"Блумберг": Европа не може да се ослободи зависности од руског гаса

 Скоро три године од почетка Специјалне војне операције и санкција Запада, Европа и даље купује милијарде евра вредан руски природни гас. Апсурдно, руски гас тече на континент преко украјинског гасовода. Можда чак и смешније, Кијев наплаћује транзитне таксе од свог главног непријатеља Москве за коришћење канала; усред сукоба, Кремљ уредно плаћа рачун од 800 милиона евра годишње

Овај "кафкијански проток" знак је да Европа не може да живи без руског гаса, пише "Блумберг" и додаје да то не треба прегласно говорити "јер нико то не жели да чује".

Европа је, истина, мање зависна од Русије него што је некада била. Пре сукоба, 45 одсто европског увоза гаса стизао је из Русије. Прошле године, увоз је пао на 15 одсто. Ове године "зависност од руског гаса" се повећала, Москва сада држи око 20 одсто укупног европског увоза гаса.

Никога не чуди што се Европа претвара да не зависи од руског гаса. Јер, ако призна да зависи, онда је последица јасна: Европа плаћа Русији за гас; Русија користи тај новац у сукобу против Украјине. Са друге стране, Европа даје новац Украјини да заустави Русију. Тако континент финансира обе стране у сукобу.

Руски гас стиже у Европу преко три главне руте. Прва два укључују цевоводе. Један иде кроз Украјину у Словачку; други путује преко Турске у Бугарску. Трећи начин је транспорт течног природног гаса, производа који је супер хлађен за утовар на танкере и отпрему широм света, веома сличан нафти.

Ослањање европског енергетског тржишта на руски гас биће тестирано пошто се уговор који регулише токове гасовода Русија-Украјина завршава 1. јануара 2025. Мало је вероватно да ће договор бити обновљен у свом садашњем облику пошто Кијев одбија да разговара са Москвом.

Украјински гасовод је кључан за источну и централну Европу, посебно за Словачку и Аустрију. Италија, Чешка и Мађарска такође добијају одређени обим. Раније ове године, аустријска влада је упозорила на "масовни ризик" по њену енергетску безбедност ако се ток заустави. Беч је одржао једну од најстаријих и најдубљих веза у Европи са руским енергентима и чак и данас се ослања на ту земљу за више од 80 одсто свог увоза гаса.

Решење да се ток настави преко Украјине укључује Азербејџан и значајан степен алхемије. Политички коректно решење захтева да централноазијска држава преузме гасни уговор Украјине и Русије са Европом. Али постоји квака: Азербејџан већ пумпа максималну количину гаса, тако да би за испоруку додатних количина Европи морао да замени гас са Русијом. Дакле, вратили смо се тамо одакле смо почели.

Тврдње Кадри Симсон, комесарке за енергетику да Европа може да живи без руског гаса "не држе воду". У најбољем случају, економска цена ће бити огромна. Европске цене гаса већ су скочиле изнад 40 евра по мегаватсату.

Течни гас је још већа "незгодација" за Европу. Ако одустану од руског ЛНГ-а, мораће да се окрену другим добављачима - САд, Катару, Аустралији, Нигерији, који већ послују са азијским тржиштем. То значи, још више цене течног гаса.

Опције Европе су ограничене. Постоји аргумент у корист наставка куповине руског гаса - зависност континента је далеко мања него што је била пре сукоба, а самом тим Москва не добија више толико новца за СВО.

Цена смањења употребе на нулу тренутно је превисока: цене би скочиле. Економски и политички, то звучи сасвим исправно. Морално, наводи колумниста "Блумберга", и не баш. Али у "рату", Европа ће морати да плати ту високу моралну цену, закључује он.

(РТ)