Феноменална анализа, браво браћо Даворе и Душко.

Спас Србије је на Истоку!

Ја сам био франкофил. Учио сам француски, фледао француске филмове, нпр. сваки филм са Жерар Филипом по десет пута, знао све пеѕме Едит Пиаф напамет, прочитао сву француски лектиру, читао књиге на француском, посећивао Париз и Француску. Франкофил био и остао. Једног дана на почетку распуста између седмог и осмог разреда каже мени мој друг Горан, хајде да водамо туристе. Хајде. И одемо ми у туристичку организацију и он каже, Ја сам Горан,дајте нам неке туристе да их водимо. Службеница пита, јел оно речено за француски јест. Па знаш ли француски, он зна и показа на мене. Али њему је ујак био неки Васо Гачић високи функционер босанске удбе, а отац му је био муслиман. И дадоше они нама један пар, бакица и декица. Читав дан смо их водили кроз Сарајево, све им објаснили, али смо и причали, о свему. И на крају добили новац. И тако из дана у дан.

Ја нисам знао шта са парама, па смо куповали ћевапе, сладолед за све другове у дворишту. ад ме мајка видела како купујем седам сладоледа,

Толико овакве наше памети, а расуте широм Србије.
Хоће ли да се слије? Морала би! Заслужила је и та памет и ми што је препознајемо, а и они други.
За нашу здраву Србију!