Александар Радић о извозу наоружања Украјини: Није реч о пословној, већ политичкој одлуци која радикално нарушава статус Србије као неутралне земље. Вучићеве изјаве представљају његово признање да се крши закон

Србија је од почетка руске инвазије на Украјину преко трећих земаља Кијеву извезла муницију у вредности од 800 милиона евра, открива Фајненшл Тајмс. Њихове процене је председник Србије Александар Вучић потврдио говорећи да неће заузимати страну у рату јер се ради о пословној одлуци. Војни аналитичар Александар Радић каже пак, да није реч о пословној, већ политичкој одлуци која радикално нарушава статус Србије као неутралне земље.

Коментаришући бројку од 800 милиона евра, Радић каже за Н1 да нисмо у могућности да је проверимо, с обзиром на то да код нас постоји само један извор информација које се односе на безбедносни систем, а то је Александар Вучић.

„Побринули су се да се сви они нормални процеси информисања јавности пригуше, и када је у питању и војна индустрија, извоз наоружања, па и Војска, полиција. Све је то сада под чврстом контролом да не би исцурела нека информација, а свака је неповољна, па можемо само да верујемо Фајненшл Тајмсу. Ипак, јавна је тајна да су средства наоружања војне опреме произведена у нашим фабрикама на украјинском ратишту, са украјинске стране, у огромним количинама. У почетку, 2022. године, постојало је неко оправдање за то, то је извезено са ‘енд усер’ сертфикатом, сертификатом последњег корисника некој трећој земљи која је то извезла. Тај фамозни сертификат је врло важан за разумевање проблема Украјине„, наводи Радић.

Како каже, у пракси неко мора да донесе одлуку о томе да ли је то нешто политички опортуно или није.

„Према нашем закону, Министарство надлежно за спољну трговину издаје дозволу, али уз сагласност МУП-а и Министарства одбране, као и Безбедносно-информативне агенције. На спољним пословима је тај терет процене ризика. Земља у коју треба да извезете оружје, односно онај ко је увозник, мора да вам достави документ који потврђује да је он последњи корисник. На томе заправо почива контрола. Али, тај документ није свето писмо. Средства могу да буду реескпортована, а ви можете да процените колики је реалан ризик од тога“, објашњава наш саговорник.

Ако стриктно следите прописе, онда имате широки маневарски простор за доношење одлуке, наводи.

„Процењујете да ли извоз може да донесе дестабилизацији региона, да ли може да буде употребљен у агресивном рату, и увек можете да нађете разлог зашто неким зељама не испоручујете, а некима да“, наводи Радић.

„Вучићеве изјаве кршење закона“

„Ово је део нашег економског препорода и важно за нас. Да, ми извозимо нашу муницију. Не можемо извозити у Украјину или у Русију, али имамо много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима, другима. Шта они с тим раде на крају је њихов посао“, рекао је Вучић.

Наш саговорник истиче да те изјаве представљају признање председника Србије да се крши закон.

„Морате да имате ‘енд усер’ серификат који затвара даљу могућност експорта, свесни сте да то иде у украјинске руке и то није пословна, већ политичка одлука која радикално нарушава статус Србије као неутралне земље“, истиче наш саговорник.

Две врсте профита

Како додају из Фајненшл Тајмса, дискретно се повећава обим испорука земљама Запада, које касније завршава у Украјини, а истовремено се прича о традиционалном пријатељству са Русијом и Кином.

„Причамо о две врсте профита. Један је финансијски профит, који остварују неке личности и фирме, а с друге политички – то је оно о чему треба да причамо. Иза извоза наоружања које води ка Укајини налази се политичка одлука. Реч је о потезу српске политике који је усмерен ка придобијању позитивног става Запада. Шта год да се дешава у Србији, како год да су прошли избори, какве год да су биле изјаве наших политичара о ситуацији у региону, све то је мање важно у односу на чињеницу да је императив за већину западних сила – подршка Украјини. Српска власт препознаје се као позитивна, ако Србија снабдева Украјину муницијом. Тако тумачим ситуацију“, оцењује војни аналитичар.

С друге стране, истиче Радић, Русија вероватно оцењује да су користи које постоје кроз сарадњу са Србијом веће од чињенице да Украјина од Србије добија оружје и муницију.

„Када подвучемо црту, очигледно је да се покушава једна сложена игра да се свакој страни пружи оно што им је битно. Докле год постоје ресурси који могу да буду пружени, било технички или интелектуални… Рецимо, ако је Американцима битно да украјинска артиљерија добије муницију и она стиже из Србије, онда је то Вашингтону много важније од тога шта се дешава у унутрашњој политици у Србији. С друге стране, ако из Србије стижу информације у вези са тим шта ради руска имиграција, ако имате редовне авионске летове, ако имате снажне пропагандне центре који промовишу вашу страну у рату, тешко је то жртвовати.

На крају ће нас Руси отерати у три лепе ПМ због Вучића.
Живели били па видели. pic.twitter.com/D3cEBth0x2

— Miroljub (@Mirolju72330356) June 24, 2024

Када би Руси то жртвовали, остали би без озбиљне подршке иза линије фронта, ако изузмете Орбанову Мађарску. Али, као што Мађарска функционише као чланица ЕУ уз истовремене опструкције подршке Украјини, онда је могуће замислити да Србија настави догледно са овом политиком“, објашњава он.

(Н1)