифузија одговорности

И економиста Гајић сматра да је у посао који треба да обављају јавна предузећа унето много „политичких разматрања“.

Он потенцијално решење види у новим законским прописима који су део преговора и аранжамана са Међународним монетарним фондом (ММФ).

„Идеја да се из јавног предузећа све пребаци у ДОО или акционарско друштво има неког смисла. Постоји упоредна пракса која каже да би то требало да повећа одговорност, јер би се направио државни холдинг где се зна ко је заправо управљач“, рекао је Гајић.

Он мисли да би у том случају све било јасније и да бисмо лакше могли да лоцирамо ко је крив када дође до неког проблема.

Тренутно је на делу принцип „дифузије одговорности“ у јавним предузећима, јер ми, заправо, не замо ко њима руководи, да ли је то директор или ресорно министарство.

Гајић се дотакао и приватизације јавних предузећа, уз констатацију да она није решење, ако је рећ о предузећима која су у монопослком положају.

Према његовом мишљењу, „ту нећемо видети много напретка за нас као потрошаче који користимо и плаћамо услуге таквих предузећа која су у монополском или квазимонополском статусу“.

Решење је отварање тржишта, уклањање свих баријера које постоје, а које често нису само законске. Либерализација, а онда, наравно, и приватизација неког дела предузећа“, казао је Гајић.

Конкурси се не спроводе

С друге стране, Ненадић је анализирао и то да ли се, упркос бројним обећањима, у протеклих 12 година актуелне власти на челу са Српском напредном странком (СНС) нешто променило када је реч о функционисању јавних предузећа.

Он је подсетио да се на почетку власти СНС говорило о закону који би требало да унапреди професионалност у јавним предузећима.

Како је подсетио, „могли смо да чујемо те 2012. да се јавним предузећима више неће управљати по партијском кључу и да ће ту да руководе стручни директори изабрани на конкурсу, имаћемо захтеве стручности за чланове надзорних одбора“.

„Међутим, у пракси се то није догодило, конкурси или нису спровођени или су били селективни“ закључио је Ненадић.