Danas: OFAC zaustavio prodaju firmi ćerki NIS-a u Rumuniji, Bugarskoj i BiH

Nevolje stižu jedna za drugom. U to se ovih dana uverava Naftna industrija Srbije kojoj se zbog američkih sankcija poslovanje para kao kad se iznošeni džemper raspara povlačenjem samo jednog končića.

Sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD od 9. oktobra zaustavile su dotok Jadranskim naftovodom sirove nafte u rafineriju u Pančevu, strane banke i kartičarske kompanije obustavile su novčane transakcije, poslovni partneri su se razbežali, a zaposlene čeka neizvesna sudbina.

Kako nabaviti sirovu naftu i derivate, kako ih platiti stranim prodavcima, kako ih prevesti do Pančeva, kako naplaćivati prodatu robu, šta posle 1. novembra raditi s Rafinerijom, kako od Nove godine snabdevati tržište benzinom, dizelom, mazutom, kerozinom – sve su to pitanja za čijim odgovorima bi trebalo da tragaju menadžment NIS-a i Gasprom i država Srbija kao suvlasnici.

Na sve te nevolje pojavio se i jedan, za potrošače manje vidljiv, ali za kompaniju vrlo bolan problem. Naime, NIS je vlasnik zavisnih preduzeća u tri susedne države, od toga su dve firme u zemljama-članicama Evropske unije – Rumuniji i Bugarskoj – a treća je u Bosni i Hercegovini. Od trenutka uvođenja sankcija sva NIS-ova zavisna preduzeća u ove tri države zatvorila su benzinske stanice, računi su im blokirani i prestala su da posluju.

U Rumuniji NIS ima 19 benzinskih pumpi pod brendom Gasprom (NIS Petrol S.R.L.), a 9. oktobra obustavljene su sve finansijske transakcije. Ista je situacija i u Bugarskoj u kojoj Gasprom/NIS ima 23 benzinske pumpe – sve su zatvorene, bankarski računi blokirani i isporuke goriva obustavljene.

U Bosni i Hercegovini radile su 42 benzinske stanice preko kompanija NIS Petrol Banja Luka i G-Petrol Sarajevo i zapošljavale oko 500 radnika. Banke su zatvorile račune, međunarodna plaćanja blokirana, isporuke iz Rafinerije Pančevo obustavljene više od 10 dana.

Zajednički imenitelj poslovanja NIS-a u inostranstvu su – gubici. Ukupna suma gubitaka do ove godine je oko 250 miliona evra. U Rumuniji NIS beleži poslovni minus od 160, a Bugarskoj 90 miliona evra. Gubici u poslovanju NIS-ovih zavisnih preduzeća u ovim državama pojavili su se otprilike pre dve godine kad je Evropska unija počela značajno da pojačava sankcije prema ruskom energetskom sektoru (uključujući i Gasprom) što je otežalo poslovanje u Rumuniji i Bugarskoj.

Sadašnje blokiranje poslovanja i zatvaranje pumpi donosi nove gubitke. Procene su da će NIS u Rumuniji i Bugarskoj imati gubitke od po 30-35 miliona evra, a u BiH gubitak će dostići 50 miliona evra. Ukupno 110-120 miliona evra. Stari gubici i očekivani novi stvoriće NIS-u poslovni minus od ogromnih oko 350-360 miliona evra. Da bi pokrili taj gubitak suvlasnici NIS-a (Gasprom i država Srbija) moraće da obezbede kapital u odnosu vlasničkog udela (57-43 odsto). To konkretno znači da će gubitak morati da pokriju srpski poreski obveznici i hiljade malih akcionara koji kroz državne i privatne fondove poseduju udeo u kapitalu NIS-a.

O novonastalim problemima zavisnih preduzeća u inostranstvu ni NIS, ni Vlada Srbije nisu se do sada javno izjašnjavali.

Daleko od očiju javnosti Gasprom i država Srbija, kao suvlasnici NIS-a, pokrenuli su pre dve godine, kad su SAD i EU pojačali sankcije, prodaju zavisnih preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj u BiH.

Prema informacijama iz pouzdanih izvora, za kupovinu je zainteresovano nekoliko ozbiljnih kupaca i pregovori o akviziciji bili su značajno odmakli. Ali su sankcije OFAC-a zaustavile svake dalje pregovore. Od tog trenutka, sve stoji.

Svaki novi dan zatvorenih benzinskih pumpi u susednim državama otkucava nove gubitke NIS-a i povećava verovatnoću najgoreg scenarija bankrota regionalnih kompanija i potpunog gubitka vrednosti investicija.

Nervozni menadžment NIS-a i suvlasnici kompanije za sada su prevashodno fokusirani na ”gašenje požara” na srpskom tržištu nafte i naftnih derivata, pokušavajući da reše očigledno nerešiv problem čuvanjem dosadašnjih stečenih prava. Firme-kćerke u inostranstvu nisu prioritet, ali jesu generatori brzorastućih gubitaka koji na kraju dana mogu opasno da ugroze pa i potope poslovanje NIS-a. Bankrot firmi u Rumuniji, Bugarskoj i BiH mogao bi kao požar da se proširi i zahvati glavnu firmu u Srbiji.

Pregovori o rešavanja krize oko NIS-a usmereni su prema vlasničkom partneru, odnosno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. To je i logično, jer ključ krize je u njegovim rukama, sve dok se Srbija ne odluči da otvori stečaj NIS-a i konačno preseče toksičnu energetsku vezu s Rusijom.

S američkom stranom, koja je nametnula sankcije, nema se više šta razgovarati (kako je to priznao predsednik Srbije). Ali, zbog ugroženog poslovanja firmi-kćerki u Rumuniji, Bugarskoj i BiH i pretećih novih gubitaka od 100-nak miliona evra urgentno je potrebno pokrenuti novi krug komunikacije sa OFAC-om. Cilj novog kruga pregovora, koje bi morala da inicira Vlada Srbije, bio bi dobijanje specifične ili opšte licence koja bi NIS-u omogućila jednu od dve opcije: prodaju ove tri firme-kćerke ili održavanje njihovog poslovanja pod nadzorom kako bi se sprečio potpuni gubitak imovine i zaštitili interesi Srbije i njenih građana.

Miša Brkić

(Danas)