Ако би историја била неважна прошлост, откуда толика настојања, толико новца и енергије да се она ревидира, кривотвори. Годинама већ, ако не и деценијама, осећамо снажна настојања да се изврши ревизија историје не само Првог и Другог светског рата, већ историје Европе читавог 20. века.

За скандирање на Цетињу на рукометној утакмици пред ТВ камерама ''Србе на врбе'' и ''Уби, закољи Србе'' нико није кажњен, чак ни опоменом. Власти СДПС-а и њихово партијско тужилаштво ту не виде ништа ружно и противно Закону.

Патријарх нам је на почетку Сабора у Жичи рекао да му председник Вучић никада за седам година није изнео било какав план о Косову. То није учинио ни кад је примљен у сали за разговоре током Сабора. А како смо видели, никакав план није изнео ни у скупштини Србије. Све се одвија иза очију јавности.

Оно што је један народ у то време чинило посебним народом, по чему се истицао и постао препознатљив, пре свега био је српски егалитаризам. Или, још прецизније, била је то жива спона између једнакости и праве демократије.

Нема вечних ни пријатеља ни непријатеља Србије. Њих одређују спољне околности и домаће прилике, које трасирају однос према моћнима. Трагедија Србије, па и НАТО бомбардовање, узроковани су политиком Слободана Милошевића и оркестра овдашњих „родољубаца“.

Србија не смије трговати остацима своје суверености ради безбједности наших грађана у Покрајини. Тај аргумент је, како смо показали, не само неодржив него и, вјерујемо, намјерно лажан – ако говоримо о српским чиновницима који га јавно, пропагандистички бјесомучно износе

Темељном претрагом важећег законодавства, и уз најбољу вољу, нисмо успели да пронађемо нити један институт општег дела КЗ који носи назив „политичка позадина“. Прегледали смо све облике и начине остваривања кривичног дела, али нити један нема назив „политичка позадина“.

Зашто се у Србији још увек ћути о скандалозној вести коју су објавиле многе светске агенције: да ће Војска Србије бити међу 19 учесника НАТО вежби у Грузији? На ову бруку и срамоту за српски народ постоји само један одговор: хитна смена министра одбране у Влади Републике Србије.

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“

Ми смо у Србији данас преплављени душебрижницима који покушавају да спрече рестаурацију фашизма код нас?! Код нас - то значи код Срба. Код Срба код којих фашизма, барем оног институционализованог никада није било, па се самим тим не може ни рестаурирати.