Адвокат Сретен Ђорђевић: Одлука Уставног суда последица je договора Владе Србије и Рио Тинта

Постоји висок степен сумње да је данашња одлука Уставног суда Србије о несагласности са Уставом и законом уредбе коју је донела Владе Србије о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта „Јадар“, последица договора компаније Рио Тинто која би да спроведе тај пројекат ради експлоатације литију, и Владе Србије – рекао је адвокат Сретен Ђорђевић.

„Могућност доношења такве одлуке Уставног суда наговестио је у мају у интервјуу потпредседник Европске комисије Марош Шевчович, када је рекао да ‘компанија (Рио Тинто) и Влада Србије разговарају о превазилажењу правних проблема из прошлости, ради наставка пројекта Јадар, о експлоатацији литијума код Лознице’ „, рекао је Ђорђевић за Бету, коменатришући данашњу одлуку Уставног суда.

Уставни суд је оценио да се „из Уставом утврђене надлежности Владе и законских одредаба којима се уређује просторно планирање, не може закључити да Влада није била надлежна да донесе Уредбу о престанку важења Уредбе којом је био утврђен Просторни план подручја посебне намене, али је утврдио да је Влада прекорачила границе своје надлежности“.

Уредба је, како је оценио тај суд, донета на начин који није у сагласности са Чланом 3. Устава и одредбама Закона о Влади и Закона о процени утицаја на животну средину.

Уставни суд је уз то указао да се донетом Одлуком „не оживљава“ претходно донета Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене из 2020. године, при чему се не задире ни у уставну надлежност, односно право и дужност Владе да утврђује и води политику и да, у складу са Уставом и законом, одлучи о даљој реализацији конкретног пројекта.

Ђорђевић је рекао да је једини правни проблем који је Рио Тинто имао са Владом Србије њена одлука из јанура 2022. године којом је укинула Уредбу о Просторном плану подручаја посебне намене, а која је основни правни акт из кога би следиле дозволе Рио Тинту за отварање рудника литијума.

Влада Србије на челу са тадашњом премијерком Аном Брнабић укинула је ту уредбу пред ванредне парламенатрне изборе због протеста грађана, речима да је на „Рио Тинто стављена тачка“.

Због тога су, рекао је Ђорђевић, ти разговори могли да имају за циљ само решавање питања те уредбе.

„Никаквих других правних питања између компаније и Владе Србје није било“, рекао је Ђорђевић.

Додао је да док се не објави одлука Уставног суда са образложењем, не може да коментарише у каквој је вези одлука Уставног суда са Чланом 3. Устава Србије и Законом о процени утицаја на животну средину.

У Члану 3. Устава пише да је „владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима“.

Затим и „Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону“, пише у том члану.

Шефчович је у интервју за Еуронеwс у мају рекао и да се нада „да ће у кратком року успети да се финализује текст Меморандума о разумевању са Владом Србије и да су тренутни разговори са Владом Србије усмерени на екстракцију, прераду, пречишћавање и употребу литијума“.

„Све што могу да кажем је да у овој фази постоји позитиван развој. У прошлости је било неких правних питања о којима се сада разговара између компаније и владе“, рекао је Шефчович.

Председник Србије Александар Вучић написао је у септембру прошле године на Инстаграму да је са Шефчовичем разговарао о многим значајним инвестицијама, заједничком приступу и пројектима, а потписано је и Писмо о намерама између Србије и Европске уније.

„Изузетно важан састанак са потпредседником Марошем Шефчовичем о убрзаном придруживању Србије ЕУ у области управљања сировинама, енергетике, рударства, као и о развоју нових технологија неопходних за даљи одрживи привредни раст и заштиту животне средине“, написао је Вучић.

Представници Уставног суда одбили су јутрос да одговоре еколошки организацијама да ли је тачна незванична информацја да ће данас укинути одлуку Владе Србије о укидњу Уредбе.

Када је објављена одлука Уставног суда која потврђује да је то ипак учињено, еколошке организације су саопштиле да је не признају и најавиле нове протесте.

(Бета)