Данас: OFAC зауставио продају фирми ћерки НИС-а у Румунији, Бугарској и БиХ

Невоље стижу једна за другом. У то се ових дана уверава Нафтна индустрија Србије којој се због америчких санкција пословање пара као кад се изношени џемпер распара повлачењем само једног кончића.

Санкције Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД од 9. октобра зауставиле су доток Јадранским нафтоводом сирове нафте у рафинерију у Панчеву, стране банке и картичарске компаније обуставиле су новчане трансакције, пословни партнери су се разбежали, а запослене чека неизвесна судбина.

Како набавити сирову нафту и деривате, како их платити страним продавцима, како их превести до Панчева, како наплаћивати продату робу, шта после 1. новембра радити с Рафинеријом, како од Нове године снабдевати тржиште бензином, дизелом, мазутом, керозином – све су то питања за чијим одговорима би требало да трагају менаџмент НИС-а и Гаспром и држава Србија као сувласници.

На све те невоље појавио се и један, за потрошаче мање видљив, али за компанију врло болан проблем. Наиме, НИС је власник зависних предузећа у три суседне државе, од тога су две фирме у земљама-чланицама Европске уније – Румунији и Бугарској – а трећа је у Босни и Херцеговини. Од тренутка увођења санкција сва НИС-ова зависна предузећа у ове три државе затворила су бензинске станице, рачуни су им блокирани и престала су да послују.

У Румунији НИС има 19 бензинских пумпи под брендом Гаспром (НИС Петрол С.Р.Л.), а 9. октобра обустављене су све финансијске трансакције. Иста је ситуација и у Бугарској у којој Гаспром/НИС има 23 бензинске пумпе – све су затворене, банкарски рачуни блокирани и испоруке горива обустављене.

У Босни и Херцеговини радиле су 42 бензинске станице преко компанија НИС Петрол Бања Лука и Г-Петрол Сарајево и запошљавале око 500 радника. Банке су затвориле рачуне, међународна плаћања блокирана, испоруке из Рафинерије Панчево обустављене више од 10 дана.

Заједнички именитељ пословања НИС-а у иностранству су – губици. Укупна сума губитака до ове године је око 250 милиона евра. У Румунији НИС бележи пословни минус од 160, а Бугарској 90 милиона евра. Губици у пословању НИС-ових зависних предузећа у овим државама појавили су се отприлике пре две године кад је Европска унија почела значајно да појачава санкције према руском енергетском сектору (укључујући и Гаспром) што је отежало пословање у Румунији и Бугарској.

Садашње блокирање пословања и затварање пумпи доноси нове губитке. Процене су да ће НИС у Румунији и Бугарској имати губитке од по 30-35 милиона евра, а у БиХ губитак ће достићи 50 милиона евра. Укупно 110-120 милиона евра. Стари губици и очекивани нови створиће НИС-у пословни минус од огромних око 350-360 милиона евра. Да би покрили тај губитак сувласници НИС-а (Гаспром и држава Србија) мораће да обезбеде капитал у односу власничког удела (57-43 одсто). То конкретно значи да ће губитак морати да покрију српски порески обвезници и хиљаде малих акционара који кроз државне и приватне фондове поседују удео у капиталу НИС-а.

О новонасталим проблемима зависних предузећа у иностранству ни НИС, ни Влада Србије нису се до сада јавно изјашњавали.

Далеко од очију јавности Гаспром и држава Србија, као сувласници НИС-а, покренули су пре две године, кад су САД и ЕУ појачали санкције, продају зависних предузећа у Румунији, Бугарској у БиХ.

Према информацијама из поузданих извора, за куповину је заинтересовано неколико озбиљних купаца и преговори о аквизицији били су значајно одмакли. Али су санкције ОФАЦ-а зауставиле сваке даље преговоре. Од тог тренутка, све стоји.

Сваки нови дан затворених бензинских пумпи у суседним државама откуцава нове губитке НИС-а и повећава вероватноћу најгорег сценарија банкрота регионалних компанија и потпуног губитка вредности инвестиција.

Нервозни менаџмент НИС-а и сувласници компаније за сада су превасходно фокусирани на ”гашење пожара” на српском тржишту нафте и нафтних деривата, покушавајући да реше очигледно нерешив проблем чувањем досадашњих стечених права. Фирме-кћерке у иностранству нису приоритет, али јесу генератори брзорастућих губитака који на крају дана могу опасно да угрозе па и потопе пословање НИС-а. Банкрот фирми у Румунији, Бугарској и БиХ могао би као пожар да се прошири и захвати главну фирму у Србији.

Преговори о решавања кризе око НИС-а усмерени су према власничком партнеру, односно председнику Русије Владимиру Путину. То је и логично, јер кључ кризе је у његовим рукама, све док се Србија не одлучи да отвори стечај НИС-а и коначно пресече токсичну енергетску везу с Русијом.

С америчком страном, која је наметнула санкције, нема се више шта разговарати (како је то признао председник Србије). Али, због угроженог пословања фирми-кћерки у Румунији, Бугарској и БиХ и претећих нових губитака од 100-нак милиона евра ургентно је потребно покренути нови круг комуникације са ОФАЦ-ом. Циљ новог круга преговора, које би морала да иницира Влада Србије, био би добијање специфичне или опште лиценце која би НИС-у омогућила једну од две опције: продају ове три фирме-кћерке или одржавање њиховог пословања под надзором како би се спречио потпуни губитак имовине и заштитили интереси Србије и њених грађана.

Миша Бркић

(Данас)