Бивши Бајденов саветник за европска питања: Ако Трамп онемогући улазак Црне Горе у НАТО то ће бити почетак краја алијансе

 Не дешава се често да држава која има мање становника него град Вашингтон буде лакмус тест за америчку спољну политику. То је, међутим, случај јер је тренутно у Сенату на чекању Протокол о приступање Црне Горе НАТО-у.

Подсјећа да је у децембру у Сенату фалило два гласа да Протокол буде једногласно ратификован а да је сенатски Одбор већ два пута дао зелено свјетло.

„Ако вођа сенатске већине Мич Меконел поново не успије да обезбиједи једногласну подршку, може да уврсти Протокол као тачку у нормалној процедури о којој ће гласати прозивком. У том случају, несумњиво двије трећине сенатора би подржало Протокол. Црна Гора би онда причекала да ратификују преостале државе а завршни корак у рукама је Доналда Трампа, америчког предсједника – да потврди Приступни протокол те да обавијести остале земље чланице да је то урадио. Али то не мора да буде сценарио који ће Бијела кућа да слиједи“, наводи се у тексту Хуффингтон пост-а.

Подсјећају да је Трамп НАТО назвао застарјелом организацијом а да је више пута изразио дивљење према руском предсједнику Владимиру Путину и жељу да сарађује с Кремљом. Путин, који је 2001. јавно говорио о могућности да Русија уђе у НАТО, сада проширење Алијансе сматра пријетњом.

Црна Гора има малобројну војску, пише Хелцел, која броји 1.950 активних припадника а на путу је да за одбрану издваја 2% БДП што је циљ НАТО-а.

„Иако је по свим војним стандардима готово немогуће да Црна Гора буде пријетња Русији, жеља Москве да има већи утицај на Балкану и параноја у вези са НАТО, створили су проблем малој држави. Про-НАТО премијер Мило Ђукановић је 2013. одбио предлог Руске Федерације да оснују војну базу у Бару. С јесени 206. је покушан државни удар гдје је група про-руских Срба покушала да убије Ђукановића и преузме контролу над Владом“, пише Хелцел.

Кремљ, додаје, разумије геополитичке посљедице уласка Црне Горе у НАТО јер „цијела сјеверна обала Медитерана била би НАТО територија“.

„Хоће ли сад Трамп, поштујући Путинове жеље, да сугерише лидеру сенатске већине да о црногорском Протоколу уопште не би требало расправљати? Било је случајева гдје су споразуми „лежали у фијокама“ сенатског Спољно-политичког одбора деценијама да би на крају били повучени.

Такав сценарио је мало вјероватан. Меконел је одувијек снажан подржавалац НАТО-а. Он је и жестоки бранилац уставне подјеле моћи. Не постоје индикације да би Протокол могао да „стави у фијоку“.

Чак и да Сенат подржи документ, Трамп има овлашћења да одлуку врати, што је мало вјероватно да би се могло десити. Вето САД-а значио би предају лидерске позиције у НАТО-у“, истиче се у тексту Хуффингтон пост-а.

„У домаћој политици, то би представљу озбиљну конфронтација Трампа и Конгреса гдје његова партија има већину.

Међународно би такав потез имао још већи утицај јер би одбацивање кандидатуре Црне Горе значио окретање САД према Русији и пристанак Вашингтона да Русија има све већи утицај на Балкану “ истиче се у тексту.

На послетку, одбијање Црне Горе да постане чланица НАТО-а представљало би крај политике „отворених врата“. Онда би се државе чланице попут Пољске, Литваније, Летоније, Естоније, које су под сталном пријетњом САД-а, питале да ли би Трамп поштовао Члан 5. о колективној одбрани. „Био би то почетак краја Алијансе“, упозорава Huff.

У тексту закључују да је Црна Гора заслужила да буде у НАТО-у те да би Сенат што прије требало да ратификује Протокол а предсједник то да потврди; у супротном, показаће свијету да ће на спољну политику САД-а невиђен утицај имати Кремљ.

(Антена М)