Anke Konrad: Nemačaka očekuje da se Srbija priključi sankcijama Rusiji. Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica iz Srbije na sever Kosova

 Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad ocenila je da je ključni izazov ruski napad na Ukrajinu koji EU smatra kršenjem međunarodnog prava i zajedno sa Srbijom je to osudila u UN, ali da postoje razlike u shvatanju šta da usledi na te osude u okviru EU. "EU je odlučila da uvede sankcije Rusiji, Srbija se do sada nije priključila sankcijama, ovo je tema gde imamo različiti mišljenja. Nadamo se da će se Srbija, kao država kandidatkinja za pristup EU, odlučiti na sankcije kao što su to uradile ostale zemlje na Zapadnom Balkanu, ali - o tome će odlučiti Srbija", rekla je ambasadorka u ekskluzivnom intervjuu za N1.

U prvom intervjuu uživo za srpske medije, Konrad je na pitanje da li Nemačka veruje da je Srbija pouzdan partner po pitanju sankcija Rusiji, odgovorila:

„Srbija je naš partner, Srbiju vidimo kao zemlju sa dobrim razvojem u mnogo pogleda i zbog toga dosta ulažemo u saradnju sa Srbijom“.

Ističući da je Nemačka Srbiji najveći bilateralni donator, ambasadorka je rekla da Nemačka želi da Srbiju podrži da se približi EU, da ljudima da perspektivu ovde u zemlji.

„Naravno, želimo da im damo priliku da preuzmu kanon vrednosti EU, svesni smo da se to ne može uraditi preko noći ali očekujemo da u procesu pristupanja EU, gde su važne teme nezavisno pravosuđe, sloboda medija i slično, smatramo da se u tim oblastima mora nešto uraditi“, dodala je Konrad.

Za prosces pristupanja Srbije EU ključno pitanje je usklađivanje sa spoljno-bezbednosnom politikom EU, ali to nije sve, ne treba suziti pogled na to jedno pitanje

Povodom činjenice da je Bundestag među prvima tražio da se ukinu evropski fondovi za one zemlje kandidate koje ne uvode sankcije Rusiji, kao i da je to u nedavno usvojenoj Rezoluciji o Srbiji tražio i Evropski parlament, Konrad kaže da bi pre odgovora na to pitanje „išla prvo korak unazad“.

„Za prosces pristupanja Srbije EU ključno pitanje je usklađivanje sa spoljno-bezbednosnom politikom EU, ali to nije sve, ne treba suziti pogled na to jedno pitanje. Govorila sam o pravosuđu, vladavini prava, medijskim slobodama, drugim oblastima u kojima je potrebno postići napredak. Usklađivanje se odnosi i na carinska pitanja, tu je Srbija dosta napredovala i ne treba suziti ili usmeriti fokus na to samo jedno pitanje jer to ne bi bilo fer“, rekla je ambasadorka ali je još jednom dodala da Nemačaka očekuje da se Srbija priključi sankcijama Rusiji.

O slobodi medija u Srbiji – ključno je dati ljudima mogućnost da stvore svoje mišljenje

Na pitanje kako gleda na pitanje medijskih sloboda, ona je rekla da je pitanje kako se definišu medijske slobode.

Prenela je da je ona iz bivšeg DDR-a i da tada mediji nisu bili slobodni, te da smatra da bi mediji trebalo da onima koji čuju, onima koji slušaju medije da daju mogućnost da stvore sopstveno mišljenje umesto da se prenose zadata gotova mišljenja. „Umesto toga da se ne dozvole suprotna mišljenja mogao bi se stvoriti veći dijapazon što se tiče različitih mišljenja“, rekla je Konrad i dodaka da ni u Nemačkoj mediji ne zastupaju sve što radi kancelar.

Ključno je, kako kaže, dati ljudima mogućnost da stvore svoje mišljenje. „To bih želela i građanima Srbije“, dodala je.

Upitana da li joj je jasno šta se u medijima piše, da li Srbija više ide ka Rusiji ili ka EU, Konrad je odgovorila da  je to teško reći. „Gledam srpske medije, dovoljno razumem srpski, iz moje perpsektive žalosno je da nedostaje raznolikost mišljenja. Kada stojim na autobuskoj stanici i vidim novine na kioscima vidim da to često ide u jednom pravcu, to je šteta. Zemlja je bogata drugim mogućnostima, bogata pričama o kojima bi mogla izveštavati, šteta je što je fokus sužen na mali broj tema“, istakla je ambasadorka.

O Kosovu – hitno preći za pregovarački sto

Na pitanje kakav je stav Nemačke u vezi sa situacijom na Kosovu, Konrad je rekla da trenutno ponovno zaoštravanje situacije na licu mesta pokazuje koliko je hitno da se konačno pređe za pregovarački sto, da se pronađe kompromis. „Uspeli smo da pronađemo kompromis u pojedinačnim pitanjima prethodnih meseci…Važno je da Kosovo i Srbija iskoriste priliku da uz posredstvo EU pronađu krajnji kompromis i da se ne ide od krize do krize, da se stalno stavljaju novi rokovi i na taj način nove tenzije.

Na pitanje koga zvanični Berlin sada vidi kao glavnog krivca za aktuelnu krizu Beograd ili Prištinu, ambasadorka je rekla da smatra krivim obe strane.

„Obe strane, obe strane moraju pokazati volju da se pronađe rezultat koji će spustiti tenzije to je najvažnije u ovom trenutku. To znači da nijedna strana ne učini ništa što će isprovocirati uzvratne reakcije druge strane. Moramo se vratit za pregovarački sto“, dodala je.

Postoji ta rezolucija i na osnovu nje Kfor će formulisati i odgovore, to što smo mi rekli je da iz naše perspektive Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica iz Srbije na sever Kosova, ali uslediće odgovor Kfora

Upitana da li su hapšenja koja sprovodi vlada u Prištini opravdana i da li je u redu da po nekoliko dana porodice uhapšenih ne znaju gde se oni nalaze, Konrad navodi da misli da je jako važno da se unese transparentnost u to pitanje, te da je greška da se stalno vraćamo na nešto, da govorimo o onom što je bilo ranije i da ulazimo u lanac međusobnih provokacija.

„To mora prestati, važno je to zaustaviti i rešavati stvari koje je porrebno rešavati i onda imati osnov za normalan razgovor. Neću da govorim ko je glavni krivac i ko je prvi počeo, važno je da prestanemo sa tim“, dodala je.

Naglasila je da je važno prestanu akcije koje će druge strana uvek shvatiti kao provokaciju, a da se sa druge strane uvede mir i uslovi za povratak na pregovarački sto i pregovore.

Srbija je poslala zahtev za povratak svoje vojske na KiM u skaldu sa Rezolucijom 1244. Videli smo da se šefica nemačke diplomatije Analena Berbok oštro protivila tome. Na pitanje zašto je za Nemačku taj potez Vlade Srbije neprihvatljiv, ambasadorka kaže:

„Postoji ta rezolucija i na osnovu nje Kfor će formulisati i odgovore, to što smo mi rekli je da iz naše perspektive Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica iz Srbije na sever Kosova, ali uslediće odgovor Kfora“.

(N1)