Данас: Да ли је резолуција америчких конгресмена о чланству Косова у НАТО увод у дипломатску изолацију Београда или нови притисак да уђе у Алијансу?

 Сама по себи, предложена Резолуција тројице америчких конгресмена о подршци чланству Косова у НАТО мало значи. Она је у суштини само изношење мишљења Представничког дома. Питање је колико ће се додатних конгресмена пријавити као коспонзори и да ли ће проћи кроз Одбор за спољне послове – каже за Данас Џим Џатрас, амерички политички аналитичар, бивши дипломата и саветник за спољну политику, лобиста фирме „Ванебл“.

Ипак, појављивање овог документа неколико недеља после одлуке Скупштине Косова да одобри слање припадника Косовских безбедносних снага у Газу, чији покровитељи у Вашингтону још не знају да ли ће бити у извидници или ће радити на елиминацији Хамаса, као и косовско чланство у Одбору на мир америчког председника Доналда Трампа, отвара више питања. Суштинско – да је то увод у дипломатску изолацију коју је средином марта најавио Едвард П- Џозеф, стручњак за Балкан и бивши високи званичник мисије Организације за европску безбедност и сарадњу у Приштини, или нови притисак на званични Београд да уђе у НАТО, што је главна драма српско-америчких односа.

Једна од дилема јесте и да ли безусловној сарадњи Приштине са Вашигтоном власти у остатку Србије могу да парирају аранжманима са Израелом, недавно подигнути на ниво „стратешког партнерства“, укључујући и наоружање које Београд шаље и у Украјину? Какав је требало да буде одговор Београда на акције у америчком Конгресу, којима се крши Резолиција 1244 СБ УН?

– Вероватно није потпуна случајност што се резолуција појавила после одлуке Приштине о слање припадника КБС у Газу и чланство Косова у Трамповом мировном комитету. Приштински режим и њихови пријатељи у Вашингтону могли би да у томе виде малу прилику да Трампу дају очајнички потребну „победу“ негде – било где – у светлу катастрофе коју је изазвао у рату са Ираном и наставку рата у Украјини – сматра Џим Џатрас.

Он процењује да званични Београд, трговином оружјем са Израелом и слањем наоружања у Украјини, „не може да се такмичи са Приштином у борби за подршку Вашингтона било да је у питању републиканска или демократска администрација“.

– Без обзира на то која странка држи већину у Конгресу, амерички естаблишмент је одлучан да одржи америчку тежњу ка глобалној хегемонији, укључујући доминацију над Европом путем НАТО-а и његове конкубине, Европске уније. Док Београд може да покуша да оствари мале повремене добитке, на „широј слици“ Србија ће увек бити претпостављени противник, као Русија и Кина, које се истакнуто налазе у овој резолуцији, осим ако не дође до потпуне предаје суверенитета Вашингтону. Зато су притисци на Београд константа америчке политике. Ова резолуција је само нова тачка притиска која гура у истом правцу: Србија мора бити приморана да се покори. Добра вест за Србију је да је, са ситуацијама у Ирану и Украјини, способност Вашингтона да наметне своју вољу видљиво ослабљена. НАТО је све више подељен док „евроазијски блок“ јача – констатује Џим Џатрас.

Став да је резолуција о убрзаном чланству Косова у НАТО нови притисак на Београд због уласка у западну Алијансу дели и политички аналитичар Душан Јанић, али расплет види дугачије.

– Резолуција америчких конгресмена заснива се на званичним одлукама Приштине о слању КБС у Газу и чланствуо у Одбору за мир, изјавама Вјосе Османи док је била председник Косова о косовској НАТО будућности. Од Србије се не очекује да иде тим путем, искористиће се слабости власти и могућност трговине. Могуће да ће се вероватно ићи на нагодбу као са Милорадом Додиком који је пристао да Република Српска не спречава чланство БиХ у НАТО. Али глави циљ Вашигтона и даље је Србија у НАТО – објашањава за наш лист Душан Јањић.

Он сматра да је „резолуција у америчком конгресу припрема за отварање процеса уласка Косова у НАТО, јер је оно НАТО твореница по чијим је стандардима и грађено“.

– Званични Београд вероватно ће одглумити жаљење због тога, јер трају преговори о опстанку или трансферу власти у Србији, а један од услова је у улазак у НАТО. У случају Србије довољна је само изјава и то у оквру сарадње са САД која би се односила на евроатласке послове. Тако је у НАТО ушла и Албанија. За ту изјаву Вучић ће веровано делегирати неког попут Ане Брнабић или још боље Марка Ђурића. Јасно је да се више не говори о Косову и Србији заједно у ЕУ, него у НАТО. После изјава Марте Кос о проближавању става пет држава које нису признале Косово, јасно је да Лавров не прозива џабе ЕУ да гура Србију против Русије, јер не може директо да прозове САД због трговине око Украјине – напомиње Душан Јањић.

Он процењује да војна сарадња Србије са Израелом „не значи ништа у односима са Вашингтоном, јер ту више од САД заступљен велики јеврејски лоби који је у Израел са великим новцем дошао из Русије“.

– САД су пре неколико година обуставиле оружану подршку Израелу који сам производи оружје и опрему у шта су се убацили и неки овдашњи трговци оружјем, али то нема везе са Вучићем. Израел у коме наменску призводњу и трговину воде само војна лица и контраобавештајне службе постао је инвеститор за ширење наменске производње пре свега у Бугарској, Румунији и на простору бивше СФР Југославије, али та сарадња са Београдом не помаже у односима са САД, поготово што Вучић није испунио одредбе Вашингтонског споразума о пресељењу амбасаде у Јерусалим – објашњава Душан Јањић.

Дејан Мировић: Покретање Вучићеве кривичне одговорности

Професор Дејан Мировић са Правног факултета Универзитета Приштина, са седиштем привремено измештеним у Косовску Митровицу, указује да је документ америчких конгресмена „апсолутно кршење Резолуције 1244 СБ УН у којој стоји да је КиМ у оквиру сувернитета државе Србије што се тиче међунардних односа, док је унутрашње уређење КиМ предмет разговора“. „Резолуција америчких конгресмена ослања се на члан 4 Француско-немачког споразума које Александар Вучић прихватио. Ту се, између осталог, каже да Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“.

Резолуција америчких конгресмена ослања се на члан 4 Француско-немачког споразума које Александар Вучић прихватио. Ту се, између осталог, каже да Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији

Ствари су отишле предалеко и у овом тренутку Вучић би морао најпре сам себе да кривично гони по српском кривичном закону, а онда да се бори против кршења Резолуције 1244. Ако то није тако, нека објасни зашто Косово није постало посматрач у Парламентарној скупштинии НАТО тек после спровођења Француско-немачког плана. Јасно је да је реч о примени овог документа, због чега званични Београд ћути и на слање припадника КБС у Газу и на чланство Косова у Трамповом Одбору за мир. Сад би први корак требало да буде покретање Вучићеве кривичне одговорности због прихватања Француско-немачког плана и да му се суди у Србији како би признао због чега је прихватио овај документ – да ли је реч о каријерној или материјалној користи, што је могуће на основу Кривичног законика Србије“, сматра Дејан Мировић.

Лобисти и дијаспора

– У традицији политичког деловања укупне албанске дијаспоре у САД, поготово косовских Албанаца, јесте да разумеју снагу Конгреса што користе од седамдесетих година 20. века. Лобисти косовскх Албанаца су јако активни, иако им се супротставља ојачан српски лоби у Конгресу. Њихови захтеви своде се на политику САД о потпуном признању Косова, али у овој резолуцији то се прагматично не прејудицира, него се притисак преноси на НАТО да прихвати Косово, иако није у потпуности држава. Српска дијаспора, за разлику од власти у Београду, схватила је да се потпуно признање Косова сада своди на критеријуме ЕУ за признавање нових држава. Косову недостаје само чланство у Савету Европе, али ту је проблем нерешено питање српске заједнице. Зато се у српској дијаспори у Америци врши притисак да се бар СПЦ у САД ангажује у решавању статуса српске заједнице и СПЦ на КиМ – каже Душан Јањић.

Политика на аутопилоту

На питање колико је јак албански лоби у америчком Конгресу након недавне смрти конгресмена Елиота Енгелса, Џим Џатрас одговара да „Енгелсовим одласком није дошло до велике промене, јер се ради о константи у америчкој политици – подршци лажној марионетској држави“. Према Џарасовим речима, резолуција о чланству Косова у НАТО, као и најаве да би Албанија прва у региону могла да добије новог америчког амбасадора, „говоре да политика САД остаје на аутопилоту и да ће таква остати све док се не сруши тежња ка глобалној доминацији, чија је перспектива све предвидљивија“.

(Данас)