Tri scenarija za završetak rata u Iranu i ekonomske posledice svakog od njih

Od tri scenarija razvoja rata na Bliskom istoku, prvi je kratak, oštar sukob, koji traje oko dve nedelje. Procenjen gubitak u ovom slučaju je oko 1,4% globalnog godišnjeg izvoza nafte i sličnog udela izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). Drugi scenario je sukob koji traje tri meseca. Procenjen gubitak bio bi 5-6% svetskog izvoza sirove nafte i LNG-a. Treći scenario je takođe sukob koji traje tri meseca, ali sa dugotrajnijom štetom na kapacitetima. U tom slučaju procenjeni gubitak bio bi 8-9% svetskog izvoza nafte i LNG-a. Cene nafte bi u tom slučaju mogle dostići 150 dolara po barelu, a cene gasa u EU po megavat-satu 120 evra. Ali ukoliko se rat produži i Ormuski moreuz ostane duže vremena zatvoren, mogao bi da se desi gori energetski poremećaj nego onaj nakon Jomkipurskog rata 1973. ili Iranske revolucije 1979. godine.

Teretni brod pod tajlandskom zastavom u plamenu nakon što su ga pogodile iranske rakete u Ormuskom moreuzu, 11. marta 2026. godine

Nakon što su u sredu 11. marta još tri broda pogođena u blokiranom Persijskom zalivu, Iran je saopštio da svet treba da bude spreman da cena nafte dostigne 200 dolara po barelu. Teheran je, gađajući ciljeve u Izraelu i širom Bliskog istoka, ponovo demonstrirao da i dalje može da uzvrati i poremeti snabdevanje energijom uprkos najintenzivnijim američko-izraelskim napadima do sada. Cene nafte, koje su u ponedeljak dostigle skoro 120 dolara za barel, smirile su se, a berze su se oporavile. Ipak, za sada nije bilo popuštanja na terenu, niti bilo kakvog znaka da brodovi mogu bezbedno da plove kroz Ormuski moreuz.

Iako stabilizovane cene nafte sugerišu da investitori veruju da će Tramp uskoro zaustaviti rat i da će se moreuz ponovo otvoriti, i dalje se razmatraju drastične opcije. Međunarodna agencija za energiju preporučila je oslobađanje 400 miliona barela iz globalnih strateških rezervi (od čega će SAD pustiti 172 miliona), što je najveće oslobađanje zaliha nafte u istoriji ove organizacije, ali ono će trajati mesecima i biće dovoljno da pokrije gubitak od samo tri nedelje zaustavljenog protoka nafte kroz moreuz. U svakom slučaju, što duže traje rat to je veći rizik po globalnu ekonomiju.

Više desetina brodova u Zalivu je pogođeno od početka iranskog sukoba, a plovidba Ormuskim moreuzom je skoro zaustavljena, čime je sprečen izvoz oko petine svetske sirove nafte. 

Povezano s tim, ali i zbog sumnji tržišta da bi objavljeni plan Međunarodne agencije za energetiku o rekordnom oslobađanju rezervi nafte mogao da nadoknadi potencijalne šokove u ponudi zbog rata, cene nafte su nakon pada opet porasle, da bi u petak, 13. marta, dostigle 100 dolara po barelu. 

Od Trampa predloženo ublažavanje sankcija za sirovu naftu poreklom iz Rusije smanjilo je pritisak na energetsko tržište, te su se berze blago oporavile, a cene „crnog zlata“ spustile. Posle američkog „zelenog svetla“ za kupovinu nafte sa „lutajućih tankera“ u vlasništu Rusije, u nastojanju da se obuzda rast cena energenata, oglasile su se evropske zemlje osuđujući ponašanje SAD (nemački kancelar upozorio je da Kremlj profitira od rata protiv Irana, dok je London isključio kupovine nafte tipa „Ural“).

Cena nafte od početka godine

S dramatičnim povećanjem cena sirove nafte, rastu i cene dizela, što takođe preti da uspori globalnu ekonomsku aktivnost, jer rat na Bliskom istoku pritiska zalihe industrijskog goriva i vrste sirove nafte najpogodnije za njegovu proizvodnju. Zalihe dizela su godinama oskudne zbog poremećaja izazvanih ukrajinskim napadima na ruske rafinerije i zapadnih sankcija Rusiji, a rat Izraela i SAD sa Iranom povećava zabrinutost oko snabdevanja, jer kroz Ormuski moreuz protiče između 10% i 20% globalnih zaliha dizela morskim putem. Ako se poremećaji u plovidbi moreuzom nastave, maloprodajne cene dizela mogle bi se udvostručiti, što bi moglo povećati troškove robe svakodnevne potrošnje.

Inače, Iran je počeo da postavlja i mine u Ormuskom moreuzu, što bi moglo da za samo nekoliko dana ovaj ključni brodski kanal transformiše u „pakleni pejzaž“. Naime, Teheran se za ovo pripremao decenijama i ima preko 5000 mina. Njihovo čišćenje moglo bi da potraje nedeljama, možda i dva meseca. 

Zaustavljeni tankeri za naftu i teretni brodovi u Ormuskom moreuzu, pogled iz Hor Fakana (UAE), 11. mart 2026.

Najteže pogođene zemlje

Dok je širom sveta najveća zabrinutost povezana sa ekonomskim posledicama trenutnog sukoba, budući da bi rast cena nafte mogao da znatno podigne troškove života i oteža posao kreatorima ekonomske politike, za zemlje Bliskog istoka efekti rata su mnogo ozbiljniji.

Ne računajući Iran, koji se svakodnevno razara, i Izrael, koji je u direktnom sukobu, u prestonicama arapskih zemalja Zaliva raste negodovanje zbog uvlačenja u rat koji nisu ni pokrenule ni podržale, ali ga sada ekonomski i vojno plaćaju, pošto iranski projektili pogađaju tamošnje aerodrome, hotele, luke, vojne i naftne instalacije.

Širom regiona, zatvaranje vazdušnog prostora dovelo je do toga da avio-kompanije otkažu oko 40 hiljada letova, što je najveći poremećaj u globalnom vazdušnom saobraćaju od pandemije Kovida-19. Turizam u Zalivu takođe trpi udarac, dovodeći u pitanje pažljivo izgrađenu sliku regiona kao bezbedne i luksuzne turističke destinacije.

Izveštaj južnokorejske televizije o iranskim napadima dronovima na naftna postrojenja u Zalivu

Decenijama su odnosi između Vašingtona i zemalja Zaliva počivali na implicitnom dogovoru: energija i kapital Zaliva (uključujući stotine milijardi dolara za američko oružje, naprednu tehnologiju, robu i usluge) u zamenu za američku zaštitu.

Pojedini analitičari sada ukazuju da aktuelni rat može da navede države Zaliva da preispitaju svoju bezbednosnu zavisnost od Vašingtona, te da će one verovatno slediti oprezniji i uravnoteženiji pristup u svojim odnosima i sa Iranom i sa glavnim međunarodnim partnerima i možda ubrzati napore da diverzifikuju svoja spoljna i bezbednosna partnerstva.

Tri scenarija završetka sukoba

Imajući u vidu dosadašnje ponašanje predsednika SAD, iznenadni prekid aktivnih neprijateljstava deluje kao mogući scenario završetka rata u Iranu. Naime, Donald Tramp bi mogao da saopšti da je naneto dovoljno štete Teheranu i da odluči da obustavi napade. Drugi ishod bi mogao biti nastavak rata, ali manjeg intenziteta, jer su iranski kapaciteti u municiji i oružju prilično iscrpljeni, a brodovi bi čak mogli ponovo da plove Ormuskim moreuzom.

Berza u Karačiju, 11. marta 2026.

Šta bi sve ovo moglo da znači za svetsku ekonomiju zavisi od toga šta će se dešavati sa pošiljkama nafte i gasa iz regiona i obima dugoročne štete na naftnim i gasnim postrojenjima. Capital Economics je razmatrao tri scenarija.

Prvi je kratak, oštar sukob, koji traje oko dve nedelje. Procenjen gubitak bio bi oko 1,4% globalnog godišnjeg izvoza nafte i sličnog udela izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). Drugi scenario je sukob koji traje tri meseca, sa ograničenom dugoročnom štetom na objektima. Procenjen gubitak bi bio 5-6% svetskog izvoza sirove nafte i LNG-a. Treći scenario je takođe sukob koji traje tri meseca, ali sa dugotrajnijom štetom na kapacitetima, posebno na iranskom ostrvu Harg. Ovde bi procenjeni gubitak bio 8-9% svetskog izvoza nafte i LNG-a, ali sa negativnim efektima i u 2027. Cene nafte bi u tom slučaju mogle dostići 150 dolara po barelu, a cene gasa u EU (po megavat-satu) 120 evra.

Jedini uporediv globalni šok ponude sa ovom poslednjom mogućnošću bio bi onaj od kraja 1970-ih do sredine 1980-ih. Međutim čak ni najgori scenario ne bi bio ni približno toliko ekonomski štetan kao šok s kraja 1970-ih. Jedan od razloga je taj što su svetske ekonomije od tada postale daleko manje intenzivne u pogledu nafte (oko četiri puta je manji relativni značaj nafte u odnosu na BDP), a i centralne banke su mnogo bolje usidrile inflaciona očekivanja otkako su naučile lekcije iz 1970-ih. Drugim rečima, nismo toliko ranjivi na naftni šok kao što smo bili pre dve generacije.

Ipak, ako rat potraje i Ormuski moreuz ostane zatvoren duže od tri meseca, to može da bude gori poremećaj nego nakon Jomkipurskog rata 1973. ili Iranske revolucije 1979. godine.

(RTS)