Danas: Kako je BDP skočio sa 69 na 75 milijardi evra i šta to znači za zaduženost Srbije?

 Kada je proletos ministar finansija Siniša Mali najavio da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije sa 69 milijardi evra prošle godine do kraja 2027. godini dostići možda i 100 milijardi evra, nije se nadao neočekivanom podsticaju.

Naime, ispostavilo se da BDP na kraju prošle godine nije bio 69 milijardi već, za osam odsto veći, 75 milijardi evra.

Republički zavod za statistiku juče je objavio konačni obračun bruto domaćeg proizvoda za 2023. godinu prema kom je on iznosio 8.817,7 milijardi dinara umesto, kako se ranije procenjivalo, a još koji dan može videti na sajtu Ministarstva finansija, 8.150,5 milijardi dinara. Po deviznom kursu od 117,25 dinara za evro, dobijemo pomenute iznose od 69, odnosno 75 milijardi evra.

Ipak, mnogo češće korišćen pokazatelj je realni rast BDP-a. Do juče su svi, uključujući tu i RZS, NBS, Ministarstvo finansija, Svetska banka, MMF i druge institucije, računale sa realnim privrednim rastom od 2,5 odsto, isto koliko je iznosio i prethodne, 2022. godine.

Dok se ovaj rast od 2,5 odsto mogao opisati kao umeren, a neki bi rekli i anemičan ukoliko se uzme u obzir nivo razvijenosti srpske ekonomije, privredni rast od 3,8 odsto, za 50 odsto veći od prethodno procenjenog, je već nešto drugo.

Iz Republičkog zavoda za statistiku objašnjavaju da glavni razlog za reviziju ranije objavljene stope rasta (2,5 odsto) na 3,8 odsto jesu ažurirani izvori podataka, pre svega godišnji finansijski izveštaji preduzeća i statistička istraživanja koja su pokazala bolje ekonomske performanse nego što je procenjeno kvartalnim procenama BDP-a na osnovu kratkoročnih indikatora.

Na rashodnoj strani najveća razlika je napravljena u obračunu investicija.

Kako se navodi u pisanom odgovoru RZS-a, stopa rasta bruto investicija u osnovna sredstva povećana je sa 3,9 na 9,7 odsto, na osnovu podataka iz godišnjeg istraživanja o investicijama koje sprovodi RZS.

Došlo je do promena i u neto izvozu, pa je stopa rasta izvoza korigovana naviše sa 2,4 na 2,7 odsto, dok je stopa rasta uvoza korigovana naniže sa -1,1 na -1,6 odsto, na osnovu ažuriranih podataka o izvozu i uvozu.

Što se tiče proizvodne strane BDP-a, promeni realne stope rasta najviše su doprineli sektori „koji su pokazali snažnije ekonomske performanse prema godišnjim finansijskim izveštajima“.

To se pre svega odnosi na sektor trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala; saobraćaj i skladištenje; i usluge smeštaja i ishrane, gde je realna stopa rasta korigovana sa 0,4 na 6,2 odsto.

Takođe, realna stopa rasta sektora informisanje i komunikacije je povećana sa osam na 14,1 odsto.

Značajno većći rast od procenjenog ostvaren je i u sektoru stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, gde je stopa rasta korigovana sa 4,7 na 11,7 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da ovolika korekcija ukazuje na probleme sa kratkoročnim indikatorima koje koristi statistika.

„Ako pretpostavimo da je korekcija tačna, onda deluje da su kratkoročni pokazatelji nepouzdani, jer se radi o velikoj korekciji i te indikatore treba unaprediti“, napominje Arsić.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da se BDP obračunava na bazi bruto dodate vrednosti (BDV), a ona se pak obračunava na bazi faktura koje preduzeća ispostavljaju jedna drugima.

„Tu ima svašta. Ima uvećavanja cena za po dva, tri puta, posredničkih provizija…, što veštački podiže vrednost BDP-a“, objašnjava on.

Filipović ocenjuje i da ne čudi što je korigovan rast investicija zbog velikih ulaganja u EKSPO, Nacionalni stadion, puteve…

S druge strane, on napominje da se u stručnoj literaturi dovodi u pitanje upotrebljivost BDP-a kao nivoa razvijenosti.

„BDP je kao bikini, sve pokazuje, ali ne i ono što je najvažnije. U njega ulaze i korupcija, kriminalne aktivnosti, pa i uništavanje životne sredine i sve to daje doprinos BDP-u. Ali ako bi se uračunali negativni doprinosi tih pojava i BDP bi bio manji.

Zato mnogi preferiraju HDI (human development index), jer šta nama vredi rast BDP, ako, na primer, ima manje zaposlenih, narušen spoljnotrgovinski bilans, zdravlje ljudi…“, kaže Filipović dodajući da je pored toga poslednjih 10 godina značajno pogoršana raspodela tog BDP-a, odnosno rast nejednakosti.

Ovaj vanredni rast BDP-a povlači sa sobom i neke druge posledice. Na primer, svi ekonomski pokazatelji koji se stavljaju u odnos sa BDP-om se smanjuju.

Na primer, javni dug od 36,1 milijardi evra na kraju prošle godine bio je na 52 odsto BDP-a. Nakon ovog obračuna, on je oboren na 48 odsto BDP-a.

Takođe, i deficit budžeta iskazan u odnosu na BDP se tehnički smanjuje.

Dalje, prema zakonu o budžetskom sistemu fond plata za zaposlene u javnom sektoru je ograničen na 10 odsto BDP-a. Sa većim BDP-om ima i više prostora za povećanje plata, a isto važi i za penzije.

Arsić ističe i da ova korekcija, odnosno veći BDP, objašnjava neke pojave koje su delovale nelogično.

„Na primer, prethodnih godina produktivnost je rasla malo, a to se nije toliko videlo u smanjenju konkurentnosti privrede. Veći BDP bi mogao da objasni to. Takođe, sa potcenjenim BDP-om jasniji je i rast zaposlenosti“, napominje Arsić.

Ministarstvo finansija je prilikom nedavnog usvajanja rebalansa budžeta povećalo procenu rasta BDP-a u ovoj godini sa 3,5 na 3,8 odsto.

U četvrtak, u Srbiju dolazi i misija Međunarodnog monetarnog fonda, pa će biti zanimljivo videti kako će nove brojke o visini srpskog BDP-a uticati na ispunjenje uslova u okviru stend-baj aranžmana.

(Danas)