Балкан магазин: Зашто (не) волимо ММФ?

SEVERNA KOREJA TESTIRALA „SUPER VELIKU BOJEVU GLAVU“ ZA STRATEŠKU KRSTAREĆU RAKETU

ANA BRNABIĆ: U PONEDELjAK SEDNICA SKUPŠTINE. VIŠE OD DVE TREĆINE POSLANIKA PODRŽALO DOPUNE I IZMENE ZAKONA O LOKALNIM IZBORIMA

ALEKSANDAR VUČIĆ SA DŽEJMSOM O'BRAJANOM: SRBI URADILI SVE IZ BRISELSKOG I ODREĐENE STVARI IZ OHRIDSKOG SPORAZUMA. ZNAMO DA SMO MALI, KADA IZGUBIMO U SE I UN MORAĆEMO DA SE BORIMO ZA EKONOMSKI NAPREDAK SRBIJE. IZGUBILI-IZGUBILI, ŠTA DA RADIMO

VLADIMIR ZELENSKI: MOGUĆNOSTI KOPNENIH SNAGA UKRAJINE BIĆE OGRANIČENE DOKLE GOD RUSIJA IMA PREDNOST U VAZDUHU

VETON ELjŠANI: NE OČEKUJEMO PROBLEME TOKOM GLASANjA ZA SMENU GRADONAČELNIKA NA SEVERU. DŽELjALj SVEČLjA: KOSOVSKA POLICIJA ĆE, AKO TO BUDE ZATRAŽENO, „OTVORITI“ BIRAČKE CENTRE U ŠKOLAMA KOJIMA UPRAVLjAJU „NELEGALNE SRPSKE STRUKTURE“

SINIŠA MALI SA PREDSTAVNICIMA AMERIČKIH I MEĐUNARODNIH KOMPANIJA I INVESTICIONIH FONDOVA U VAŠINGTONU: INTERES INVESTITORA ZA SRBIJU NIKAD VEĆI

DRAGAN ĐILAS: ISKRENO VERUJEM DA JE VLAST U PROBLEMU, AKO OPOZICIJA NE BUDE UČESTVOVALA NA IZBORIMA 2. JUNA

JEDNA OSOBA POGINULA, OSAM RANjENO U EKSPLOZIJI U VOJNOJ BAZI U IRAKU. VOJSKA SAD I IZRAEL SAOPŠTILI DA NE STOJE IZA OVOG NAPADA

MARIJA ZAHAROVA: GLASANjE ZA ČLANSTVO „KOSOVA“ JE SRAMOTA ZA PARLAMENTARNU SKUPŠTINU SAVETA EVROPE

„VAŠINGTON POST”: SAD PRISTALE NA POVLAČENjE AMERIČKIH TRUPA IZ NIGERA

PREDSEDNIK CENTRALNOAFRIČKE REPUBLIKE FOSTEN-ARŠANŽ TUADERA: PRE POČETKA SARADNjE SA RUSKOM FEDERACIJOM 80 ODSTO NAŠE ZEMLjE BILO OKUPIRANO. DANAS KONTROLIŠEMO VIŠE OD 95 ODSTO TERITORIJE

BOGDANA KOLjEVIĆ: REPUBLIKA SRPSKA GRADI POLITIKU ISTINE, USVAJANjEM IZVJEŠTAJA NEZAVISNE MEĐUNARODNE KOMISIJE U NARODNOJ SKUPŠTINI, KONAČNO TREBA RASKRSTITI SA MITOM O "SREBRENIČKOM GENOCIDU"

subota, 20. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Da li Republika Srbija treba da prati MMF direktive i zašto, ključna su ekonomska pitanja danas. O tim pitanjima bi trebalo da se izjasne, nedvosmisleno, svi predsednički kandidati (ilustracija: DŽejms Ruf je oduševljen rezultatima, doduše bolnim po Srbiju, jer smo po indeksu bede na osmom mestu u svetu).

Ovih dana medijske kuće obaveštavaju javnost kako je gospodin DŽejms Ruf, šef misije Međunarodnog Monetarnog Fonda (MMF), koji treba da odobri Srbiji novi stendbaj aranžman, odnosno kredit, oduševljen postignutim reformama i rezultatima, doduše bolnim po stanovnistvo /1, 2/.

Takođe, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je da su u Srbiji tokom aranžmana sa MMF-om postignuti jako dobri rezultati, ali je ostao problem strukturnih reformi, kao i da je to najteži deo. Prevedeno, ostao je problem rasprodaje državnih dobara /3/.

I premijer Vučić je bio zadovoljan pohvalama misije, pomenuo je probleme javnih preduzeća i rekao da je zadatak u narednom periodu podizanje privatnog sektora /4/.

Mehanizmi MMF počinju od banaka

Ekonomski mehanizmi koje MMF promoviše u zemljama sa kojima ima aranžmane su vrlo slični ili gotovo isti. Prof. Jozef Štiglic sa Univerziteta Kolumbija u SAD, i dobitnik Nobelove nagrade, je precizno opisao ove mehanizme i njihove krajnje efekte /5/. Nije želeo da nagađa zašto se iste mere decenijama sprovode iako ne daju pozitivne rezultate u državama koje ih primenjuju.

Prioritetna i prva mera koju MMF zahteva jeste liberalizacija bankarskog tržišta, prema Štiglicu i drugim analitičarima. U praksi, to znači da velike, globalne banke kupe domaće banke ili domaće banke bankrotiraju, tako da bankarsko tržište postaje većinski, ili u potpunosti, strano. Strane banke, po pravilu, podignu kamate sa obrazloženjem da je dotična država rizična za poslovanje, navodi Štiglic. Kamate su takve da zaista država postaje automatski rizična, jer se iz nje izvlače velike pare. S obzirom da strane banke rade u lokalnoj valuti, njima preti rizik od pada te lokalne valute. Tu priskače u pomoć MMF, koji daje kredite u devizama za očuvanje kursa lokalne valute.

Kada domaća valuta krene da pada, narodna banka prodaje devize pozajmljene od MMFa i diže domaću valutu. Tako, zapravo, narodna banka i MMF čuvaju leđa stranom kapitalu koji, na kraju, konvertuje svoje investicije u domaćoj valuti u devize i izvlači ih pre kraha ekonomije dotične zemlje. Krah je neminovan jer se iz zemlje izvlače ogromna sredstva kroz kamate, a privreda ne može da se razvije jer su kamate veće od profita.

Usput, MMF vrši pritiske da se ukinu subvencije na hranu, zdravstvo i obrazovanje, smanje plate u državnim institicujama i preduzećima, kao i penzije. Rezultat je - opadanje kupovne moći, što koči privredu, firme idu u bankrotstva a, kao posledica, i prihodi budžeta padaju.

Štiglic kaže da MMF ovako stimuliše takozvani “vruć“ kapital koji se uvećava kroz špekulacije, a ne kroz prave investicije ili povećanje proizvodnje. Ernst Volf u svojoj knjizi o MMF-u objašnjava da je poslednja faza aranžmana sa MMF-om, po pravilu, rasprodaja resursa i infrastrukture prezaduženih zemalja, što ubrzava osiromašenje nacije /6. 7/.

Smisao pisma o namerama

MMF već dugi niz godina nameće zemljama istu ekonomsku politiku. Najdrastičniji primer neuspeha politike MMF-a je Afrika gde milioni ljudi decenijama umiru od gladi i pored mera MMF ili, kako neki tvrde, upravo zbog ovih mera koje su u interesu globalnih banaka a ne naroda u Africi. Pošto se ovakva dramatična situacija počela razvijati u skandal globalnih razmera, MMF je napravio promenu. Više nije nametao svoje uslove i mere, već su vlade država koje traže kredite same predlagale uslove i mere, a MMF ih je samo prihvatao ili ne. Na taj način, MMF prebacuje odgovornost na vlade zemalja kojima daje kredite i, praktično, tim vladama upravlja. Naravno da ova formalna promena procedure nije pomogla zemljama Afrike da reše svoju dramatičnu ekonomsku situaciju, a ni ostalim zemljama koje su pale pod uticaj MMF-a /8, 9, 10/.

Tako je i Vlada Srbije 2015. godine poslala pismo o namerama generalnom direktoru MMF-a, gospođi Kristin Lagard, u kome traži da joj se odobri stendbaj aranžman, odnosno specifična vrsta kredita, u iznosu od 1.2 milijarde dolara. Pismo, odnosno zahtev za kredit, potpisali su premijer Aleksandar Vučić, ministar finansija Dušan Vujović i guvernernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Uz zahtev za kredit, vlada je predložila mere ekonomske politike opisane u takozvanim memorandumima o ekonomskoj i finansijskoj politici /11/.

U memorandumima, vlada obećava MMF-u mere kojima će se smanjiti plate u javnom sektoru i penzije. Zatim, vlada obećava donošenje novih zakona kojima će se smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru, regulisati poskupljenje struje, smanjiti kapitalna potrošnja, smanjiti i ukinuti subvencije u poljoprivredi, uvesti porezi na bezalkoholna pića itd. Takođe, MMF je obavešten da su izvršene promene Zakona o radu kojima se podržava fleksibilno tržište rada, uslov za saradnju sa MMF i Svetskom bankom. Novi Zakon o radu je smanjio obaveze poslodavaca prema zaposlenima, pružio mogućnosti za masovno kratkoročno zapošljavanje po ugovoru, smanjio prava sindikata i slično /12/. Vlada, takođe, obećava da će privatizovati, restruktuirati ili naći strateškog partnera za državna preduzeća ili dati koncesije na njih, a dobijeni novac iskoristiti za smanjenje duga. Vlada je obećala, recimo, da će prodati Telekom Srbije i dati pod koncesiju Aerodrom Beograd, dva preduzeća koja su među naprofitabilnijim u državi /13/.

Interesantno je, međutim, da se u ovim memorandumima ne pominju konkretne mere protiv korupcije koja je, sasvim izvesno, najveći problem i na lokalnom i globalnom nivou. Zašto MMF ne zanima mnogo rešavanje problema korupcije, zašto ne zahteva u memorandumima oštre kaznene mere protiv korupcije i nenamenskog trošenja kredita? Možda deo odgovora na ovo pitanje daju biografije generalnih direktora ove institucije.

Ko upravlja MMF-om

Trenutni, jedanaesti po redu, generalni direktor MMFa je Kristin Lagard (2011 - ), bivša francuska ministarka finansija i bivša ministarka poljoprivrede. U trenutku kada je bila birana za generalnog direktora, gospođa Lagard je bila pod istragom zbog koruptivnih radnji. Naime, kontroverzni francuski biznismen Bernar Tapi tražio je sudskim putem od države naknadu štete koju mu je nanela francuska državna banka Kredi Lione [L1], a ministarka finansija Lagard je, ne čekajući konačnu presudu, osnovala arbitražnu komisiju i na osnovu njenog izveštaja isplatila novac koji je Tapi tražio, uvećan za 42 miliona evra zbog duševnog bola – sve zajedno 404 miliona evra. Suđenje je dugo trajalo, Kristin Lagard je bila izabrana i za drugi mandat generalnog direktora MMFa, kada je u decembru 2016 godine suđenje završeno i doneta presuda po kojoj Tapi mora da vrati novac državi. Gospođa Lagard je proglašena krivom za nemar, što povlači zakonsku kaznu zatvora od godinu dana i novčanu kaznu od 15.000 evra, ali ju je sud u presudi oslobodio zatvorske i novčane kazne, kao i kaznene evidencije. Gospođa Lagard je izjavila da se neće žaliti /14, 15, 16/. Kristin Lagard je bila zapamćena i po tome što je kao ministarka finasija uvela ‘’fleksibilnost u tržište rada’’ (pomenuto u šestom pasusu), koje je standardan zahtev MMFa što je izazvalo veliki talas štrajkova u Francuskoj.

Deseti po redu generalni director MMFa je bio Dominik Stros Kan [L2] (2007 – 2011), bivši francuski ministar finansija i bivši ministar industrije. U javnosti, Stros Kan je najpoznatiji po svojim seksualnim skandalima. 2011. je optužen za pokušaj silovanja sobarice rodom iz Gvineje u njujorškom hotelu zbog čega je podneo ostavku na mesto generalnog direktora MMFa. Oslobođen je ove optužbe zbog nepouzdanih dokaza koje je iznela tužiteljka. Ubrzo posle ove afere Stros Kan je ponovo optužen, zajedno sa grupom poslovnih ljudi, hotelijera, jednim advokatom i jednim oficirom policije, za podvođenje prostitutki, navođenje na prostituciju i organizovanje orgija u periodu od 2008. do 2011. godine. Stros Kan se branio izjavom da nije znao da su u orgijama učestvovale prostitutke a orgije je upražnjavao jer su mu bile rekreacija od stresa zbog ‘’spasavanja sveta’’[L3] /17/. Sredinom 2015. donesena je oslobađajuća presuda po Stros Kana, dok su svi ostali optuženi dobili odgovarajuće kazne.

Ono što se manje zna je da je Stros Kan bio upleten i u finansijske skandale i da je bio optužen za korupciju 1999, zbog skandala sa naftnom kompanijom Elf Akviten [L4] i skandala sa studentskim osiguravajućim društvom MNEF. Opet je 2001 oslobođen optužbi u oba slučaja. 2013 Stros Kan je osnovao, zajedno sa francuskim biznismenom Tijerijem Lejnom, investicionu kompaniju LSK. Kompanija je bankrotirala posle Lejnovog samoubistva 2014, ostavivši klijente bez uloženog novca. Otvorena je istraga po tužbi oštećenih klijenata, na videlo izlaze razne malverzavije i prevare, kompanija se često pominje u Panamskim papirima, ali Stros Kan tvrdi da ništa nije znao. Istraga je u toku. Zanimljivo je da je 2013. Stros Kan bio angažovan od strane Vlade republike Srbije i njenog premijera kao savetnik za rešavanje problema srpske ekonomije /18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25/.

Rodrigo Rato (Rodrigo de Rato y Figaredo), bivši španski ministar ekonomije i potpredsednik španske vlade, bio je deveti generalni direktor MMF-a (2004 – 2007). Rato je 2007. dao ostavku na mesto generalnog direktora iz ličnih razloga. Po napuštanju MMF-a, Rato je postao jedan od direktora u investicionoj banci Lazard. To je kompanija sa velikom istorijom koruptivnih skandala, koja je takođe bila savetnik Vlade Srbije u poslednjoj prodaji Telekoma a sada je savetnik Vlade Srbije za davanje koncesije na aerodrom Nikola Tesla /26/.

Od 2010. Rato je radio na reformi španskog bankarskog sistema, spojio je svih šest španskih štedionica u bankarsku grupu Bankia, a kao stalnog savetnika u bankarskim poslovima, ponudama i ulaganjima angažovao je Lazard. Početkom 2012. Španija je morala da upumpa u Bankiu 24 milijarde evra da ne bi otišla u stečaj i obezvredila gotovo svu ušteđevinu građana Španije. Srećom, Španija je kasnije dobila međunarodni kredit od 41 milijardu evra da zaštiti svoj bankarski sistem od kolapsa prouzrokovanog pljačkanjem Bankie. Početkom 2015. Rato je uhapšen zbog prevara, tajnih računa, prikrivanja imovine i pranja novca. Osuđen je 23. februara 2017. na 4.5 godine zatvora, a zbog utaje poreza oduzeta mu je sva imovina i penzija koju je dobio od MMF-a /27, 28, 29/.

Nemac Horst Keler, osmi generalni direktor MMFa (2000 – 2004), bivši direktor Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), nema u svojoj biografiji ništa što bi ukazivalo na skandale, korupciju i druge mutne radnje. Dao je ostavku 2004. godine u MMF-u da bi se kandidovao za predsednika Nemačke i pobedio. U svom drugom predsedničkom mandatu 2010. godine dao je ostavku pod pritiskom javnosti zbog neprimerene izjave. Keler je, prilikom posete nemačkim vojnicima u Avganistanu, izjavio:

"Zemlja naše veličine, sa fokusom na izvoz i time na međunarodnu trgovinu, mora biti svesna da su vojne intervencije neophodne da bi zaštitila svoje interese …" /30, 31/.

Sedmi generalni director Mišel Kamdesu iz Francuske bio je najduže na ovoj funkciji (1987 – 2000). Bio je oštro kritikovan u svetskoj javnosti zbog lične ostraščenosti i surovih mera prema MMF dužnicima u Istočnoj Aziji i Latinskoj Americi. Posledica ovakvih mera dovela je do velikih kriza i nemira u zaduženim zemljama, naročito u Argentini, Meksiku i Indoneziji. 2000 Kamdesu je podneo ostavku. Danas je aktivan u više društvenih organizacija od kojih je jedna ‘’Komisija za Afriku’’ koju je osnovao Toni Bler /30, 32/.

Žak de Larosijer, šesti generalni direktor MMF (1978 – 1987) takođe je bio pod istragom. Naime, početkom devedesitih Larosijer je kao guverner Banke Francuske bio i predsednik nadzornog odbora banke Kredi Lione. Kredi Lione je bila u velikim dugovima i falsifikovala je podatke o svom poslovanju što je povlačilo i odgovornost predsednika nadzornog odbora. Larosier je oslobođen optužbe /30, 33, 34/.

Već je postalo vrlo izvesno da je korupcija osnovni razlog za propadanje ekonomije velikog broja zemalja. Da li MMF, koji kao jedan od svojih prioritetnih zadataka označava borbu protiv korupcije, zaista može da reši taj problem sa ovakvim direktorima? Kolika je odgovornost baš MMF-a za trenutno ekonomsko stanje u Srbiji i mnogim zemljama koje prate direktive MMF-a već dugi niz godina?

Vladari se zadužuju na račun građana, kredite troše privilegovani, a narodi siromaše, otplaćujući ogromne kredite kroz poreze. Multinacionalne korporacije preuzimaju resurse i infrastrukturu od prezaduženih zemalja, a kroz naplatu korišćenja infrastrukture i resursa, takođe, izvlače velika sredstva od građana. Da li Republika Srbija treba da prati MMF direktive i zašto, ključna su ekonomska pitanja danas. O tim pitanjima bi trebalo da se izjasne, nedvosmisleno, svi predsednički kandidati.

Izvori:

/1/ https://www.bloomberg.com/news/articles/201e-mthis-ar

/2/ http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/ekonovanja_804html

/3/ http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekon:652a-sa-Mom

/4/ https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/v-stanju-2017-02-27

/5/ Globalization and Its Discontents, Book by Joseph Stiglitz

/6/ Pillaging the World. The History and Politics of the IMF, Book by Ernst Wolff

/7/ http://www.globalresearch.ca/pillaging-of-the-imf/5420397

/8/http://www.alternet.org/story/152335/fhne_inevitable

/9/ https://www.theguardian.com/business/2002/oct/29/3

/10/ http://www.halifaxinitiative.org/updir/Impovtinent.pdf

/11/ http://www.imf.org/external/np/loi/2015/srb/020615.pdf