Танасије Маринковић: Три поступка која се воде у три тужилаштва доводе у питање делотворност истраге ко је одговоран за урушавање надстрешнице

 Члан Анкетне комисије за утврђивање одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду Танасије Маринковић оценио је да три поступка која се воде у три тужилаштва доводе у питање делотворност истраге. "А самим тим и зебњу да ћемо доћи до истине ко је заиста одговоран за урушавање надстрешнице", додао је.

Поступци за утврђивање одговорности за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду води се пред вишим јавним тужилаштвима у Новом Саду и Београду, као и у Тужилаштву за организовани криминал у Београду (ТОК). Професорка права Весна Ракић Водинелић изјавила је данас да је Анкетна комисија на основу свих увида у поступке који се воде после пада надстрешнице у Новом Саду донела суморан закључак и да ће остваривање правде за жртве, како је рекла, бити само узгредно у односу на радње које се дешавају пред три тужилаштва.

„Оно што додатно указује на то да држава Србија не испуњава стандарде ЕУ је чињеница да се паралелно са овим процесима одвијају и ‘пинг-понг’ разрачунавања између републичке јавне тужитељке Загорке Доловац и председника ВЈТ у Београду Ненада Стефановића“, рекао је Танасије Маринковић.

То се, како је додао, одвија једним делом „закулисно“, а једним делом пред очима јавности.

„Јер је Загорка Доловац 3. марта донела решење о супституцији и одредила надлежност ТОК-а, али само када је реч о првоокривљеном у предмету пред ВЈТ, дакле менаџерки Инфраструктури железнице, не и када је реч о два члана Комисије за технички преглед. Поставља се питање зашто она сама раздваја та два питања, односно зашто то не упућује ВЈТ у Нови Сад“, упитао је Маринковић.

А онда је, појашњава, 4. марта Ненад Стефановић занемарио то решење о супституцији.

„Односно, изјавио је приговор, али и одмах подигао оптужницу. Како је могуће тако брзо саставити оптужницу ако знамо да је наредба за спровођење истраге донета 24. фебруара“, пита професор Маринковић.

Додао је и да је питање зашто Стефановић није сачекао да комисија одлучи о његовом приговору па да, како каже, евентуално након тога поднесе оптужницу.

„У том ‘пинг-понг’ разрачунавању ове две моћне фигуре, Доловац и Стефановић, одлука је у рукама комисије ВЈТ која одлучује о приговорима попут овог решања о супституцији. По нашим сазнањима, истекао је 30. марта рок до кога је комисија била дужна не само да одлучи, већ и да достави ту одлуку функционерима који су у спору пред њом“, навео је Маринковић.

Високи савет тужилаштва је одредио да те одлуке комисије нису ствари за јавност.

„То је сасвим погрешно, јер кад је реч о одлукама које ће тужилаштво бити надлежно, то не може бити затворено за јавност. Анкетна комисија, с обзиром да нема никаквог основа да та одлука не буде доступна јавности, пита – да ли је та комисија одлучила да одбије приговор Стефановића и потврди одлуку Доловац о надлежности ТОК-а када је речл о менаџерки Инфраструктуре железнице“, изјавио је Маринковић.

Такође, каже, поставља се питање одговорности Стефановића „за прекршаје које чини“.

„Све ово чему сведочимо говори да је дубоко урушен углед тужилаштва у јавности и поверења које ужива. То су све разлози зашто би дисциплински тужилац Високог савета тужилаштва морао по службеној дужности да покрене поступак за разрешење Ненада Стефановића са функције предсеника ВЈТ, а потом да дисциплинска комисија покрене поступак за његово разрешење и са тужилачке функције“, нагласио је Маринковић.

Професор Правног факултета подсећа и да је више од 600 судија и тужилаца изразило осуду јавних наступа председника Србије Александра Вучића којима се утиче на њихов рад.

„Високи савет тужилаштва и Високи савет судства су морали сами по службеној дужности да осуде такве поступке. Ако нису схватиле, њихове колеге су њима већ изгласале неповерење“, закључио је Маринковић.

Ђурђић: Неравноправност осумњичених

Судија Апелационог суда у пензији и члан Анкетне комисије Саво Ђурђић рекао је да је равноправност свих осумњичених у случају надстрешнице, немогућа у држави у којој се Устав Србије крши са врха власти.

„Да ли су сви осумњичени равноправни у предмету надстрешнице, то је питање на које одговарам питањем свима нама – да ли очекујете да у држави у којој се са врха Републике крши Устав, селективно спроводи закон, да се тако нешто догоди“, казао је.

Тим пре што се, додаје, јавни ресурси – полиција, БИА, правосуђе, чест користе на граници дозвољеног или преко те границе.

„Да ли је било равноправно одређивање мере притвора – мој одговор је негативан, није је било. Све то открива велику ману у поступању наших правосудних органа – недовољна транспарентност, недовољна синхронизација и недовољна хитност у поступањима“, каже Ђурђић.

(Н1)