Нова економија: Берићетна година за Жељка Митровића, профит Пинка у 2025. порастао за 245 одсто и износи 5,5 милиона евра

 Телевизија Пинк, која деценијама важи за медиј близак владајућој странци, у прошлој години остварила је профит од 5,5 милиона евра, пише Нова економија указујући да је то драстично више него годину дана раније, када је Пинков профит износио око милион и по евра.

Телевизија Пинк, у власништву Жељка Митровића, успешно послује – постоје још од краја деведесетих година, имају националну фреквенцију и велики број реклама и оглашивача. Због тога, како наводи Нова економија, и не чуди податак који се може видети у новом финансијском извештају, да је Пинк у прошлој години остварио пословне приходе у износу од 9,3 милијарде динара.

Пинк је, међутим, те године морао да исплати плате запосленима, порезе, рате кредита… Тако да се нето профит свео на око 644,7 милиона динара, односно готово 5,5 милиона евра.

Када се ове бројке упореде са претходном, 2024. годином, види се да је профит порастао драматично – на 644,7 милиона, са пређашњих 186,5 милиона динара. Дакле, профит је за годину дана порастао за чак 245 одсто.

Сам приход Пинка порастао је са 8,4 на око 9,3 милијарде динара.

Што се тиче трошкова које је Пинк морао да плати, највише новца отишло је на зараде – 3,6 милијарди динара. То укључује плате, али и порезе и доприносе на зараде запослених. Прошле године је, иначе, на Пинку радило 822 људи.

А како се може видети у извештају о токовима готовине, велики трошак Пинк је имао и за кредите. Наиме, током прошле године, Пинк је на име дугорочних кредита у земљи платио око 237 милиона динара, што је више у односу на 33 милиона у 2024. години. Такође, трошак за краткорочне кредите у земљи износио је у прошлој години око милијарду динара.

Новац од Српске напредне странке

Веза са владајућом Српском напредном странком не огледа се само кроз уређивачку политику – већ и кроз финансије, указује Нова економија и подсећа да је ЦИНС крајем 2024. године објавио да је, посматрајући период од 2015. до 2023, СНС био странка која је дала убедљиво највише новца на оглашавање током кампања – 30,3 милиона евра. Од тог новца, 8,4 милиона евра припало је Пинку

Веза са владајућом Српском напредном странком не огледа се само кроз уређивачку политику – већ и кроз финансије, указује Нова економија и подсећа да је ЦИНС крајем 2024. године објавио да је, посматрајући период од 2015. до 2023, СНС био странка која је дала убедљиво највише новца на оглашавање током кампања – 30,3 милиона евра. Од тог новца, 8,4 милиона евра припало је Пинку.

Истраживање ЦИНС-а је показало како је користећи закупљене термине уместо обичних промотивних спотова на Пинку, СНС долазио до знатно јефтиније промоције током избора. Реч је о више од 2,8 милиона евра, које напредњаци у изборним циклусима 2020. и 2022. године на овај начин нису платили.

Митровић гради комплекс на Дедињу

Како је у јануару објавио портал Нова.рс, компанија Пинк Медиа Гроуп ускоро би требало да почне са градњом пословног објеката у непосредној близини зграде телевизије Пинк.

Овај портал објавио је да је Пинк узео кредит у износу од четири милиона евра, а да је 13. јануара поднет захтев за издавање грађевинске дозволе. У локацијским условима наводи се да се они издају за изградњу пословног објекта укупне бруто грађевинске површине од око 5.923 квадрата.

Нова је објавила и да ће објекат имати три подземна нивоа, приземље, два спрата и повучени спрат. Предвиђено је да у подземним етажама буде направљено 59 паркинг места.

Поред новог објекта, Митровић је познат и по градњи виле на Дедињу. Како је БИРН објавио 2023. године, парцела на којој је вила саграђена, а која је Митровића коштала 4,5 милиона евра, налази у претходно заштићеној просторно-културној целини „Сењак, Топчидерско брдо, Дедиње“, а за све грађевинске интервенције том земљшту потенцијални инвеститор би требало да обезбеди услове и сагласност надлежног органа за заштиту културних добара, у овом случају Завода за заштиту споменика културе Града Београда. БИРН је објавио, у документима издатим Жељку Митровићу овог захтева нема, иако је у време када је добио локацијске услове и грађевинску дозволу, ова парцела такође била у зони претходне заштите.

Митровић је за БИРН тада рекао да је објекат на Дедињу грађен у складу са свим захтевима који су му постављени, али да јесте знао унапред да плац на ком је тада само планирао градњу убрзо више неће уживати заштиту Завода за заштиту споменика културе.

(Нова економија-Н1)