Анке Конрад: Немачака очекује да се Србија прикључи санкцијама Русији. Резолуција 1244 не даје основ за повратак јединица из Србије на север Косова

 Амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији Анке Конрад оценила је да је кључни изазов руски напад на Украјину који ЕУ сматра кршењем међународног права и заједно са Србијом је то осудила у УН, али да постоје разлике у схватању шта да уследи на те осуде у оквиру ЕУ. "ЕУ је одлучила да уведе санкције Русији, Србија се до сада није прикључила санкцијама, ово је тема где имамо различити мишљења. Надамо се да ће се Србија, као држава кандидаткиња за приступ ЕУ, одлучити на санкције као што су то урадиле остале земље на Западном Балкану, али - о томе ће одлучити Србија", рекла је амбасадорка у ексклузивном интервјуу за Н1.

У првом интервјуу уживо за српске медије, Конрад је на питање да ли Немачка верује да је Србија поуздан партнер по питању санкција Русији, одговорила:

„Србија је наш партнер, Србију видимо као земљу са добрим развојем у много погледа и због тога доста улажемо у сарадњу са Србијом“.

Истичући да је Немачка Србији највећи билатерални донатор, амбасадорка је рекла да Немачка жели да Србију подржи да се приближи ЕУ, да људима да перспективу овде у земљи.

„Наравно, желимо да им дамо прилику да преузму канон вредности ЕУ, свесни смо да се то не може урадити преко ноћи али очекујемо да у процесу приступања ЕУ, где су важне теме независно правосуђе, слобода медија и слично, сматрамо да се у тим областима мора нешто урадити“, додала је Конрад.

За просцес приступања Србије ЕУ кључно питање је усклађивање са спољно-безбедносном политиком ЕУ, али то није све, не треба сузити поглед на то једно питање

Поводом чињенице да је Бундестаг међу првима тражио да се укину европски фондови за оне земље кандидате које не уводе санкције Русији, као и да је то у недавно усвојеној Резолуцији о Србији тражио и Европски парламент, Конрад каже да би пре одговора на то питање „ишла прво корак уназад“.

„За просцес приступања Србије ЕУ кључно питање је усклађивање са спољно-безбедносном политиком ЕУ, али то није све, не треба сузити поглед на то једно питање. Говорила сам о правосуђу, владавини права, медијским слободама, другим областима у којима је потребно постићи напредак. Усклађивање се односи и на царинска питања, ту је Србија доста напредовала и не треба сузити или усмерити фокус на то само једно питање јер то не би било фер“, рекла је амбасадорка али је још једном додала да Немачака очекује да се Србија прикључи санкцијама Русији.

О слободи медија у Србији – кључно је дати људима могућност да створе своје мишљење

На питање како гледа на питање медијских слобода, она је рекла да је питање како се дефинишу медијске слободе.

Пренела је да је она из бившег ДДР-а и да тада медији нису били слободни, те да сматра да би медији требало да онима који чују, онима који слушају медије да дају могућност да створе сопствено мишљење уместо да се преносе задата готова мишљења. „Уместо тога да се не дозволе супротна мишљења могао би се створити већи дијапазон што се тиче различитих мишљења“, рекла је Конрад и додака да ни у Немачкој медији не заступају све што ради канцелар.

Кључно је, како каже, дати људима могућност да створе своје мишљење. „То бих желела и грађанима Србије“, додала је.

Упитана да ли јој је јасно шта се у медијима пише, да ли Србија више иде ка Русији или ка ЕУ, Конрад је одговорила да  је то тешко рећи. „Гледам српске медије, довољно разумем српски, из моје перпсективе жалосно је да недостаје разноликост мишљења. Када стојим на аутобуској станици и видим новине на киосцима видим да то често иде у једном правцу, то је штета. Земља је богата другим могућностима, богата причама о којима би могла извештавати, штета је што је фокус сужен на мали број тема“, истакла је амбасадорка.

О Косову – хитно прећи за преговарачки сто

На питање какав је став Немачке у вези са ситуацијом на Косову, Конрад је рекла да тренутно поновно заоштравање ситуације на лицу места показује колико је хитно да се коначно пређе за преговарачки сто, да се пронађе компромис. „Успели смо да пронађемо компромис у појединачним питањима претходних месеци…Важно је да Косово и Србија искористе прилику да уз посредство ЕУ пронађу крајњи компромис и да се не иде од кризе до кризе, да се стално стављају нови рокови и на тај начин нове тензије.

На питање кога званични Берлин сада види као главног кривца за актуелну кризу Београд или Приштину, амбасадорка је рекла да сматра кривим обе стране.

„Обе стране, обе стране морају показати вољу да се пронађе резултат који ће спустити тензије то је најважније у овом тренутку. То значи да ниједна страна не учини ништа што ће испровоцирати узвратне реакције друге стране. Морамо се вратит за преговарачки сто“, додала је.

Постоји та резолуција и на основу ње Кфор ће формулисати и одговоре, то што смо ми рекли је да из наше перспективе Резолуција 1244 не даје основ за повратак јединица из Србије на север Косова, али уследиће одговор Кфора

Упитана да ли су хапшења која спроводи влада у Приштини оправдана и да ли је у реду да по неколико дана породице ухапшених не знају где се они налазе, Конрад наводи да мисли да је јако важно да се унесе транспарентност у то питање, те да је грешка да се стално враћамо на нешто, да говоримо о оном што је било раније и да улазимо у ланац међусобних провокација.

„То мора престати, важно је то зауставити и решавати ствари које је порребно решавати и онда имати основ за нормалан разговор. Нећу да говорим ко је главни кривац и ко је први почео, важно је да престанемо са тим“, додала је.

Нагласила је да је важно престану акције које ће друге страна увек схватити као провокацију, а да се са друге стране уведе мир и услови за повратак на преговарачки сто и преговоре.

Србија је послала захтев за повратак своје војске на КиМ у скалду са Резолуцијом 1244. Видели смо да се шефица немачке дипломатије Аналена Бербок оштро противила томе. На питање зашто је за Немачку тај потез Владе Србије неприхватљив, амбасадорка каже:

„Постоји та резолуција и на основу ње Кфор ће формулисати и одговоре, то што смо ми рекли је да из наше перспективе Резолуција 1244 не даје основ за повратак јединица из Србије на север Косова, али уследиће одговор Кфора“.

(Н1)