„Бриселски тајмс“: План Србије да отвори рудник литијума представља више од енергетске транзиције - јер би могао и да помогне земљи да се приближи чланству у ЕУ

План Србије да отвори рудник литијума представља више од енергетске транзиције јер би могао и да помогне земљи да се приближи чланству у ЕУ, пише Браселс тајмс (Тхе Брусселс Тимес).

Србија жели да буде један од највећих снабдевача литијумом у Европи и оживљава „контроверзни рударски пројекат који је био одложен“ како би остварила те амбиције. При томе се не може занемарити утицај на њену кандидатуру за чланство у ЕУ, пише бриселски портал и магазин на енглеском.

После великих протеста еколошких група и грађана пре две године, влада Србије била је приморана да одустане од планова да дозволи рударском џину Рио Тинту да настави развој пројекта и дозволе су повучене, подсећа бриселски портал.

Сада је Рио Тинто добио другу шансу – председник Србије Александар Вучић наговестио је прошле недеље да ће пројекту дати зелено светло ако ЕУ и компанија буду у стању да пруже одређене гаранције.

Од рударске компаније се тражи да докаже да ће рудник имати мањи утицај на животну средину, као што тврди, а од Брисела да покаже да ће у ланцу вредности бити довољно посла за извоз литијума из Србије.

То значи, пише Браселс тајмс, да се покаже да ће се улагати у производњу електричних возила и батерија. „Србија не жели да донесе контроверзну одлуку и да на крају све буде узалуд“, додаје се.

Брисел је веома заинтересован и крајем 2023. Вучић је са ЕУ потписао писмо о намерама о стратешком партнерству око материјала попут литијума.

ЕУ, са своје стране, може да укаже на милијарде које иду у производњу батерија и на недавну одлуку да уведе царине на кинески увоз.

У међувремену се чују гласови да ће влада Србије донети две контровезне одлуке – да одобри рударске дозволе и забрани извоз сировог литијума.

Ако тако и буде, биће то јасан знак да Србија не жели да компаније само развију њена налазишта литијума, према проценама вредна четири милијарде евра, већ и да инвестирају у погоне за прераду.

Бриселски портал даље пише да се сага о српском литијуму може гледати и у геополитичком контексту јер несумњиво показује да Београд није одустао од пута у ЕУ „упркос бројним посртањима у последње време“.

Одбијање Београда да уведе санкције Русији и кокетирање са кршењем владавине права навели су многе либералне политичаре и политичке аналитичаре да посумњају да Србија заиста жели у ЕУ.

Прича око литијума показује да је Србија још заинтересована за ЕУ, с обзиром да гаранције за ланац вредности тражи од ЕУ а не од Кине, Русије или чак САД.

Када је реч о Кини, Пекинг већ поседује руднике бакра и злата у Србији и други је по величини трговински партнер Србије после ЕУ.

Међутим, Београд вероватно неће ући у посао са литијумом са Кином, односно шансе Брисела су веће јер је и потенцијална награда већа, пише бриселски портал.

Ако Србија покрене рудник, где би се, према проценама, производило 58.000 тона литијума годишње до 2028, могла би да покрије готово петину тражње за литијумом за производњу батерија за електричне аутомобиле у ЕУ.

То је велика количина и даје Србији моћ у преговорима са ЕУ ако Брисел заиста жели напредак у процесу проширења наредних година.

Портал даље наводи да је ЕУ раније давала Вучићу слободне руке јер је често, понекад необјашњиво, сматран неком врстом гаранта стабилности у региону.

„Укључите врхуског трговца литијумом у микс и позиција председника Србије изгледаће још чвршћа. То би такође могло помоћи његовој нацији да се приближи чланству у ЕУ“, закључује се у тексту Браселс тајмса.

(Бета)