Архитектонски факултет: Имамо потребу и дужност да још једном децидно укажемо на изузетан архитектонски, урбанистички и историјски значај комплекса Генералштаба и неопходност његове заштите, реконструкције и ревитализације

 Наставници, сарадници и истраживачи Архитектонског факултета Универзитета у Београду огласили су се поводом усвајања Закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације локације бившег Генералштаба – леx специалис-а.

Преносимо њихово саопштење у целости:

Ми, наставници, сарадници и истраживачи Архитектонског факултета Универзитета у Београду, изнова се оглашавамо са апелом за заштиту и обнову комплекса зграда Генералштаба у Београду, а поводом Закона о посебним поступцима (Леx Специалис) ради ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске, усвојеног на седници Народне скупштине Републике Србије 7. новембра 2025. године по хитном поступку.

У моменту када се новоусвојеним законом експлицитно предвиђа рушење зграда Генералштаба војске Србије и Министарства одбране, имамо потребу и дужност да још једном децидно укажемо на изузетан архитектонски, урбанистички и историјски значај овог комплекса и неопходност његове заштите, реконструкције и ревитализације. На то упућује његов статус заштићеног културног добра, као и иницијативе, јавне дискусије и документи у чијем је доношењу Факултет учествовао током претходних година (Декларација о судбини београдског Сајма и Генералштаба, 2024). У недостатку отворене и свеобухватне друштвене расправе о будућности комплекса Генералштаба, подцртавамо кључне аргументе за његово очување и одлучно се супротстављамо покушајима релативизације његовог значаја, као и оспоравању истакнуте улоге архитекте Николе Добровића у изградњи и модернизацији Београда/Србије/Југославије.

Зграде Генералштаба војске Србије и Министарства одбране (оригинално Државног секретаријата за народну одбрану, ДСНО), јесте врхунско дело југословенске модерне архитектуре и урбанизма, као што је утврђено бројним стручним и научним увидима и проглашењем статуса законом заштићеног културног добра (2005). Њихова вредност је материјална, архитектонска, урбанистичка, историјска, културолошка и симболичка, о чему говоре темељна научна истраживања и студије. Вишеструка значења и полемична рецепција овог пројекта од конкурсног рада до савременог тренутка, представљају његову додатну вредност, а еманципаторске идеје на којима је утемељен оригинални пројекат, основу за промишљање његове и наше будућности. Стога, истрајавамо у залагању за очување комплекса Генералштаба, његову рестауарацију и промишљену ревитализацију.

Такође, супротстављамо се банализацији, тенденциозној и погрешној интерпретацији улоге архитекте Николе Добровића у архитектури, урбанизму и ширим друштвеним токовима XX века, са циљем да се умањи значај овог културног добра и на тај начин оправда његово уклањање, отуђење градског земљишта и реализација за сада јавности непознатог пројекта. Указујемо да је допринос Николе Добровића, реномираног професора Архитектонског факултета у Београду и члана Српске академије наука и уметности, неупитан, како у погледу значаја изведених и неизведених архитектонских пројеката и урбанистичких планова, тако и у погледу резултата и домета теоријског и педагошког рада архитекте. У прилог томе сведоче и студије истакнутих истраживача из земље и иностранства, бројне публикације, националне и међународне конференције и изложбе посвећене његовом раду.

Допринос овог архитекте огледа се и у континуитету друштвене ангажованости, преиспитивања и критичког деловања у променљивим друштвено-политичким условима у којима је живео и радио. Критика Добровићевог рада је такође важна у промишљању савремених токова и праваца у архитектури и урбанизму и образовању будућих архитеката. Извучена из контекста и инструментализована у циљу спровођења штетних и јавности недоступних планова и пројеката, критика Добровићевог опуса изнета у образложењу предлога закона нема утемељење у стручној и научној мисли, којом се у континуитету бави ова академска институција, и стога изнова апелујемо на отварање широке друштвене расправе о будућности овог комплекса, у којој ће стручно мишљење и деловање бити пожељно и уважено.

Саопштење потписује декан Архитектонског факултета проф. арх. Владимир Лојаница.

(Недељник.рс)