Danas: Da li je rezolucija američkih kongresmena o članstvu Kosova u NATO uvod u diplomatsku izolaciju Beograda ili novi pritisak da uđe u Alijansu?

 Sama po sebi, predložena Rezolucija trojice američkih kongresmena o podršci članstvu Kosova u NATO malo znači. Ona je u suštini samo iznošenje mišljenja Predstavničkog doma. Pitanje je koliko će se dodatnih kongresmena prijaviti kao kosponzori i da li će proći kroz Odbor za spoljne poslove – kaže za Danas DŽim DŽatras, američki politički analitičar, bivši diplomata i savetnik za spoljnu politiku, lobista firme „Vanebl“.

Ipak, pojavljivanje ovog dokumenta nekoliko nedelja posle odluke Skupštine Kosova da odobri slanje pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga u Gazu, čiji pokrovitelji u Vašingtonu još ne znaju da li će biti u izvidnici ili će raditi na eliminaciji Hamasa, kao i kosovsko članstvo u Odboru na mir američkog predsednika Donalda Trampa, otvara više pitanja. Suštinsko – da je to uvod u diplomatsku izolaciju koju je sredinom marta najavio Edvard P- DŽozef, stručnjak za Balkan i bivši visoki zvaničnik misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Prištini, ili novi pritisak na zvanični Beograd da uđe u NATO, što je glavna drama srpsko-američkih odnosa.

Jedna od dilema jeste i da li bezuslovnoj saradnji Prištine sa Vašigtonom vlasti u ostatku Srbije mogu da pariraju aranžmanima sa Izraelom, nedavno podignuti na nivo „strateškog partnerstva“, uključujući i naoružanje koje Beograd šalje i u Ukrajinu? Kakav je trebalo da bude odgovor Beograda na akcije u američkom Kongresu, kojima se krši Rezolicija 1244 SB UN?

– Verovatno nije potpuna slučajnost što se rezolucija pojavila posle odluke Prištine o slanje pripadnika KBS u Gazu i članstvo Kosova u Trampovom mirovnom komitetu. Prištinski režim i njihovi prijatelji u Vašingtonu mogli bi da u tome vide malu priliku da Trampu daju očajnički potrebnu „pobedu“ negde – bilo gde – u svetlu katastrofe koju je izazvao u ratu sa Iranom i nastavku rata u Ukrajini – smatra DŽim DŽatras.

On procenjuje da zvanični Beograd, trgovinom oružjem sa Izraelom i slanjem naoružanja u Ukrajini, „ne može da se takmiči sa Prištinom u borbi za podršku Vašingtona bilo da je u pitanju republikanska ili demokratska administracija“.

– Bez obzira na to koja stranka drži većinu u Kongresu, američki establišment je odlučan da održi američku težnju ka globalnoj hegemoniji, uključujući dominaciju nad Evropom putem NATO-a i njegove konkubine, Evropske unije. Dok Beograd može da pokuša da ostvari male povremene dobitke, na „široj slici“ Srbija će uvek biti pretpostavljeni protivnik, kao Rusija i Kina, koje se istaknuto nalaze u ovoj rezoluciji, osim ako ne dođe do potpune predaje suvereniteta Vašingtonu. Zato su pritisci na Beograd konstanta američke politike. Ova rezolucija je samo nova tačka pritiska koja gura u istom pravcu: Srbija mora biti primorana da se pokori. Dobra vest za Srbiju je da je, sa situacijama u Iranu i Ukrajini, sposobnost Vašingtona da nametne svoju volju vidljivo oslabljena. NATO je sve više podeljen dok „evroazijski blok“ jača – konstatuje DŽim DŽatras.

Stav da je rezolucija o ubrzanom članstvu Kosova u NATO novi pritisak na Beograd zbog ulaska u zapadnu Alijansu deli i politički analitičar Dušan Janić, ali rasplet vidi dugačije.

– Rezolucija američkih kongresmena zasniva se na zvaničnim odlukama Prištine o slanju KBS u Gazu i članstvuo u Odboru za mir, izjavama Vjose Osmani dok je bila predsednik Kosova o kosovskoj NATO budućnosti. Od Srbije se ne očekuje da ide tim putem, iskoristiće se slabosti vlasti i mogućnost trgovine. Moguće da će se verovatno ići na nagodbu kao sa Miloradom Dodikom koji je pristao da Republika Srpska ne sprečava članstvo BiH u NATO. Ali glavi cilj Vašigtona i dalje je Srbija u NATO – objašanjava za naš list Dušan Janjić.

On smatra da je „rezolucija u američkom kongresu priprema za otvaranje procesa ulaska Kosova u NATO, jer je ono NATO tvorenica po čijim je standardima i građeno“.

– Zvanični Beograd verovatno će odglumiti žaljenje zbog toga, jer traju pregovori o opstanku ili transferu vlasti u Srbiji, a jedan od uslova je u ulazak u NATO. U slučaju Srbije dovoljna je samo izjava i to u okvru saradnje sa SAD koja bi se odnosila na evroatlaske poslove. Tako je u NATO ušla i Albanija. Za tu izjavu Vučić će verovano delegirati nekog poput Ane Brnabić ili još bolje Marka Đurića. Jasno je da se više ne govori o Kosovu i Srbiji zajedno u EU, nego u NATO. Posle izjava Marte Kos o probližavanju stava pet država koje nisu priznale Kosovo, jasno je da Lavrov ne proziva džabe EU da gura Srbiju protiv Rusije, jer ne može direkto da prozove SAD zbog trgovine oko Ukrajine – napominje Dušan Janjić.

On procenjuje da vojna saradnja Srbije sa Izraelom „ne znači ništa u odnosima sa Vašingtonom, jer tu više od SAD zastupljen veliki jevrejski lobi koji je u Izrael sa velikim novcem došao iz Rusije“.

– SAD su pre nekoliko godina obustavile oružanu podršku Izraelu koji sam proizvodi oružje i opremu u šta su se ubacili i neki ovdašnji trgovci oružjem, ali to nema veze sa Vučićem. Izrael u kome namensku prizvodnju i trgovinu vode samo vojna lica i kontraobaveštajne službe postao je investitor za širenje namenske proizvodnje pre svega u Bugarskoj, Rumuniji i na prostoru bivše SFR Jugoslavije, ali ta saradnja sa Beogradom ne pomaže u odnosima sa SAD, pogotovo što Vučić nije ispunio odredbe Vašingtonskog sporazuma o preseljenju ambasade u Jerusalim – objašnjava Dušan Janjić.

Dejan Mirović: Pokretanje Vučićeve krivične odgovornosti

Profesor Dejan Mirović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Priština, sa sedištem privremeno izmeštenim u Kosovsku Mitrovicu, ukazuje da je dokument američkih kongresmena „apsolutno kršenje Rezolucije 1244 SB UN u kojoj stoji da je KiM u okviru suverniteta države Srbije što se tiče međunardnih odnosa, dok je unutrašnje uređenje KiM predmet razgovora“. „Rezolucija američkih kongresmena oslanja se na član 4 Francusko-nemačkog sporazuma koje Aleksandar Vučić prihvatio. Tu se, između ostalog, kaže da Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.

Rezolucija američkih kongresmena oslanja se na član 4 Francusko-nemačkog sporazuma koje Aleksandar Vučić prihvatio. Tu se, između ostalog, kaže da Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji

Stvari su otišle predaleko i u ovom trenutku Vučić bi morao najpre sam sebe da krivično goni po srpskom krivičnom zakonu, a onda da se bori protiv kršenja Rezolucije 1244. Ako to nije tako, neka objasni zašto Kosovo nije postalo posmatrač u Parlamentarnoj skupštinii NATO tek posle sprovođenja Francusko-nemačkog plana. Jasno je da je reč o primeni ovog dokumenta, zbog čega zvanični Beograd ćuti i na slanje pripadnika KBS u Gazu i na članstvo Kosova u Trampovom Odboru za mir. Sad bi prvi korak trebalo da bude pokretanje Vučićeve krivične odgovornosti zbog prihvatanja Francusko-nemačkog plana i da mu se sudi u Srbiji kako bi priznao zbog čega je prihvatio ovaj dokument – da li je reč o karijernoj ili materijalnoj koristi, što je moguće na osnovu Krivičnog zakonika Srbije“, smatra Dejan Mirović.

Lobisti i dijaspora

– U tradiciji političkog delovanja ukupne albanske dijaspore u SAD, pogotovo kosovskih Albanaca, jeste da razumeju snagu Kongresa što koriste od sedamdesetih godina 20. veka. Lobisti kosovskh Albanaca su jako aktivni, iako im se suprotstavlja ojačan srpski lobi u Kongresu. Njihovi zahtevi svode se na politiku SAD o potpunom priznanju Kosova, ali u ovoj rezoluciji to se pragmatično ne prejudicira, nego se pritisak prenosi na NATO da prihvati Kosovo, iako nije u potpunosti država. Srpska dijaspora, za razliku od vlasti u Beogradu, shvatila je da se potpuno priznanje Kosova sada svodi na kriterijume EU za priznavanje novih država. Kosovu nedostaje samo članstvo u Savetu Evrope, ali tu je problem nerešeno pitanje srpske zajednice. Zato se u srpskoj dijaspori u Americi vrši pritisak da se bar SPC u SAD angažuje u rešavanju statusa srpske zajednice i SPC na KiM – kaže Dušan Janjić.

Politika na autopilotu

Na pitanje koliko je jak albanski lobi u američkom Kongresu nakon nedavne smrti kongresmena Eliota Engelsa, DŽim DŽatras odgovara da „Engelsovim odlaskom nije došlo do velike promene, jer se radi o konstanti u američkoj politici – podršci lažnoj marionetskoj državi“. Prema DŽarasovim rečima, rezolucija o članstvu Kosova u NATO, kao i najave da bi Albanija prva u regionu mogla da dobije novog američkog ambasadora, „govore da politika SAD ostaje na autopilotu i da će takva ostati sve dok se ne sruši težnja ka globalnoj dominaciji, čija je perspektiva sve predvidljivija“.

(Danas)