четвртак, 03. април 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Алис Вајдел: Потез Берлина да промени правила о свом државном дугу како би повећао војну потрошњу угрозио је економску стабилност еврозоне
Хроника

Алис Вајдел: Потез Берлина да промени правила о свом државном дугу како би повећао војну потрошњу угрозио је економску стабилност еврозоне

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. април 2025.

 Потез Берлина да промени правила о свом државном дугу како би повећао војну потрошњу угрозио је економску стабилност еврозоне, сматра Алис Вајдел, ко-лидер странке Алтернатива за Немачку.

Бундестаг је подржао иницијативу владајуће већине која омогућава савезној влади да откључа рекордан ниво државног задуживања за одбрану и инфраструктуру. Нови фискални пакет одобрило је 513 посланика, док је 207 гласало против.

„Ово је смртоносни ударац за евро, који ће у наредним годинама – а то већ почиње – значајно девалвирати“, рекла је Вајдел новинарима после гласања, истичући да су немачки посланици одобрили „гигантски дуг“.

Реформа, којом се мењају уставом загарантована фискална правила, најтеже ће погодити будуће генерације земље, каже Алис Вајдел и упозорава да је „оно што се овде ради коначно уништавање финансијске стабилности Немачке“.

„Изгубићемо наш ААА рејтинг, наш највиши кредитни рејтинг“, упозорио је Вајдел. Највеће светске кредитне агенције тренутно рангирају дугорочни државни дуг Немачке ААА, што подразумева најнижа очекивања ризика.

Пакет реформи који је одобрио Доњи дом подразумева уклањање федералних фискалних ограничења како би се повећао специјални фонд за Бундесвер, немачке оружане снаге.

Поред тога, предложена реформа предвиђа стварање фонда који се финансира дугом и ослобађа од кочница од 500 милијарди евра (548 милијарди долара) намењених инфраструктурним и климатским инвестицијама, при чему ће једна петина тих средстава бити посвећена борби против климатских промена.

(Политика)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер