S obzirom na to ko su najverovatniji uživaoci istorijske studije iz pera gospođe Kandić i njene ekipe, ne čudi da su se do jeseni prošle godine u REKOM-u već pridružile sve bivše jugoslovenske republike, ali sa upadljivim izuzetkom Srbije.

Svedoci smo da je kampanja za ulazak Srbije u NATO na domaćoj političkoj sceni već počela. Jugoslavija nikada nije bila članica komunističkog lagera, jer lager je bio Varšavski pakt. Jugoslavija na svojoj teritoriji nikada nije imala strane vojne baze, imala je nezavisnu poziciju, svoju spoljnu politiku i svoju vojnu doktrinu.

 Iako je uloga Aleksandra Vučića u tajnim protivustavnim pregovorima sa Hašimom Tačijem obelodanjena u svetskoj štampi, što je i sam Tači potvrdio, predsednik Srbije poriče te tvrdnje pred srpskom javnošću. Iako su obelodanjeni detalji radnog dokumenta koji se naziva sveobuhvatni mirovni sporazum, a sadrži i plan razgraničenja, Aleksandar Vučić tvrdi da takav plan ne postoji. Tu se logično postavlja pitanje: kako je Vladimir Putin podržao plan razgraničenja pre pet godina, ako on ni danas ne postoji?

Svoju istorijsku raspravu Spahiju otpočinje od Balkanskih ratova i navodi da od tog perioda treba tražiti razliku u razvoju specifičnog nacionalizma kod Albanaca iz Albanije i onih koji su živeli na prostoru Kraljevine Srbije, odnosno potonje Kraljevine SHS.

Mi smo još pod okupacijom srpske Crkve i srpske države. Nemamo pravo na Crkvu, nemamo pravo na jezik, umjesto nacije pišemo etnos, mnogi Crnogorci se osjećaju Srbima.

Ukoliko bude razuma na albanskoj strani – pristojno razgraničenje bi moglo da bude moguće. A ukoliko ga bude samo na srpskoj (plačljivi Vučić), tada bi moglo doći do vrlo nepovoljnog ishoda po Srbe, odnosno da Albanci dobiju sve, a Srbi minimalnu korekciju granice u nekom sektoru, samo radi zamazivanja očiju.

Masovnom odmazdom u selu Draginac gotovo su opusteli Jadar i Mačva. Usledili su „zastrašujući primeri“ Kraljeva i Kragujevca, na mapi ratnih zločina regularne vojske nemačkog Vermahta. U lancu vojne odgovornosti, pošto je štab 717. divizije primio naredbe generala o sprovođenju masovnih odmazdi, istu je prosledio komandantima pukova.

Na žalost, ima i onih nazovimo javnih ličnosti koje danas izjavljuju „da se stide što su Crnogorci“ a sve zbog vagana beogradskog, a nijednog momenta ne misle da bi se Crna Gora i njegovi preci njih stiđeli. Njihova demo(N)kratija uzrokuje opšte uznemirenje.

Najznačajnija promena dogodila se u administrativnom centru RS, Banjaluci, gde je opozicioni kandidat za gradonačelnika Draško Stanivuković pobedio sa 8 odsto glasova razlike kandidata SNSD-a i još devet stranaka Igora Radojičića, dosadašnjeg gradonačelnika, čime je SNSD izgubio funkciju prvog čoveka Banjaluke posle dve decenije

 Hajde što se Vučić odriče Pećke Patrijaršije, jer su za njega mošti i stolica Srpskih Patrijaraha – dositejevska „zvona i praporci“, ali kako shvatiti njegovo odricanje od Visokih Dečana i u njima ćivota Sv. Stefana Dečanskog, vječnog kralja srpskog naroda?!