С обзиром на то ко су највероватнији уживаоци историјске студије из пера госпође Кандић и њене екипе, не чуди да су се до јесени прошле године у РЕКОМ-у већ придружиле све бивше југословенске републике, али са упадљивим изузетком Србије.

Сведоци смо да је кампања за улазак Србије у НАТО на домаћој политичкој сцени већ почела. Југославија никада није била чланица комунистичког лагера, јер лагер је био Варшавски пакт. Југославија на својој територији никада није имала стране војне базе, имала је независну позицију, своју спољну политику и своју војну доктрину.

 Иако је улога Александра Вучића у тајним противуставним преговорима са Хашимом Тачијем обелодањена у светској штампи, што је и сам Тачи потврдио, председник Србије пориче те тврдње пред српском јавношћу. Иако су обелодањени детаљи радног документа који се назива свеобухватни мировни споразум, а садржи и план разграничења, Александар Вучић тврди да такав план не постоји. Ту се логично поставља питање: како је Владимир Путин подржао план разграничења пре пет година, ако он ни данас не постоји?

Своју историјску расправу Спахију отпочиње од Балканских ратова и наводи да од тог периода треба тражити разлику у развоју специфичног национализма код Албанаца из Албаније и оних који су живели на простору Краљевине Србије, односно потоње Краљевине СХС.

Ми смо још под окупацијом српске Цркве и српске државе. Немамо право на Цркву, немамо право на језик, умјесто нације пишемо етнос, многи Црногорци се осјећају Србима.

Уколико буде разума на албанској страни – пристојно разграничење би могло да буде могуће. А уколико га буде само на српској (плачљиви Вучић), тада би могло доћи до врло неповољног исхода по Србе, односно да Албанци добију све, а Срби минималну корекцију границе у неком сектору, само ради замазивања очију.

Масовном одмаздом у селу Драгинац готово су опустели Јадар и Мачва. Уследили су „застрашујући примери“ Краљева и Крагујевца, на мапи ратних злочина регуларне војске немачког Вермахта. У ланцу војне одговорности, пошто је штаб 717. дивизије примио наредбе генерала о спровођењу масовних одмазди, исту је проследио командантима пукова.

На жалост, има и оних назовимо јавних личности које данас изјављују „да се стиде што су Црногорци“ а све због вагана београдског, а ниједног момента не мисле да би се Црна Гора и његови преци њих стиђели. Њихова демо(Н)кратија узрокује опште узнемирење.

Најзначајнија промена догодила се у административном центру РС, Бањалуци, где је опозициони кандидат за градоначелника Драшко Станивуковић победио са 8 одсто гласова разлике кандидата СНСД-а и још девет странака Игора Радојичића, досадашњег градоначелника, чиме је СНСД изгубио функцију првог човека Бањалуке после две деценије

 Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?!