„Briselski tajms“: Plan Srbije da otvori rudnik litijuma predstavlja više od energetske tranzicije - jer bi mogao i da pomogne zemlji da se približi članstvu u EU

Plan Srbije da otvori rudnik litijuma predstavlja više od energetske tranzicije jer bi mogao i da pomogne zemlji da se približi članstvu u EU, piše Brasels tajms (The Brussels Times).

Srbija želi da bude jedan od najvećih snabdevača litijumom u Evropi i oživljava „kontroverzni rudarski projekat koji je bio odložen“ kako bi ostvarila te ambicije. Pri tome se ne može zanemariti uticaj na njenu kandidaturu za članstvo u EU, piše briselski portal i magazin na engleskom.

Posle velikih protesta ekoloških grupa i građana pre dve godine, vlada Srbije bila je primorana da odustane od planova da dozvoli rudarskom džinu Rio Tintu da nastavi razvoj projekta i dozvole su povučene, podseća briselski portal.

Sada je Rio Tinto dobio drugu šansu – predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je prošle nedelje da će projektu dati zeleno svetlo ako EU i kompanija budu u stanju da pruže određene garancije.

Od rudarske kompanije se traži da dokaže da će rudnik imati manji uticaj na životnu sredinu, kao što tvrdi, a od Brisela da pokaže da će u lancu vrednosti biti dovoljno posla za izvoz litijuma iz Srbije.

To znači, piše Brasels tajms, da se pokaže da će se ulagati u proizvodnju električnih vozila i baterija. „Srbija ne želi da donese kontroverznu odluku i da na kraju sve bude uzalud“, dodaje se.

Brisel je veoma zainteresovan i krajem 2023. Vučić je sa EU potpisao pismo o namerama o strateškom partnerstvu oko materijala poput litijuma.

EU, sa svoje strane, može da ukaže na milijarde koje idu u proizvodnju baterija i na nedavnu odluku da uvede carine na kineski uvoz.

U međuvremenu se čuju glasovi da će vlada Srbije doneti dve kontrovezne odluke – da odobri rudarske dozvole i zabrani izvoz sirovog litijuma.

Ako tako i bude, biće to jasan znak da Srbija ne želi da kompanije samo razviju njena nalazišta litijuma, prema procenama vredna četiri milijarde evra, već i da investiraju u pogone za preradu.

Briselski portal dalje piše da se saga o srpskom litijumu može gledati i u geopolitičkom kontekstu jer nesumnjivo pokazuje da Beograd nije odustao od puta u EU „uprkos brojnim posrtanjima u poslednje vreme“.

Odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji i koketiranje sa kršenjem vladavine prava naveli su mnoge liberalne političare i političke analitičare da posumnjaju da Srbija zaista želi u EU.

Priča oko litijuma pokazuje da je Srbija još zainteresovana za EU, s obzirom da garancije za lanac vrednosti traži od EU a ne od Kine, Rusije ili čak SAD.

Kada je reč o Kini, Peking već poseduje rudnike bakra i zlata u Srbiji i drugi je po veličini trgovinski partner Srbije posle EU.

Međutim, Beograd verovatno neće ući u posao sa litijumom sa Kinom, odnosno šanse Brisela su veće jer je i potencijalna nagrada veća, piše briselski portal.

Ako Srbija pokrene rudnik, gde bi se, prema procenama, proizvodilo 58.000 tona litijuma godišnje do 2028, mogla bi da pokrije gotovo petinu tražnje za litijumom za proizvodnju baterija za električne automobile u EU.

To je velika količina i daje Srbiji moć u pregovorima sa EU ako Brisel zaista želi napredak u procesu proširenja narednih godina.

Portal dalje navodi da je EU ranije davala Vučiću slobodne ruke jer je često, ponekad neobjašnjivo, smatran nekom vrstom garanta stabilnosti u regionu.

„Uključite vrhuskog trgovca litijumom u miks i pozicija predsednika Srbije izgledaće još čvršća. To bi takođe moglo pomoći njegovoj naciji da se približi članstvu u EU“, zaključuje se u tekstu Brasels tajmsa.

(Beta)