Са више новца и оснаженом куповном моћи запослени ће боље подржавати економску тражњу, док ће капиталисти, са умањеним приходима, бити мање изложени шпекулативним искушењима
То је то. Слажем се!
Препоруке:
15
8
2
уторак, 15 март 2016 00:02
Цвико
Кризе су последица остваривања Интереса и никаква солидарност није реална снага за излазак из кризе. Ако би се којим случајем са неком мером, приступом и кренуло из кризе, Интерес би одмах реаговао и спречио излазак. Кризе су мутна вода а у мутном, најлакше и највише се лови. Мутно је природно окружење Интереса. Ако је Интерес толико јак да ће његово понашање изазвати лом било којег система, тај систем ће бити сломљен. Како Интерс не може без система, предложиће нови. Наивци и мали такође не могу без система и силом прилика прихватиће нови систем вредности али опет са старим, добро познатим Интересом у главној улози. Тај нови систем вредности можда ће се звати нпр. солидарност... Трајаће неко време а онда следи нова рунда, у кругу, на вртешки...(Овако је било до сада).
Препоруке:
25
3
3
уторак, 15 март 2016 01:53
Zvonimir Bgd
@ Цвико
Autor je savrseno svestan toga o cemu pisete. Ipak, on smatra da su odredjene intervencije ka pravednijoj RASPODELI moguce. U kratkim crtama on navodi polazne osnove za takve promene. Obratite paznju:
Владе морају мењати економску политику и окошталу хијерархију вредности где је само власник капитала неприкосновен. То би био први корак ка уклањању осећаја угрожености и неправде огромне већине.
Dakle, "vlade" ne moraju vise bespogovorno sprovoditi zahteve akcionara, investitora i drugih vlasnika kapitala. Ukoliko nemate plutokratiju, ovo je moguce.
Повратак у сурову реалност подсећа нас да је политичко управљање економијом, у суштини, питање вредности. Ако су универзално прокламоване вредности демократских земаља слобода и једнакост, онда се солидарност не може жртвовати на олтару профитабилности. Јер, без солидарности, као што се види, нема ни слободе ни једнакости, а ни праве демократије.
Opominje ih da ne seku granu na kojoj sede.
Препоруке:
14
1
4
уторак, 15 март 2016 02:09
Zvonimir Bgd
Ovde je rec o ekonomskim pitanjima. Ona u mnogome odredjuju karakter i sudbinu drustva. Ali, nije privuklo paznju. Izvinjavam se postovanim komentatorima sto ne mogu da odolim, a da ne citiram sam sebe u svom komentaru od pre neki dan (Polemika o Vucicevim "NATO spin majstorima" i "pozerskom patriotizmu"):
Tako je i u vezi sa istorijom. Svi je poznaju, nesvesni mnogobrojnih zamki. Ali, kada su strucna ekonomska i finansijska pitanja, malo ko se javlja za rec.
Препоруке:
10
0
5
уторак, 15 март 2016 07:19
Reddy
@Цвико
Tačno! Vrtimo se u krug. U pitanju je pokušaj racionalizacije propalog sistema. Iz krize se može izaći na jedan jedini način. Revolucijom društvenih odnosa! To znači razbijanje osnova starog sistema. U biti starog sistema su profit i kionkurencija, dva osnovna pokretača kapitala. Njihova posledica su povećana akumulacija, koncentracija i centralizacija kapitala. Sve se okončava imperijalnom poentom. Njoj odgovara, zapravo, služi najkonzervativnija društvena opcija, fašizam i diktatura. Nad kim? Obezvlašćenima i onima bez ikakve društvene moći /kapital/. Teži se totalnom podvrgavanju interesima kapitala a u ime "nacionalnih ciljeva"! I zato se "promovišu" kobajagi nacionalne vrednosti. A sve se to obavlja preko crkve kao najkonzervativnije društvene ustanove, u potajnoj sprezi sa nacionalnim a ne retko i internacionalnim kapitalom /primer Vučić i comp./. Autor samo nalazi optimalan izlaz iz sadašnjeg bezizlaza. On nije u stanju da vidi preko plota koji sam postavlja.
Препоруке:
19
13
6
уторак, 15 март 2016 08:22
неко
@Цвико
Постоји више типова Интереса. На пример, материјални Интерес стицања, преживљавања, могућности одрживог развоја, људске солидарности (нарочито у великим невољама). Први Интерес тренутно влада, све више потискујући остале. То је суштина кризе. Не, на пример, недостатак материјалне основе Интереса. Ово су Године скакаваца. Излаз ? Уз велику погибију, људи обично смисле и излаз до новог метастабилног стања. За себе не могу рећи да сам способан да смислим или прогнозирам такав или можда неки други сценарио за ову или будуће кризе. Имам само нека прочитана историјска искуства.
Препоруке:
7
2
7
уторак, 15 март 2016 09:07
српска сарма, а може и пасуљ@ о вредностима
Аутор: "Повратак у сурову реалност подсећа нас да је политичко управљање економијом, у суштини, питање вредности. Ако су универзално прокламоване вредности демократских земаља слобода и једнакост, онда се солидарност не може жртвовати на олтару профитабилности. Јер, без солидарности, као што се види, нема ни слободе ни једнакости, а ни праве демократије." Све је то лепо, али у питању су САМО вредности ЗАПАДНЕ цивилизације, исказане кроз девизу Француске буржоаске револуције "Слобода, Једнакост, Братство"!? Око којих, али са ДРУГИМ НАГЛАСЦИМА се врте сви коментатори, а и други аутори са овог и других сајтова. Укратко, ради се о томе да ли ће се нагласак ПОМЕРИТИ са (економске) Слободе на (економску) Једнакост, при чему први помињу да треба да постоји "Једнакости у ШАНСАМА", а други ИНСИСТИРАЈУ на "Једнакости у ИМАЊУ", тј. да свако људско биће има чанка хлеба и ћебе да се огрне!? Симпатије ДОБРОНАМЕРНИХ су наравно страни ЗАГОВОРНИКА (економске) Једнакости, али ДА ЛИ ЈЕ ТО РЕШЕЊЕ!?
Препоруке:
10
17
8
уторак, 15 март 2016 09:52
Reddy
@српска сарма, а може и пасуљ
Апсолутно је бесмислено враћати се на економски романтизам при садашњој темељној кризи одавно превазиђеног капитал система друштвених односа. Када је чак поцепана већ деценијама крпљена матрица овог дилувијалног чудовишта, капитализма, Ви се поново враћате на потпуно дискредитовану теорију новокантовске баденске школе Вилхелма Винделбанда и његову философију општеваљаних вредности. Ако му се већ враћате онда то чините доследно па се вратите критичко-логичком Кантовом принципу који и сам Винделбанд "преводи" у историјски утемељену философију културе. Све друго је само трансцендентно и реакционарно прежвакавање давно замрлог и напушеног.
Препоруке:
17
11
9
уторак, 15 март 2016 10:59
...
Врло добар текст господина Радовића. Али неће се допасти ни ортодоксним либералима ни марксистима.
Препоруке:
12
13
10
уторак, 15 март 2016 12:01
El_Komandante
Najzad struka oslobodjena neoliberalne MMF-SB dogme. Dobar tekst koji objasnjava da je pitanje socijalne solidnosti ne samo drustveno nego i ekonomsko pitanje.
Препоруке:
8
3
11
уторак, 15 март 2016 13:01
Цвико
Од свега, у овој "игранци" са Интересом а да би за нас променили стање на боље, јесте да појачамо борбу нашег Интереса. А који наш "играч" је за то способан? Ја га не видим, бар не у овој влади. Тотално смо разједињени, гомила крхотина разбацаних по земљи. Свако гледа свој Интерес, убеђен, да се сам са својим Интересом може изборити са оним великим. Све у стилу, нико као ја. Заблуда? Колико ће још времена проћи док се не отрезнимо од алавости, похлепе, егоцентричности? Колико ће људи у народу који су способни да подрже борбу у "игранци" бити уништено због нејединства? Колико милијарди новчаних јединица ће мо изгубити док не схватимо да је снага нашег Интереса у јединству, слози? Кад ће мо научити да делимо као услов за јачање нашег Интереса? Свако јачање нашег Интереса, променило би и наше погледе на Интерес уопште. Овако, док смо разбијени у парампарчад, можемо да сањамо, да расправљамо али без конкретне акције НИШТА.
Препоруке:
8
2
12
уторак, 15 март 2016 14:39
Stanić Milan
2001.g poznati ekonomista iz SAD je ustvrdio da savremenom čovječanstvu nije pretanja robotizacija proizvodnje i informatičko revolucionisanje proizvodnje, već razularene sile finansijskog kapitala.
Danas, u eri globalizacije finansijska tržišta multinacionalni kompanija uzimaju oblik kolektivnog kapitaliste .Stalno revolucionišući sredstva za proizvodnju,podređujući sve kondicije ljudskog bitisanja imaju neutažnu glad za akumulacijom do zadnje trunke viška vrednosti.Koren ove dominacije nije nije tehnologija, već sistem društveni odnosa. Interesantno, da je Marx pre više od 150 g. predvideo ovakvu situaciju.Marks kaže, da će udruženi induviduimi biti u stanju da prisvoje otuđene društvene snage u svetskim razmerima.Marks u takvom ponašanju vidi klicu svetske socijalne revolucije.Ako kapital postane"nepodnošljiva snaga" na drugoj strani mora nužno učiniti veliki broj siromašni, nasuprot beznačajnom broju bogatih...etc.
Препоруке:
19
5
13
уторак, 15 март 2016 15:44
boban
Resili smo ekonomske probleme Srbije pa sada krecemo da to isto uradimo na globalnom nivou.
Препоруке:
3
8
14
уторак, 15 март 2016 18:59
Solidarnost je utopija
Evolucija ne poznaje takve kategorije u sirem obimu.Cesto je u pozadini solidarnosti neciji interes ili sila.Npr.radne akcije u doba Tita,ili ovo "humano darivanje" oligarha masona u fondove sumnjivih namera koji prave haos po svetu...Ja sam sklon da poverujem da ovo slanje dece u inostranstvo u zapadne bolnice zbog neizlecivih bolesti je cist biznis jer te bolnice zaradjuju basnoslovno a od tih pare su se mogle izgraditi ustanove u Srbiji ili obuciti kadrovi...Dakle, slaba vajda od reci solidarnost!Moraju da deluju drustvene i ekonomske sile koje ce naterati kapitaliste na pravedniju raspodelu!Tacno je da je radnik postao ubogi najamnik koji ne moze biti mnogo preduzetan u investicionom smislu radi nekog privatnog biznisa.Radnik u Srbiji radi ceo mesec za jednu akubusilicu...Nikada u istoriji ceo svet nije bio razvijen i bogat!!!Mala je vajda ali i steta za Srbiju koja ide u EU i gotovo ne posluje sa Kinom, ako kineska privreda raste...Srbija je periferija Brisela!
Препоруке:
9
7
15
уторак, 15 март 2016 21:06
Радгост
Тор Хејердал је 1947 организовао експедицију Кон Тики а 1969.-Ра.У другој је приметио велику разлику у односу на прву;1947.смо имали потпуно бистар океан у којем није видео ни трага човечје руке током 101 дана путовања од 4300 миља док 1969. није било ни дана када нисмо пловили поред свакојаких отпадака,пластичних канти,стаклених боца,конзерви,мрља од петролеја.То нису уобичајени отпаци који се на крају претварају у друге облике корисне органском животу,него синтетичке материје које нису део природне еволуције.
Немамо ни најмању преставу о томе у којем правцу желимо да идемо,али и даље производимо. (преузето по Ернесту Сабату-из "Абадон анђео уништења")
Препоруке:
5
1
16
уторак, 15 март 2016 22:34
...
Одличан текст, прочитах га у Политици. Оно што ми је читајући пало на памет јесте да капитал не одустаје и да је армија спремних да раде за мрвице из блискоисточних земаља управо нови удар на плате и на рад као елеменат производње.
Друго они се иако аутор у то не може да поверује, и разумем да не може, већ уверише да су људи спремни да плаћају да би држали новац у банкама, и то је идеја иза које стоје негативне каматне стопе. Друга је прича што ће приморати људе да новац држе у банкама и да то још и плаћају истеривањем кеша који је рецимо у Скандинавији потпуно и остварен. Дакле само картице и тотална контрола вашег новца и забрана коришћења праћење вашег кретања потрошачких навика једном речју Орвел на делу.
Кажу да стари народи одавно већ имају мит по коме ће доћи време потпуног преокрета, многи у овим временима препознају та времена. Дакле парадигма се мора променити и биће ствар егзистенције људског рода да то учинимо.
Препоруке:
5
9
17
уторак, 15 март 2016 22:35
Човек без лица
Дуго су га медији тако називали. Динкић га је довео. Занимљиве је књиге писао са Швајцарцем. И овај прилог је крајње занимљив, тј позитиван.
Препоруке:
11
3
18
уторак, 15 март 2016 22:47
хм
Добар и озбиљан текст, али углавном лоши коментари. И то није први пут. Као да неко намерно хоће да обесмисли и скрене тему.
Препоруке:
4
8
19
среда, 16 март 2016 01:09
Збрка појмова
Да ли је циљ економске делатности профит или задовољавање људских потреба? Ако је профит, како се он обрачунава? Да ли се узимају у обзир екстерни ефекти као рецимо уништавање планете? Ако је циљ задовољавање људских потреба, ко их одређује и ко успоставља редослед у њиховом задовољавању? Какав је однос између економије и политике? Какав је однос између профитабилности и друштвене корисности? Каква је разлика између Економике и Политичке економије?
Препоруке:
16
1
20
среда, 16 март 2016 06:06
Istoricar
Novac treba da cirkulise, da se obrce i trosi. Ko moze da trosi ako medju ljudima postoje ogromne socijalne razlike. Na zapadu srednja klasa zaradjuje sve manje i manje a pritom je i prezaduzena. Onih 1%, sto imaju bogatstvo koje raspolaze 99% ljudske populacije, mogu da trose ali oni nece doprineti znacajnijom potrosnjom. Evropa svakog meseca odstampa 70 milijardi evra. To je dosta novca a zamislite da samo sest dana taj novac stampaju za Srbiju. Medjutim, pitanje je - gde taj novac odlazi. Da li mozda odlazi na neke poreske rajeve, na nekom ostrvu. Da koristim metaforu - sta pojedinac, koji je na pustom ostrvu moze da uradi ako raspolaze sa kapitalom od milijardu evra. Da li ce to da mu pomogne da prezivi. E, u takvoj je situaciji seli svet.
Препоруке:
4
1
21
среда, 16 март 2016 08:56
Reddy
@Zbrka pojmova
vaša pitanja su toliko precizna da, takoreći, već sadrže i odgovore na njih! Izvanredno! Postupili ste po neoprobanom obrascu! Pretpostavljenim odgovorom postavili ste ključna pitanja. Pogodili u dijalektički centar društveno-ekonomske problematike. Takav pristup malo njih na ovom sajtu je u stanju da izvede.
Препоруке:
14
3
22
среда, 16 март 2016 10:21
haha
za Redija
Čovek je postavio pitanje eksternalija, to je neolib koncept, kome komplimentirate.
Komunizam nije nikako put.
Treći put je u pitanju.
Nema mesta u XXI veku paradigmama iz XIX.
Još malo pa podsećate na Vučića po saznajnoj arhaičnosti.
Препоруке:
5
13
23
среда, 16 март 2016 12:24
Цвико
@haha,
А нема ни Вебера.
Препоруке:
2
10
24
четвртак, 17 март 2016 10:49
Скај итд
Ево слушам Џефрија Сакса на Скај њусу прича о томе да је проблем у томе што је социјална држава нестала, мање више исто прича као и аутор.
Дакле у току је промишљање нове парадигме јер је стара или старе поражене.
Препоруке:
1
10
25
четвртак, 17 март 2016 16:49
Reddy
@Скај итд
Nije dovoljno slušati, mnogo neophodnije je razumeti a takvih je jedva, takoreći, na kašičicu! A da bi se razumelo potreban je pogled unazad. Njega, pak, nema bez studioznosti. U Srba to je gotovo nepostojeća veličina.
.jpg)
То је то. Слажем се!
Autor je savrseno svestan toga o cemu pisete. Ipak, on smatra da su odredjene intervencije ka pravednijoj RASPODELI moguce. U kratkim crtama on navodi polazne osnove za takve promene. Obratite paznju:
Dakle, "vlade" ne moraju vise bespogovorno sprovoditi zahteve akcionara, investitora i drugih vlasnika kapitala. Ukoliko nemate plutokratiju, ovo je moguce.
Opominje ih da ne seku granu na kojoj sede.
Tačno! Vrtimo se u krug. U pitanju je pokušaj racionalizacije propalog sistema. Iz krize se može izaći na jedan jedini način. Revolucijom društvenih odnosa! To znači razbijanje osnova starog sistema. U biti starog sistema su profit i kionkurencija, dva osnovna pokretača kapitala. Njihova posledica su povećana akumulacija, koncentracija i centralizacija kapitala. Sve se okončava imperijalnom poentom. Njoj odgovara, zapravo, služi najkonzervativnija društvena opcija, fašizam i diktatura. Nad kim? Obezvlašćenima i onima bez ikakve društvene moći /kapital/. Teži se totalnom podvrgavanju interesima kapitala a u ime "nacionalnih ciljeva"! I zato se "promovišu" kobajagi nacionalne vrednosti. A sve se to obavlja preko crkve kao najkonzervativnije društvene ustanove, u potajnoj sprezi sa nacionalnim a ne retko i internacionalnim kapitalom /primer Vučić i comp./. Autor samo nalazi optimalan izlaz iz sadašnjeg bezizlaza. On nije u stanju da vidi preko plota koji sam postavlja.
Постоји више типова Интереса. На пример, материјални Интерес стицања, преживљавања, могућности одрживог развоја, људске солидарности (нарочито у великим невољама). Први Интерес тренутно влада, све више потискујући остале. То је суштина кризе. Не, на пример, недостатак материјалне основе Интереса. Ово су Године скакаваца. Излаз ? Уз велику погибију, људи обично смисле и излаз до новог метастабилног стања. За себе не могу рећи да сам способан да смислим или прогнозирам такав или можда неки други сценарио за ову или будуће кризе. Имам само нека прочитана историјска искуства.
Апсолутно је бесмислено враћати се на економски романтизам при садашњој темељној кризи одавно превазиђеног капитал система друштвених односа. Када је чак поцепана већ деценијама крпљена матрица овог дилувијалног чудовишта, капитализма, Ви се поново враћате на потпуно дискредитовану теорију новокантовске баденске школе Вилхелма Винделбанда и његову философију општеваљаних вредности. Ако му се већ враћате онда то чините доследно па се вратите критичко-логичком Кантовом принципу који и сам Винделбанд "преводи" у историјски утемељену философију културе. Све друго је само трансцендентно и реакционарно прежвакавање давно замрлог и напушеног.
Danas, u eri globalizacije finansijska tržišta multinacionalni kompanija uzimaju oblik kolektivnog kapitaliste .Stalno revolucionišući sredstva za proizvodnju,podređujući sve kondicije ljudskog bitisanja imaju neutažnu glad za akumulacijom do zadnje trunke viška vrednosti.Koren ove dominacije nije nije tehnologija, već sistem društveni odnosa. Interesantno, da je Marx pre više od 150 g. predvideo ovakvu situaciju.Marks kaže, da će udruženi induviduimi biti u stanju da prisvoje otuđene društvene snage u svetskim razmerima.Marks u takvom ponašanju vidi klicu svetske socijalne revolucije.Ako kapital postane"nepodnošljiva snaga" na drugoj strani mora nužno učiniti veliki broj siromašni, nasuprot beznačajnom broju bogatih...etc.
Немамо ни најмању преставу о томе у којем правцу желимо да идемо,али и даље производимо.
(преузето по Ернесту Сабату-из "Абадон анђео уништења")
Друго они се иако аутор у то не може да поверује, и разумем да не може, већ уверише да су људи спремни да плаћају да би држали новац у банкама, и то је идеја иза које стоје негативне каматне стопе. Друга је прича што ће приморати људе да новац држе у банкама и да то још и плаћају истеривањем кеша који је рецимо у Скандинавији потпуно и остварен. Дакле само картице и тотална контрола вашег новца и забрана коришћења праћење вашег кретања потрошачких навика једном речју Орвел на делу.
Кажу да стари народи одавно већ имају мит по коме ће доћи време потпуног преокрета, многи у овим временима препознају та времена. Дакле парадигма се мора променити и биће ствар егзистенције људског рода да то учинимо.
vaša pitanja su toliko precizna da, takoreći, već sadrže i odgovore na njih! Izvanredno! Postupili ste po neoprobanom obrascu! Pretpostavljenim odgovorom postavili ste ključna pitanja. Pogodili u dijalektički centar društveno-ekonomske problematike. Takav pristup malo njih na ovom sajtu je u stanju da izvede.
Čovek je postavio pitanje eksternalija, to je neolib koncept, kome komplimentirate.
Komunizam nije nikako put.
Treći put je u pitanju.
Nema mesta u XXI veku paradigmama iz XIX.
Još malo pa podsećate na Vučića po saznajnoj arhaičnosti.
А нема ни Вебера.
Дакле у току је промишљање нове парадигме јер је стара или старе поражене.
Nije dovoljno slušati, mnogo neophodnije je razumeti a takvih je jedva, takoreći, na kašičicu! A da bi se razumelo potreban je pogled unazad. Njega, pak, nema bez studioznosti. U Srba to je gotovo nepostojeća veličina.