Данас: Како је БДП скочио са 69 на 75 милијарди евра и шта то значи за задуженост Србије?

 Када је пролетос министар финансија Синиша Мали најавио да ће бруто домаћи производ (БДП) Србије са 69 милијарди евра прошле године до краја 2027. години достићи можда и 100 милијарди евра, није се надао неочекиваном подстицају.

Наиме, испоставило се да БДП на крају прошле године није био 69 милијарди већ, за осам одсто већи, 75 милијарди евра.

Републички завод за статистику јуче је објавио коначни обрачун бруто домаћег производа за 2023. годину према ком је он износио 8.817,7 милијарди динара уместо, како се раније процењивало, а још који дан може видети на сајту Министарства финансија, 8.150,5 милијарди динара. По девизном курсу од 117,25 динара за евро, добијемо поменуте износе од 69, односно 75 милијарди евра.

Ипак, много чешће коришћен показатељ је реални раст БДП-а. До јуче су сви, укључујући ту и РЗС, НБС, Министарство финансија, Светска банка, ММФ и друге институције, рачунале са реалним привредним растом од 2,5 одсто, исто колико је износио и претходне, 2022. године.

Док се овај раст од 2,5 одсто могао описати као умерен, а неки би рекли и анемичан уколико се узме у обзир ниво развијености српске економије, привредни раст од 3,8 одсто, за 50 одсто већи од претходно процењеног, је већ нешто друго.

Из Републичког завода за статистику објашњавају да главни разлог за ревизију раније објавлјене стопе раста (2,5 одсто) на 3,8 одсто јесу ажурирани извори података, пре свега годишњи финансијски извештаји предузећа и статистичка истраживања која су показала болје економске перформансе него што је процењено кварталним проценама БДП-а на основу краткорочних индикатора.

На расходној страни највећа разлика је направљена у обрачуну инвестиција.

Како се наводи у писаном одговору РЗС-а, стопа раста бруто инвестиција у основна средства повећана је са 3,9 на 9,7 одсто, на основу података из годишњег истраживања о инвестицијама које спроводи РЗС.

Дошло је до промена и у нето извозу, па је стопа раста извоза коригована навише са 2,4 на 2,7 одсто, док је стопа раста увоза коригована наниже са -1,1 на -1,6 одсто, на основу ажурираних података о извозу и увозу.

Што се тиче производне стране БДП-а, промени реалне стопе раста највише су допринели сектори „који су показали снажније економске перформансе према годишњим финансијским извештајима“.

То се пре свега односи на сектор трговина на велико и мало; поправка моторних возила и мотоцикала; саобраћај и складиштење; и услуге смештаја и исхране, где је реална стопа раста коригована са 0,4 на 6,2 одсто.

Такође, реална стопа раста сектора информисање и комуникације је повећана са осам на 14,1 одсто.

Значајно већћи раст од процењеног остварен је и у сектору стручне, научне, иновационе и техничке делатности; административне и помоћне услужне делатности, где је стопа раста коригована са 4,7 на 11,7 одсто.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду оцењује да оволика корекција указује на проблеме са краткорочним индикаторима које користи статистика.

„Ако претпоставимо да је корекција тачна, онда делује да су краткорочни показатељи непоуздани, јер се ради о великој корекцији и те индикаторе треба унапредити“, напомиње Арсић.

Милорад Филиповић, професор на Економском факултету у Београду напомиње да се БДП обрачунава на бази бруто додате вредности (БДВ), а она се пак обрачунава на бази фактура које предузећа испостављају једна другима.

„Ту има свашта. Има увећавања цена за по два, три пута, посредничких провизија…, што вештачки подиже вредност БДП-а“, објашњава он.

Филиповић оцењује и да не чуди што је коригован раст инвестиција због великих улагања у ЕКСПО, Национални стадион, путеве…

С друге стране, он напомиње да се у стручној литератури доводи у питање употребљивост БДП-а као нивоа развијености.

„БДП је као бикини, све показује, али не и оно што је најважније. У њега улазе и корупција, криминалне активности, па и уништавање животне средине и све то даје допринос БДП-у. Али ако би се урачунали негативни доприноси тих појава и БДП би био мањи.

Зато многи преферирају ХДИ (хуман девелопмент индеx), јер шта нама вреди раст БДП, ако, на пример, има мање запослених, нарушен спољнотрговински биланс, здравље људи…“, каже Филиповић додајући да је поред тога последњих 10 година значајно погоршана расподела тог БДП-а, односно раст неједнакости.

Овај ванредни раст БДП-а повлачи са собом и неке друге последице. На пример, сви економски показатељи који се стављају у однос са БДП-ом се смањују.

На пример, јавни дуг од 36,1 милијарди евра на крају прошле године био је на 52 одсто БДП-а. Након овог обрачуна, он је оборен на 48 одсто БДП-а.

Такође, и дефицит буџета исказан у односу на БДП се технички смањује.

Даље, према закону о буџетском систему фонд плата за запослене у јавном сектору је ограничен на 10 одсто БДП-а. Са већим БДП-ом има и више простора за повећање плата, а исто важи и за пензије.

Арсић истиче и да ова корекција, односно већи БДП, објашњава неке појаве које су деловале нелогично.

„На пример, претходних година продуктивност је расла мало, а то се није толико видело у смањењу конкурентности привреде. Већи БДП би могао да објасни то. Такође, са потцењеним БДП-ом јаснији је и раст запослености“, напомиње Арсић.

Министарство финансија је приликом недавног усвајања ребаланса буџета повећало процену раста БДП-а у овој години са 3,5 на 3,8 одсто.

У четвртак, у Србију долази и мисија Међународног монетарног фонда, па ће бити занимљиво видети како ће нове бројке о висини српског БДП-а утицати на испуњење услова у оквиру стенд-бај аранжмана.

(Данас)