среда, 26. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Црна Гора: Бивши премјер Душко Марковић оснива "Странку демократског прогреса"
Хроника

Црна Гора: Бивши премјер Душко Марковић оснива "Странку демократског прогреса"

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 18. јун 2024.

 Партија некадашњег премијера Душка Марковића, чије је формирање у завршној фази и која би ускоро требало да буде представљена јавности, зваће се Странка европског прогреса - сазнају незванично “Вијести”.

Према информацијама листа, иницијативни одбор будуће партије финализовао је у петак одлуке и оперативне активности за њено јавно представљање, те утврдио назив и лого странке.

“Процесуиран је захтјев за регистрацију имена. Све је спремно, и јавности ће ова идеја и њени носиоци бити представљени у наредних неколико дана, на конференцији за медије. Биће представљен политички манифест странке, чиме се креће у даље конкретне програмске активности”, рекао је извор “Вијести”.

Тај саговорник је казао да је у иницијативном одбору будуће странке 50, 60 чланова.

“Вијести” незванично сазнају да су међу њима један од оснивача и доскорашњи функционер Бошњачке странке (БС) Неџад Дрешевић, бивши извршни директор угашеног националног авио-превозника “Монтенегро ерлајнса” Властимир Ристић, архитекта и бивши директор Управе за заштиту културних добара Божидар Божовић, специјалиста офтамолог и бивши директор Клинике за очне болести Клиничког центра Црне Горе Харис Кујунџић, пилот Никола Павлићевић...

У иницијативном одбору су и специјалиста из области анестезиологије, реуматологије и интензивне терапије Јелена Кнежевић, професорица црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности Мира Лакчевић, блогерка Јелена Царичић, некадашњи директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Иван Поповић, магистарка међународних односа на Факултету политичких наука у Подгорици Розалина Љуљђурај, асистенткиња у настави у средњој школи у Котору Вања Мијановић...

Извор “Вијести” наводи да се у будућој Марковићевој партији већ расправља о томе гдје би могао бити њен први изборни наступ, те да разматрају могућност да изађу на локалне изборе тамо гдје буду расписани. Поручује да ће странка бити спремна за то.

Марковић није желио да говори за “Вијести” о партији, рекавши да је са члановима иницијативног одбора договорен заједнички јавни наступ. Само је казао да није у питању пројекат појединца, “па ни Душка Марковића”, већ, како је навео, “стотина кредибилних појединаца свјесних да су Црној Гори потребне промјене и одлучних да раде на том плану”.

 “Вијести” су прије петнаестак дана објавиле да је финализован иницијативни одбор Марковићеве партије, и да ће у њему бити доктори наука, професори, љекари, инжењери, угледни правници, економисти... С Марковићем ће у странци бити некадашња министарка у његовој влади и бивша потпредсједница Демократске партије социјалиста (ДПС), Сања Дамјановић.

Извор “Вијести” тада је рекао да ће се странка програмски темељити “на цивилизацијским и европским вриједностима”, и да је “грађански карактер друштва темељни принцип њеног политичког дјеловања”.

“Не само у политичком, већ и у јавном простору потребно је више пристојности, културе и уважавања. Треба да елиминишемо реторику подјела на патриоте и издајнике и афирмишемо међусобно разумијевање, да не трагамо за оним што нас раздваја, него за оним што ће нас приближити”, поручио је саговорник.

Марковић је недавно поднио оставку на чланство у ДПС-у, у ком је до прије три и по године био замјеник предсједника и у чије је име обављао високе државне функције. Претходно је, почетком новембра прошле године, најавио могућност формирања партије, рекавши да не размишља само о томе, већ и шта све треба урадити “у европском и грађанском блоку, да бисмо се консолидовали и да би Црна Гора изашла из овог перманентног ризика понора који је отворен пред њеном будућношћу”.

Он је тада критиковао ДПС због унутарстраначких реформи, рекавши да су биле персоналне, а не широке, за које се залагао.

“... Што није био добар приступ”, оцијенио је, додајући да је одмах након избора 2020. године тражио одржавање ванредног конгреса ДПС-а како би се утврдила одговорност за изборни пораз.

На тим изборима листа ДПС-а је носила име дугогодишњег шефа странке Мила Ђукановића, а њен носилац је био Марковић.

На конгресу ДПС-а у јануару 2021. изабрана су нова руководства органа странке, у којима више није било Марковића. У политичким круговима спекулисало се да је Ђукановић предложио свом замјенику да се повуку ради доласка млађег кадра, чак и да је и Марковић то изнио на једној од сједница партијских органа. Међутим, Ђукановић је остао шеф партије до непосредних избора у фебруару ове године, на којима га је замијенио Данијел Живковић.

Марковић је у новембру прошле године рекао да је ДПС 2020. изгубио изборе за неколико хиљада гласова, односно да је имао око 140.000, а да је на посљедњим изборима, одржаним у јуну прошле године, преполовио резултат, освојивши 70.000. Према његовим ријечима, постојао је притисак међународне заједнице и политичке конкуренције да “оду стари, а дођу млади”, али да се сада, “кад млади дођу па кажу нешто што није подобно врху партије, проглашавају издајницима”.

Из ДПС-а су, након Марковићеве најаве могућности формирања партије и критика на рачуне ДПС-а, казали да он није саопштио ништа ново и ништа што није говорио на страначким састанцима.

Функције и афере

Осим премијерске, Марковић је обављао и функције министра правде, потпредсједника Владе за политички систем, унутрашњу и вањску политику, директора Агенције за националну безбједност (АНБ)...

Њега политички противници, али и дио невладиног сектора називају “црном кутијом” ДПС-овог режима и повезују с многим аферама. Између осталог, са шверцом цигарета и тзв. мојковачким криминалним кланом, што је он више пута негирао, тврдећи да су те оптужбе “најобичнија” глупост”. Спочитава му се и то што не жели да говори о нерасвијетљеним убиствима из времена док је био на челу Службе државне безбједности. Због афере “Молдавка С. Ч.”, Социјалдемократска партија је 2003. године одбила да подржи његово именовање за министра полиције.

(Вијести)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер