среда, 22. октобар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Политико": Макрон изгубио ореол „европског шампиона“. Париз више не води Европу
Хроника

"Политико": Макрон изгубио ореол „европског шампиона“. Париз више не води Европу

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. октобар 2025.

 Француски председник Емануел Макрон, некада виђен као водећи интелектуални архитекта Европске уније, данас се суочава са падом угледа и драматичним слабљењем утицаја унутар Уније, пише Политико позивајући се на европске дипломатске изворе.

Извор наводи да је Макрон, који је некада важио за „генератора идеја“ ЕУ, данас у очима европских колега постао „досадан“. У жељи да поврати популарност код домаћег бирачког тела, француски председник избегава иницијативе Брисела које би могле да наиђу на непријатне реакције у земљи, а често чак и оспорава пројекте у којима није директно укључен.

„Макрон је потпуно заокупљен домаћим питањима. Он више није ‘европски шампион’ кога смо некада познавали“, изјавио је један високи европски дипломата за Политико.

Пад после велике визије

Макрон је током првих година мандата био препознат као главни покретач визије „јаке Европе“. Његов чувени говор на Сорбони 2017. године представљао је прекретницу — залагао се за континент мање зависан од спољних партнера и више усмерен на сопствене економске и безбедносне капацитете. Тај наступ му је обезбедио статус водећег мислиоца и реформатора европског пројекта.

Међутим, последњих година његов ентузијазам је видно ослабио, а унутрашње турбуленције у Француској преусмериле су му пажњу са Брисела на Париз.

Пет премијера у две године

Француска је у протекле две године променила чак пет премијера, што илуструје дубину политичке нестабилности. Кулминација је наступила оставком Франсоа Бајруа у септембру 2025. године. У покушају да стабилизује ситуацију, Макрон је на чело владе поставио министра одбране Себастијана Лекорнуа, кога је француска штампа описала као његовог „последњег савезника“.

Међутим, Лекорну је поднео оставку већ после 27 дана — што је најкраћи премијерски мандат у историји Пете републике — да би се убрзо вратио на функцију, на лични захтев председника. Иако је тим потезом краткорочно избегнута потпуна политичка блокада, углед Француске унутар ЕУ је озбиљно пољуљан.

Шолц и фон дер Лајен преузели вођство

Док се Париз бори са унутрашњим потресима, водећу улогу у Унији преузели су немачки канцелар Олаф Шолц и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Њихова позиција је, према дипломатским изворима, постала доминантна управо због Макроновог одсуства иницијативе и фокуса.

Иако му мандат истиче 2027. године, све је мање вероватно да ће Макрон поново задобити некадашњи утицај. „Његов грандиозни европски пројекат је завршен“, закључују извори Политика, додајући да се о француском председнику већ говори у прошлом времену — као о лидеру који је започео са визијом, а завршио у политичком замору и националним кризама.

(Политика)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер