петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Зашто Запад анализира варијанте рата са Русијом
Савремени свет

Зашто Запад анализира варијанте рата са Русијом

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Хроленко   
недеља, 23. април 2017.

У позадини НАТО маневара  Summer Shield у Летонији, са увежбавањем задатака супротстављања оружју масовног уништења, експерти америчког истраживачког центра RAND, позвали су министарство одбране САД да процени колико ефикасно НАТО може да неутралише средства руске противракетне одбране у Калињинграду.

Америчко издање Washington Examiner-а од 16. априла, саопштило је да „САД шаљу у Европу ловце F-35 на фону затегнутих односа са Русијом [...] у оквиру програма НАТО-аEuropeanReassuranceInitiative.

Саветник председника САД за националну безбедност Херберт Мекмастер, ових дана је изјавио, да је дошло време за тeшке преговоре са Русијом, у вези са њеном подршком сиријском режиму и субверзивним деловањем у Европи.

Америчко аналитичко издање за војно-политичке теме The National Interest, писало је 13. априла о припреми армије САД за борбу са руским и кинеским оружаним снагама – „присутан је очигледан помак у погледу спремности вођења успешне борбе са тако великим и технолошки развијеним противницима као што су Русија или Кина“.

Раније је амерички часопис Foreign Policy указао, да „армија САД треба да извуче поуку из пораза оружаних снага Украјине код Дебаљцева“. Није ли помињање Калињинграда и Дебаљцева исувише конкретно? Спрема ли Пентагон поход на Москву?

Географија конфликта

Западни експерти у последње време устрајно и непрекидно анализирају варијанте рата Сједињених Држава и НАТО-а са Русијом. Преовлађују сценарији који су географски повезани са Прибалтиком, Сиријом и Балканом.

Алгоритам почетка рата између САД и Русије у Сирији, детаљно износи енглески лист Daily Mail. О могућем рату Запада са Русијом у Сирији пише и The Washington Post – „одлучне акције Трампа биле су топло поздрављене, како од многих у Вашингтону, тако и од савезника Америке. Ипак, Москва – главни покровитељ Асада – разбеснила се... Што шири буду циљеви администрације у Сирији, тим ће рањивија да буде Бела Кућа за притисак који подстиче ескалацију“.

Уосталом, недавни акт агресије без одобрења УН-а – ракетни удар САД по аеродрому у Сирији – сведочанство је историјског континуитета. Стејт Департмент САД је још пре годину дана позивао Барака Обаму да бомбардује владине трупе Башара Асада без обзира на распоређивање у Сирији групације ваздушно-космичких снага и бродова ратне морнарице РФ.

По мишљењу већине западних аналитичара, за Русију нема мирног пута развоја – ,,ако Путин изабере линију најмањег отпора, онда Балкан постаје за њега, по свој прилици, најбоља варијанта. Низ места он би могао да претвори у реална жаришта напетости. Ево неких од најважнијих проблема: противречности између Србије, Хрватске, Косова; тешкоће у Македонији; сукоби у Босни и Херцеговини; неповољна ситуација на Црном мору (The National Interest). Ипак, за Русију, ситуација на Црном мору је сасвим добра.

Норвешки информативни ресурс AldriMer.no, у својству највероватнијег војишта бира Атлантик – „цела атлантска флота може да буде уништена туцетом руских ударних и стратегијских подморница“. AldriMer.no  забринут је – „Руси су се подигли на сасвим други технолошки ниво, посебно у односу на ракете. Они су постигли технолошки паритет са Сједињеним Државама [...]. Количина крстарећих ракета на свакој подморници данас је врло велика [...]. НАТО мора да веома измени своје појмове о заштити флоте“.

Избор оружја

Дуел „два света“ нуклеарним бојевим главама, ретко се разматра, мада и у том случају, америчка влада има намеру да преживи (Foreign Policy). На Западу се чешће одмеравају могућности конвенционалног наоружања.

Највећу забринутост изазивају руски противваздушни ракетни системи С-300, С-400, и С-500 који могу делотворно да дејствују против америчке авијације – „Русија је испробала доста метода и средстава како би победила технологију слабе примећености [...]. Ешалониран и интегрисан систем ПВО-а чини нападе у којима учествују авиони четврте генерације попут F/A-18E/F Super Hornet и F-16 Fighting Falcon изразито ризичним (у погледу особља и борбене технике – прим. аутора). Ипак, [...] руском ПВО-у биће изузетно тешко да изађе на крај са невидљивим авионима пете генерације као што су F-22 Raptor и јединствени ударни ловац F- 35“ (The National Interest).

Још једно страшило за западне малограђане – „суперловац шесте генерације МиГ-41“ (The National Interest), који ће заменити легендарни МиГ- 31 (који развија брзину од 2,83 маха) и освојити на небу све што не освоји његов „старији брат“ Т-50 ПАК ФА.

Заиста, група од четири ловца-пресретача МиГ-31 способна је да контролише ваздушни простор дужином фронта до 1100 километара. Ипак, авиони овог типа не прете територији САД и држава из НАТО-а, за разлику од F- 35 који су на Путиновом прагу (Washington Examiner).

Такође, САД би требало да се прибојавају руске реактивне артиљерије, посебно тешког  пламенобацачког система ТОС-1А, који једним плотуном уништава све на сектору површине 200 х 400 метара. На жалост, The National Interest не објашњава на којој географској тачки се треба прибојавати.

Амерички интернет журнал Defense One, говори о припреми Пентагона за тенковски рат са Русијом. Информативни ресурс Inquisitr, без околишања упозорава читаоце на „скоро сигурну“ свеобухватну конфронтацију са Русијом, и доноси гледиште високопозиционираних америчких официра – „Трећи светски рат биће краткотрајан и смртоносан, а текући оружани сукоби пружају армијама могућност да испробају оружје будућности.

И после тога, „руска претња ужасава Европу“? Читањем сличних ствари, може да се стекне утисак, да Запад заиста машта о војној конфронтацији са Русијом, и свим средствима покушава да је принуди на рат.

Вероватан одговор

Треба приметити, да Русија стварно може да буде сурова (на пример, да бомбардује територије других држава) и то ће бити изнуђена мера. Према информацији заменика команданта ваздушно-космичких снага, руска борбена авијација је оријентисана на уништавање нападних средстава противника, укључујући носаче прецизног оружја на аеродромима, као и бродове и подморнице. „Специфичност геостратегијског положаја Русије је у томе, што основну претњу њеној војној безбедности представљају групације средстава ваздушно-космичког напада страних држава. Искуство војних конфликата последњих деценија показује, да се задаци рата не могу решити само одбраном. То је карактеристично и за ваздушно-космичку сферу оружане борбе, изјавио је недавно заменик команданта ваздушно-космичких снага Русије, генерал-потпуковник Виктор Гумјони.

Очигледно, у случају спољне агресије, ваздушно-космичка одбрана Русије имаће активан, офанзиван карактер. Приоритетни задаци постаће неутрализација система навођења авијације противника, и смањење делотворности примене сателитске групације космичких апарата противника. И треба да се схвати, да ће прва високотехнолошка жртва великог рата постати GPS навигација.

Ваздушно-космичке снаге биће ускоро наоружане перспективним противавионским ракетним комплексом С-500, који може са земље да погађа сателите противника. А без GPS навигације, Томахавци неће далеко одлетети.

Превео са руског уз незнатна скраћења: Небојша Вуковић

Извор: https://ria.ru/world/20170419/1492556446.html

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер