Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон: Велика је штета што многи у Србији имају боље мишљење о Русији него о Британији и Западу

 „Жеља да се оживи принцип да су моћни у праву, да велике земље могу некажњено да нападну слабије суседне земље, је претња свима“.

– Велико ми је задовољство што имам прилику да се обратим новој генерацији будућих виших руководилаца како политичких тако и институција система одбране и безбедности Србије. Посебно се радујем разговору након предавања као и да чујем ваша размишљања. Као неко ко је релативно нов амбасадор, жељан сам да слушам колико и да говорим. Сматрам да наши односи треба пре свега да се заснивају на међусобном поштовању и заједничким интересима, рекао је амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон.

Четири приоритета британске спољне политике

Србија је важна земља, не само у региону, већ у целој Европи и ја желим да се усредсредим на изградњу нашег партнерства.

То не значи да ћемо се сложити по свим питањима, али сматрам да је изузетно важно да пажљиво слушамо једни друге и пробамо да разумемо наша гледишта.

Дозволите ми да се за почетак осврнем на позицију Уједињеног Краљевства по питању глобалног безбедносног контекста и улогу и место региона Западног Балкана , као и на моје амбиције када говоримо о британско – српским билатералним односима.

Ми смо 2021. године у Уједињеном Краљевству објавили документ под називом „Интегрисани преглед“ (Интегратед Ревиеw) у коме су изнети наши приоритети спољне политике, одбране, безбедности и међународног развоја. Назван ‘Глобална Британија у конкурентом времену’, истиче четири кровна приоритета британске Владе:

* Као прво, препознавање важности технолошког примата, који лежи у основи свих облика моћи у модерном свету, од политичких до одбрамбених и безбедносних, и амбиција Уједињеног Краљевства да постане и остане водећа и одговорна глобална сила из области науке, технологије и кибернетике.

* Као друго, препознавање растућег притиска на међународне институције, законе и нормативе који чувају јединствени глобални мир и напредак од 1945. године, уз истицање потребе за њиховим обнављањем и модернизовањем, укључујући и оне који се односе на ново доба конкуренције између великих сила у сајбер простору и свемиру.

* Као треће, истицање потребе да ојачамо британску одбрану и безбедност, како у нашој земљи тако и изван ње, по питању великог броја претњи, укључујући: претње од других држава, тероризам, организовани криминал и пролиферацију оружја.

* И на крају, истичем неопходност јачања наше националне отпорности и снаге како бисмо спречили, припремили се за и пружили одговор на читав дијапазон претњи почевши од глобалних пандемија до екстремних временских услова, од привредне до енергетске безбедности – уз напомену да је решавање проблема климатских промена и нестанка биодиверзитета број један међународни приоритет Уједињеног Краљевства.

Сматрам да су ови приоритети смислени и остају у потпуности релевантни.

Посебно сам задовољан што видим да су они одраз како ризика тако и могућности које су нераздвојиве од невероватно брзог технолошког развоја.

Од суштинског је значаја да сарађујемо у овим областима тако да ми је изузетно драго што видим са колико енергије Србија прилази и прихвата технолошку револуцију из области вештачке интелигенције и биотехнологије.

Србији није у интересу да Русија буде успешна у Украјини

Ипак, само две године након објављивања „Интегрисаног прегледа“, напад Русије на Украјину је показао да је неопходно да освежимо нашу стратегију. Уједињено Краљевство остаје при својој одлуци која је потпуно јасна и недвосмислена да је безбедност и напредак Евроатлантског региона наш приоритет број један.

Сурова инвазија Русије на мирољубивог суседа, одузимање резерви хране и енергената под оружјем, њена неодговорна реторика по питању нуклеарне политике, променила је правила игре. Русија не прети само Украјини.

Жеља да се оживи принцип да су моћни у праву, да велике земље могу некажњено да нападну слабије суседне земље, је претња свима.

Ми поздрављамо јасну осуду овог незаконитог рата од стране Владе Србије, као и важну финансијску и техничку врсту помоћи коју сте упутили Украјини.

Знам да многи грађани Србије имају високо мишљење о Русији и можда им је тешко да се помире и разумеју овај братски рат између два православна народа.

Али ипак, чврсто сам уверен, Србији није у интересу да Русија буде успешна у Украјини.

Дакле, први од пет приоритета нашег новог министра спољних послова је помоћ Украјини да добије рат против руске агресије и поново изгради своју привреду.

Други је да покуша да обезбеди одрживи мир, и полазећи од те основе, изгради дугорочно, дводржавно решење, како би се коначно завршио деценијски сукоб између Израела и Палестинаца на Блиском истоку, и спречило његово ширење.

Трећи је реализација „Интегрисаног прегледа“ на начин који јача безбедност и отпорност УК на читав низ претњи.

Четврти је да искористимо нашу предност водеће међународне развојне силе како би помогли код решавања кључних глобалних изазова, укључујући климатске промене и смањење сиромаштва.Пети је јачање економије и креирање већег броја радних места у УК.

Србија и Западни Балкан

Где се и како Србија и Западни Балкан уклапају у ту ширу слику?

Дакле, као што сам већ напоменуо евроатлантска безбедност остаје тема број један за УК, а ми знамо да се овај регион налази у срцу Европе, не на њеној периферији. Историја нас је научила да безбедносни проблеми овде могу брзо да прескоче друге приоритете.

Тако да безбедност овог осетливог региона нам је изузетно важна. Ви разумете боље од мене наслеђа нерешеног сукоба из 1990-их – између Србије и Косова, као и у Босни и Херцеговини.

Када су формирани КФОР и ЕУФОР нико од нас није очекивао да ће они бити потребни 20 година касније. И нажалост доказ да је то и даље случај, као што је показала недавна срамотна епизода у Бањској, је наш заједнички неуспех.

Све ове нерешене тензије, у оквиру држава и између држава, коче потенцијал региона.

Прво питање које сваки инвеститор постави се тиче безбедности. Српска привреда је на добром путу. Али није довољно развијена с обзиром на разлику у односу на земље које су се прикључиле Европској унији пре оквирно 15 година. Широм региона, БДП по глави становника је између 25-50 одсто просека ЕУ.

Ово све доводи до одлива мозгова из земаља региона, што отежава спровођење реформе због недостатка капацитета и зачарани круг постаје све компликованији.

Били смо заједно на истој страни у кључним историјским тренуцима

Дакле како ја видим будућност српско-британских односа сада када знамо како стојимо?

Дозволите ми да будем веома директан.

Нисам задовољан ширином и снагом нашег односа.

Читао сам пуно историјских књига пре него што сам дошао у Србију и научио сам доста о нашој заједничкој историји још од пре 180 година, тачније 1837. године у време Милоша Обреновића када је први британски конзул, пуковник Џорџ Лојд Хоџис стигао у Србију.

Током Велике источне кризе 1875. године Вилијам Гледстон је осудио турску бруталност над Србима и другим јужним Словенима, а три године касније британски премијер Бенџамин Дизраели је био тај који је помогао да Србија буде призната као независна држава током потписивања Берлинског споразума.

У Првом свеском рату, англо-српско савезништво је достигло можда највеће висине.

Храбри отпор који је пружала Србија аустроугарском нападу, уз саосећање због патњи изазваној тифусном грозницом, је ширило интересовање и жељу за пружањем подршке у Британији.

Под вођством Др Елзи Инглис, на стотине Британки се пријавило да дођу у Србију као докторке, сестре, болничарке и возачи и на тај начин спасу хиљаде живота. Флора Сендс је била прва жена официр у српској војсци и једина Британка учесница у борбама на првој линији фронта.

Послата је британска поморска мисија под командом контраадмирала Ернеста Трубриџа како би се помогло Србима да одбране Дунав.

Након пораза војске, сам Трубриџ се повлачио заједно с њом на Крф.

У међувремену Теолошки факултет Београдског универзитета је одвео избеглице у Оксфорд, подстичући грађење блиских односа између Српске православне и Англиканске цркве која је оличена у беседи владике Николаја Велимировића у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године.

У Другом светском рату, Британија и Србија су се опет нашле заједно као савезници пред страшним исходом.

Након немачке окупације, Британија је послала војну мисију прво код Драже Михаиловића, а затим код Јосипа Броза Тита, како би помогла победу над Нацистима и на крају ослобађању Југославије.

После рата, Тито је постао први државник кога је посетила новокрунисана краљица Елизабета 1953. године након његовог разилажења са Стаљином 1948. Југославија је била несврстана али је одржавала срдачне односе са Уједињеним Краљевством.

Краљица је била у државној посети овде 1972. године, а њена ћерка принцеза Ана ми је рекла да је се и даље сећа и носи лепе успомене.

Можемо нашироко да разговарамо о сложености ваше историје и улози Британије у њој.

Као што је Черчил једном рекао, Балкан направи више историје него што може да потроши. Али за мене оно што је најважније је да су Србија и Британија биле на истој страни заједно у кључним тренуцима историје без обзира на ужасне исходе.

Наша ближа историја је наравно још сложенија.

Иако сам ја био у школи и на факултету 1990-их, разговарао сам са људима који су били укључени са британске стране и знам колико њих искрено жали што нису били у стању да убеде Милошевића да промени политику.

Један од мојих претходника, сер Ивор Робертс, два пута је тајно био у Београду покушавајући да то уради.

Али није успео. НАТО ваздушна кампања је почела.

И сада имамо ситуацију да много људи у Србији имају боље мишљење о Русији него о Британији и Западу. То је, по мени , велика штета. Али у исто време једна историјска аномалија.

И ја сматрам да је мој задатак да покушам да нас вратим на један позитивнији правац.

Не верујте у сулуде теорије завере

Како бих успео у томе, планирам да се усредсредим на три кључна аспекта нашег односа.

Као прво, желим да унапредим наше односе из области привреде и трговине. Имамо добре основе за то. Очекујем да ће наша трговинска размена по први пут премашити једну милијарду евра ове године.

Посебно ми је драго када видим да сарађујемо у модерним гранама привреде. УК је на трећем месту када говоримо о трговини из сектора услуга.

Али ја желим много више. Ми можемо Србији да понудимо до 4,5 милијарде фунти вредности УК кредитних финансија. То је заиста велика сума новца, и наш план је да подржимо неке веома велике пројекте који се тичу инфраструктуре и обновљиве енергије.

Чинећи то очекујемо да ћемо довести велики број сјајних нових британских компанија на српско тржиште.

Снажнији трговински односи ће бити бедем и брана од могућих турбуленција у будућности и даће нам разлог да наставимо да разговарамо, без обзира на политичку климу.

Ако посматрамо јаче трговинске везе као ојачање трансакционе базе нашег односа, онда су чвршћи безбедносни односи за мене основа грађење поверења. Поверење мора да се заслужи, обострано. За то је потребно време.

Али већ се дешавају неке сјајне ствари. Када говоримо о војној сарадњи, српски и британски војници су ангажовани заједно у мисији УН на Кипру, а наше војно партнерство се развија и унапређује у областима војне медицине, војног образовања и сарадње војних обавештајних агенција.

Када говоримо о органима реда, наши службеници изузетно добро сарађују и боре се против заједничких претњи, од илегалних миграција до организованог криминала.

Можда сте читали у новинама о заједничкој српско-британској операцији крајем прошле године када је ухапшено неколико лица осумњичених за прање новца у једној од највећих провала и пљачки у историји Британије, при чему су оштећене стране биле Тамара Еклестон и Френк Лампард.

Али мислим да можемо још много тога да постигнемо заједно, укључујући сарадњу у неким новијим областима попут сајбер безбедности где је опште прихваћено и признато да је УК глобални лидер.

И на крају, ја желим да радим на побољшању угледа УК-а у Србији, као и репутацији Србије у УК.

Морамо повећати и ширити дијалог између наших влада, парламентараца, привредника и грађана, како бисмо изградили боље разумевање.

Ако сте икада читали, или, надам се да не, поверовали у сулуде теорије завере које воле да објављују у проруским таблоидима попут Информера или Новости, онда ћете разумети да то није увек лак задатак.

Али сматрам да је јако важан, у оба смера. А имамо сјајне ствари које можемо да искористимо.

Од Премијер лиге до Еда Ширана, од Мућки до Џејмса Бона, Срби и Британци су одрасли гледајући исте филмове, серије, емисије, спорт, слушајући исту музику.

Имамо исти смисао за хумор и ако умемо да се смејемо заједно онда сигурно можемо да нађемо начине да се мало више заволимо!

Моја молба на крају је да посматрате УК као партнера. Не морамо да имамо исте изборе.

Ми у потпуности поштујемо вашу војну неутралност, иако сматрамо да НАТО и Србија могу још боље и више да ураде заједно.

Нећемо се увек сложити. Нећемо увек радити све исправно. Али имајте на уму да наш данашњи однос не треба да стагнира. Хајде да сарађујемо и искористимо прилике које су пред нама. Да учимо једни од других, да градимо поверење.

И можда, и само онда, можемо заједно да изградимо модерно, динамично партнерство које је окренуто ка будућности, као заслужног наследника нашег савезништва кроз историју.

Предавање полазницима 13. класе Високих студија безбедности и одбране на Школи националне одбране „Војвода Радомир Путник“

(Данас)