Прича о Јурију Гагарину - рођен да бајку претвори у стварност

 Дана 20. априла 2017. године је са космодрома Бајконур, полетео космички брод ''Сојуз МС – 04'' и након 6 часова лета се спојио са Међународном космичком станицом (МКС). Интересантно је то да је ''Сојуз МС-04'' постао први брод ове серије који је добио своје лично име. Назван је ''АРГО'' у част брода из древне грчке митологије.

Посада је међународна. Рус Фјодор Јурчихин и Американац Џек Фишер. Планирано је да на станици буду око пола године, тачније 136 дана. У овом тренутку се на МКСналазе још три космонаута Ољег Новицки, Пеги Вотсон и француски астронаут Тома Песке.

Човечанство, може се рећи крупним корацима осваја космос, алиона романтика космичких летова се некако изгубила, као да је избледела. Међутим сећање на оног ко је начинио први тај први корак, први лет у космос нити може нити сме да избледи. Нека овај текст буде једно светло сећање на првог аса космоса.

''Говори Москва! Говори Москва! Раде све станице Совјетског Савеза! По московском времену је десет сати и два минута. Преносимо саопштење ТАСС о лету човека у космос, првом у свету : 12. априла 1961. године, у Совјетском Савезу је први у свету лансиран у земљину орбиту космички брод „Восток“ са човеком у кабини. Пилот, космонаут космичког брода „Восток“ је грађанин Савеза Совјетских Социјалистичких Република, пилот, мајор Гагарин Јуриј Алексејевич.''

Дословно овако гласила вест, коју је пре 55 година прочитао чувени спикер радио Москве, Љевитан. Након те вести у етар је запловио Гагаринов глас и његово чувено „Пaјехаљи“ (Поехали - Кренимо)!

Фото 02.  Вест о освајању Космоса  на страницама свих новина у СССР-у

Гагарин је том речју отворио космичку капију, прошао кроз њу, запловио у свемирску историју и овенчавши се славом, започео нову еру у историји човечанства – еру освајања космичког пространства. Облетео је земаљски шар за један сат и 48 минута и успешно се вратио на Земљу.

Јуриј Алексејевич Гагарин (1934-1968.), је у одред космонаута стигао 1960. године. За лет у Космос, овај малени одред су припремали бројни специјалисти најразличитијих професија. Космонаути су морали да освоје опширан програм обуке која је имала и теоретски и практични део, јер се полазило од тога да се Космос може сматрати освојеним само онда када ће човек у њему моћи да живи и ради.

 Фото 03. Јуриј Алексејевич Гагарин

Сваки нови дан је почињао јутарњом гимнастиком, на отвореном и по било каквом времену и под будним оком лекара. Након тога су следиле игре лоптом, скокови у воду са одскочне даске и вожња бициклом. После одређеног времена почињали су тренинзи на центрифуги, боравак у изолационој комори, термо комори, затим на ротору и скокови са падобраном. И тако је стигао 12. април 1961. године, среда. гагарина буде у пет ујутру. Врше се припреме за лет, медицински прегледи и све потребне провере. Гагарин делује опуштено и на питање како је спавао, одговорио је својом омиљеном  фразом ''Онако како су ме учили''. Након свих извршених припрема, а пре поласка на космодром, Јурију Алексејевичу Гагарину се званично уручује прва у свету возачка дозвола којом му се и даје право да у космосу управља летилицом званом космички брод! Загљаји, поздрави. Нико не зна да ли је то растанак заувек, или пак следи сстанак. На совјетском космодрому Бајконур, у 9:07 по московском времену, стартовала је ракета која је носила космички брод „Восток“ са Јуријем

https://www.youtube.com/watch?v=CGQ1ZAQJzY8

Минимална удаљеност „Востока“ од Земље у току лета је била 175 километара, а макси-мална 302 километра. Тежина брода – сателита, заједно са космонаутом износила је 4.725 килограна, не рачунајући последњи степен ракете – носача. „Восток“ је летео 28.000 километара на сат и облетео Земљу за 108 минута. Гагарин је у 10 и 55 поново стао на тло. Спустио се у једном пољу недалеко од села Смеловке, а на очиглед сељанке Ане Тахтарове и њене унучице Рите. Оне су кренуле према њему, мислећи да му је потребна помоћ, али су се ипак устручавале због његовог наранџастог скафандера.

Ево како је тај сусрет Земљанке и ''Ванземаљца'' описао сам Гагарин: ''Изашао сам на чистину и видим да према мени иде жена са девојчицом, била је далеко од мене неких осамсто метара. Кренуо сам према њој и видим да она успорава корак, затим се девојчица одваја од ње и креће натраг. Тада сам почео да машем и вичем: „Ја сам наш, наш, ја сам Совјет, не плашите се, дођите овамо!

Фото: 04 Историјски тренутак на уметничком платну

''У скафандеру је веома компликовано ходати, али сам ипак ишао према њој. Пришао сам јој и рекао да сам ја совјетски човек и да сам долетео из Космоса''.

У међувремену су дотрчали трактористи, који су на радију већ чули вест о првом светском космонауту. Стигли су и војници од којих је једна група остала да чува космонаутску капсулу, а друга га је возила у касарну. Док се Гагарин возио према месту Енгелс војним камионом, на место слетања се спустио војни хеликоптер Ми- 4 из Енгелса.

Када је посади у хеликоптеру објашњено да је сада већ чувени космонаут на путу према бази, летелица се брзо упутила за њим. Сустигнувши камион, хеликоптер је преузео Гагарина и вратио на аеродром базе у Енгелсу, а када је успостављена веза са Москвом, рапортирао је Хрушчову и Брежњеву : ''Извршио сам задатак, спустио сам се у у планираном рејону, осећам се добро, немам ни убоја ни прелома. Гагарин!''

Фото 05. Након слетања, окружен војницима и радницима

Око подне су на исти аеродром стигла два авиона, а са њима команданти војног ваздухопловства и новинари. Гагарин је пуна три сата давао интервјуе, а после тога је одлетео у Самару (тада Кујбишев). На аеродрому у Самари га је дочекала огромна маса одушевљених људи, која је овацијама поздрављала космичког витеза. Пар сати након тога у Кујбишев је са својим сарадницима стигао конструктор и главни мозак космичког совјетског програма, човек чије име је дуго било најстроже чувана државна тајна, Сергеј Караљов. Сви су отишли у један летњиковац на обали Волге и свечаном вечером прославили догађај од светске и цивилизацијске важности.

Фото 06. Москва, аеродром Домодедово, Никита Хрушчов са партијском елитом дочекује Јурија Гагарина

Московски свечани дочек Јурија Гагарина у почетку и није био планиран. Све је у последњем тренутку одредио сам Никита Сергејевич Хрушчов. У сећањима његовог сина стоји запис како је Хрушчов, након слетања Гагарина телефонирао министру одбране Малиновском и прво што је констатовао је било чуђење да је Гагарин само старији поручник и захтев да му се да унапређење. Малиновски је нерадо констатовао да ће му дати звање капетана. Хрушчов се након овог одговора наљутио и са веома повишеним тоном одвратио: ''Ма, какв капетан? – морате му дати барем чин мајора''. Малиновски је био тврд орах, противио се оваквом предлогу, али је ипак морао да послуша главнокомандујућег и да старијег поручника Гагарина унапреди у мајора. Хрушчов је затим позвао Кремљ и наредио да се првом светском, совјетском и руском космонауту приреди достојан дочек у Москви. Тај дочек је био 14 априла. Тако је по Гагарина стигао велики авион ИЛ – 18, а пред Москвом су му се придружило седам ловаца у почасном распореду.

ФОТО 07. Сва Москва на ногама! Поздравља свог хероја

Када је авион слетео, првог светског космонаута је дочекала огромна маса људи, врх власти, новинари, сниматељи.

Гагарин је од авиона до зграде аеродрома уз звуке совјетског марша авијатичара „Ми смо рођени да бајку претворимо у стварност“ корачао по црвеном тепиху.

Они који су пажљивије гледали овај ход молили су се Богу да се Гагарин не потакне или падне. Већ на самом почетку му се овезала везице на ципели и поприлично дуге, могле су изазвати спотицање. Гагарин је касније изјавио да је то осетио, али није хтео да се зауставља и сагиње на том свечаном путу. Небо, са кога тек што је био сишао се побринуло да се његовом првом посетиоцу и другару ништа не деси. Свечани ход није био прекинут. Након дочека на аеродрому колона аутомобила је кренула ка Москви, ка Црвеном Тргу. На челу те колоне,у отвореном луксузном аутомобилу  совјетске производње ''ЗИЛ-11Б'' стајао је Јуриј Гагарин, а народ га је обасипао поздравима и цвећем.

ФОТО 07а. Црвени трг слави

На Црвеном тргу је организован митинг, на коме је са трибине изнад маузолеја Лењину, Никита Хрушчов објавио да је Јуриј Алексејевич Гагарин проглашен за Народног хероја Совјетског Савеза и назив ''Пилот – космонаут СССР.''

Дошавши до трибине, рапортирао је Никити Хрушчову: ''Друже први секретару Централног Комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, Председниче Совјета Министара СССР! Срећан сам да могу да вам реферишем, да је задатак ЦККП и Совјетске владе извршен...'' и онда се обратио присутнима:

https://www.youtube.com/watch?v=k_yHgRkeWmI

ФОТО 08. Москва достојно дочекује првог светског космонаута

Митинг је прерастао у опште народно весеље, које је трајало неколико сати, а Гагарину је након официјелног дела митинга, у Кремљу додељена медаља ''Црвена звезда'' Хероја Совјетског Савеза и орден Лењина. Ова одличја му је уручио Леонид Брежњев.

Нису славили само Совјети, овај човеков  корак је цео свет схватио као свој, као искорак човечанства и славило се на свим великим и малим трговима на свету. То је био општи људски празник. Веселило се у Хајд парку, на Трафалгар скверу, на Петој авенији у Њујорку, на Трокадеру и Тргу Конкорд у Паризу и у многим другим градовима у свету људи су се грлили и љубили, честитајући једни другима остварење исконске човекове жеље – победу над земљином тежом.

https://www.youtube.com/watch?v=KGYBMWHDsyo  

 (Он увидел Землю глазами Бога. Юрий Гагарин)

Дан након слетања је организована конференција за стране новинаре. Започета је питањем да није он можда род са кнезовима који се презивају исто, а који живе у Америци. Гагарин је одговорио негативно.

Тај одговор је засигурно и тачан, али ја бих овде да подсетим да је нико други до кнез Гагарин био отац оснивача филозофије космизма, Николаја Фјодорова. Боље упућени знају да је ученик Фјодорова, био будући оснивач и утемељивач космонаутике Константин Циолковски, а да је главни конструктор ракета био Сергеј Караљов, који је учио од Циолковског и који је био главни аутор лета првог човека у Космос – Гагарина. Управо је Караљов од подједнако спремних и вредних космонаута, одабрао Гагарина као најведријег и најједноставнијег у опхођењу, што је била гаранција да ће бити у стању да поднесе славу која га је чекала ... ако се врати.  

ФОТО 09.  Јуриј Гагарин и Сергеј Караљов

Небеса су се побринула да презиме Гагарин буде полазна и завршна тачка овог круга. Јуриј Гагарин постаје ас број један у целом свету. Позивају га у госте државници, струковна удружења пилота и авио индустрије. Бива проглашен за почасног грађанина многих градова у свету. Добио је на вечно чување златне кључеве египатских градова, Каира и Александрије. Сва светска штампа му посвећује највећу пажњу, ма где да је путовао. Феномен Гагарин није тамнио. Људи га обожавају у правом смислу те речи. Новорођени дечаци на свим континенетима добијају његово име. Једном приликом му је пришла млада жена са новорођенчетом у рукама и замолила га да додирне њено дете. На Гагариново изненађење и чуђење, она је одговорила, ''Пољубите га. Па ви сте светац, ви сте видели земљу очима Бога''.

Фото 10. ''Небо је тамно Земља је плава'' Западна штампа цитира првог космонаута.

Лондонски „Тајмс“ се бескрајно дивио: „За Жила Верна је пут око света трајао 80 дана. Руски мајор Гагарин је облетео нашу планету за 108 минута, за оно кратко време између јутарње кафе и касног доручка, време које многи службеници проведу у путу између куће и радног места. Свака част Русима. Они су превазишли уобразиљу целог света, онако како су је превазилазили људи који су откривали нове земље.'' Наравно да је подвиг совјетског космонаута засенио све дотадашње историјски познате човекове подвиге. Значај првог лета у космос, алеко превазилази значај Колумбовог откривања америке. гагаринова слава се незаустављиво ширила по целом свету, а његов прелепи осмех је постао не само симбол тадашњег СССР-а, него симбол младости и витештва уопште.

Фото 11 Јуриј Гагарин Освојио је космос срцем, а земљане и срцем и осмехом

Небески атрибут је постао део Гагаринове личности. Наравно да је постао невероватно популаран у целом свету. Засјала је нова људска звезда ''Супер Стар''- као се говорило на западу. Пoзиви за посете су долазили из целог света.  У току 1961. године Гагарин је био гост Чехословачке, Бугарске, Финске, Велике Британије, Пољске, Кубе, Бразила; Канаде, исланда; Мађарске; Индије, Цејлона; Авганистана. Почетком 1962. године (јануар, фебруар) позвао га је у госте заменик председника и главнокомандујући војних снага Уједињене Арапске Републике, Абдул Хаким Амер. Следила је посета Египту у коме је боравио седам дана. Тадашњи председник Египта Гамал Абдел Насер је свом госту уручио највиши орден републике ''Огрлица Нила.'' Септембра 1963. Гагрин је постио Париз, где је учествовао на 14. Међународном конгресу астронаута. Укупно је посетио око 30 држава.

Фото 12. Гагарин са Фиделом Кастром и Че Геваром        

Приликом своје прве посете иностранству (Чехословачка), Гагарин је летео обичним линијским летом. Када су га препознали пилоти позвали су га у кабину да управља авионом. Влада Чехословачке га је прогласила ''Херојем Социјалистичког рада''. У Чехословачкој је по позиву радника посетио једну ливницу и ту му је уручен сувенир, статуета ливца – прве професије првог космонаута. Улице Прага су биле претесне да приме све оне који су хтели да виде освајача неба, младог, храброг и прелепог совјетског хероја. Свега шеснаест година је било прошло од Другог светског рата и чешки народ, као и сви народи који су пострадали у том рату су добро памтили страшне године погибије људског рода, Људи су се простодушно радовали успеху човековом, успеху који својом природом, то јест величином веже све људе света.

ФОТО 13. Дочек у Чешкој 1961. и споменик Гагарину у Лондону откривен 14. јула 2011.

Слично се десило и у Енглеској у који је стига јула 1961 године. У госте га је позвао синдикат ливаца и Гагарин је прво посетио Манчестер у коме је и седиште најстаријег синдиката ливаца у Енглеској. У том здању је Гагарину и уручена почасна диплома ливаца Енглеске. За време ове посете Енглеској, Гагарину је Фонд за развој космоса уручена златна медаља (први примерак), зато и није случајно да је приликом прослављања пола века од Гагариновог лет и посете Енглеској, баш у Лондону подигнут споменик Гагарину

Треба ипак подвући да првог светског космонаута тада није позвала званична Енглеска. На аеродрому га је дочекао стални заменик министра одбране и ни један други виши функционер. Међутим британска влада није добро прорачунала, какав одјек ће у народу имати долазак совјетског космонаута. цео Лондон је био на ногама. Људи су одушевљено поздрављали гагарина, који је стојећи у отвореном аутомобили, махао  у отпоздрав и својим широким осмехом, као какав млади бог узвраћао ту љубав. У току свог боравка у Енглеској се срео и са руководством Краљевине. Био је гост не само премијера Харолда Макмилана, него и краљице Елизабете II.

ФОТО 14. Лондон са одушевљењем дочекује првог човека који се винуо у космос

14. јула, када је већ требао да крене из Енглеске, краљица Елизабета је ''изненада'' пожелела да се сретне са Јуријем Гагарином. То је за сваког странца било указивање највеће почасти, али за Гагарина још једна велика победа, мада је он то прихватио са лаким хумором: ''Шта да се ради, кад је краљица већ позвала, идемо код краљице.'' – весело је на овај позив одговорио Гагарин.

Колона возила се кроз огромну масу света тешко пробијала до Бакингемске палате. Дочекан је на најсвечанији начин, по ритуалу који је утврђен два века уназад. Смењивале су се страже, и места гарде у златним мундирима и капама од медвеђег крзна, ефектно су се кретали коњаници. Госте из СССР-а су провели у собу за госте. Ни овде нису изостала званична обраћања, узвици дивљења и одушевљења. Парадни улаз је почињао широким степеништем, а са стране је било уско степениште. На њему су били они који су сретали Гагарина и једна дечја колица. У њима се налазио син енглеске краљице – принц Ендрју.

ФОТО 15. За Гагаринову посету Енглеској се може слободно рећи: ''Veni, vidi, vici!''

Начелник императорског штаба, лорд Монбетен је обраћајући се Гагарину рекао: ''Ја сам већ старији човек. У свом веку сам много тога видео, много тога преживео и имам чега да се сећам... Али догађај који сам запамтио и којим се поносим сеже у моје детињство: - краљица Велике Британије ме је држала на рукама ... Ендрју ће такође цео живот памтити како је у колицима дочекивао првог светског космонаута''. У то време је без икакве најаве ушла пријатна жена средњих година, обучена веома једноставно, без икаквог накита и трагова козметике. То је била краљица Енглеске. Поред ње је ишао њен супруг Филип.

Елизабета II се са свима љубазно поздравила, заинтересовала се да ли је Гагарин преоптерећен сусретима у Лондону и упитала да ли гости имају неке посебне жеље. Гости су одговорили да је све у најбољем реду. На крају разговора; краљица је упитала Гагарина хоће ли у космос полетети и жена из СССР? Сигурно хоће, па код нас је потпуна равноправност.

Пре него је напустио палату, краљица се фотографисала са Гагарином засебно, што по протоколу није било дозољено. Она је касније објаснила: Ја сам се фотографисала са небеским, а не са земаљским човеком и зато нисам нарушила никаква правила. Та фотографија, на жалост није јавно објављена. Остала је у краљевском албуму.

ФОТО 16. Специјални пријем код краљице Велике Британије Елизабете II

Писац и књижевни критичар Лав Данилкин у својој књизи о Гагарину бележи пар интересантних сећања психолога Владимира Лебедева који је радио са космонаутима. ''Јура  ми је шеретски рекао да је желео да се увери је ли то права краљица, јер је о краљевима и краљицама слушао само у бајкама. Обзиром да је на том доручку седео до Елизабете II, он је испод стола накратко ухватио њену ногу нешто изнад колена. Краљица се само осмехнула и наставила мирно да пије своју кафу''. Да ли је Јура који је тада имао 27 година желео да се увери, или пак да супериорно додирне тридесетпетогодишњу енглеску краљицу остаје за размишљање.

Шездесетих година прошлог века италијанска глумица Ђина Лолобриђида је безусловно била звезда број један и прави секс симбол. Када је 1961. допутовала у Москву на филмски фестивал, одмах су је упитали са ким би желела да се сретне. ''Они су очекивали да ћу изговорити презиме Хрушчов, али мене та персона није интересовала. Замолила сам тадашњег министра културе, Катарину Фурцеву да ме упозна са Гагарином. Катарина је то и урадила.

ФОТО 17. Два ''Superstar''-a  опчињени једно другим: Јуриј Гагарин и Ђина Лолобриђида

''Тада су у његов осмех и несташан поглед биле заљубљне жене широм света. И ја нисам била изузетак. Када смо шетали по вечерњој Москви, Јуриј ми је поклонио своју фотографију на чијој полеђини је писало ''Видео сам много звезда на небу, али такве као што си ти нема.''

На сусрету са Гагарином, Ђина није одолела и пољубила је Гагарина у образ.

У једном од интервјуа Лолобриђида је признала да и дан данас чува ту фотографију и да је обасипа пољупцима.  Када се погледа фотографија на којој Лолобриђида као опчињена гледа у Гагарина – у ове речи се не може сумњати.

Ако се данас говори о значају Гагариновог лета, онда се може рећи, наравно са данашње тачке гледишта, није био ништа посебно. Лет је био дужине једног круга око Земље, трајао је нешто мање од два сата, космонаут по нашим данашњим погледима на космичке летове као да и ништа није радио у току лета, али значај је био у нечем сасвим другом, у то време су поједини стручњаци сумњали да човек уопште може да живи и ради у бестежинском стању, говорили су чак да ће изгубити свест, или полудети, најкраће речено, у потпуности је било неизвесно може ли човек не само радити, него да ли се уопште може налазити у космосу и најважнији значај Гагариновог летаје био у томе што је он провео читав низ провера током лета и доказао да су те тврдње и страхови били неосновани, да у Космосу човек може бити прибран и радити тако добро као и на земљи.

ФОТО 18. Јуриј Гагарин – херој голубијег срца: ''Облетевши Земљу у космичком броду, видео сам како је дивна наша планета. Људи, немојмо уништавати ту лепоту, него је чувајмо и множимо!''

 Овај лет је био ризик, нешто ново, што се до тада никад није догодило. Без обзира на сву озбиљност приступа овом послу и сва достигнућа руске науке и технике, зна се да су овом лету претходили и летови бродова, који се нису завршавали срећно и нико није могао гарантовати да ће се брод са космонаутом успешно вратити на Земљу. Од седам летова са псима и манекенима, три су била неуспешна. Гагарин је имао је среће и вратио се на земљу да исприча људима како је сан Икара и Дедала постао стварност. Тај подвиг се не може превести на језик ни медицине, ни технике, ни филозофије, или неке друге науке, то је једноставно етапа човековог освајања Васионе.

Тај први корак освајања космоса начинио је Рус, а из Космоса први пут зачуо човеков глас и речи на великом руском језику. Васиона је проговорила руским језиком!  У данашње време је руски језик неофицијелно међународни језик споразумевања приликом пилотираних летова. Знање конверзације на руском морају да освоје сви чланови на Међународној космичкој станици.

ФОТО 19. Лет од маште до стварности

У читавој овој причи се све догодило ПРВИ ПУТ. Први филозоф космизма од оца Гагарина, први научник – космонаутичар, први прорачуни потребног горива за ракету, прва шема – цртеж погона космичког брода, први конструктор космичких летилица, први космонаут, и први језик којим је Космос проговорио гласом Гагарина Јурија, велики и моћни руски језик!

Тај лет је наговести и велики руски писац 19 века, Николај Васиљјевич Гогољ, када је у свом роману – поеми ''Мртве душе'' упоредио Русију са брзом ''Тројком'' и назвао је птицом: - '' А који Рус не воли брзу вожњу? Зар он, чија душа тежи за заносом, за проводом, који понекад каже: - „нека ђаво носи све!“ Зар он да не воли брзу вожњу? Зар њу да не воли, ..... када се у њој осећа нешто заносно, дивно. .. ''Ех, тројко, птицо тројко, ко те је измислио? Зна се : ти си могла само у смелом народу постати, у оној земљи са којом нема шале, која је своју глатку раван раширила преко пола света ....  Зар и ти Русијо на летиш као хитра недостижна тројка? (...) И јури тројка сва богом надахнута! Русијо! Куда то летиш? Одговори! Нема одговора. Дивно се разлеже звук прапораца; хуји и као ветар шиба раздробљени ваздух; лети мимо свега на свету. И, мрштећи се, склањају јој се с пута, други народи и државе''.

ФОТО 20. Хероји не умиру Јуриј Алексејевич Гагарин – Син Земље који је први видео како она изгледа

Јуриј Гагарин је својим подвигом припао целом човечанству, али је његов лет пре свега -  велики подвиг великог руског народа.

Гагарин је веома често понављао да је за човека најважнија снага духа, јер управо она води до свих других висина. О тој снази духа је и писао Достојевски и упутио друге да следе стазама које воде у висине. Тако се и Јуриј Алексејевич Гагарин је узлетео до небеских висина и у виду сјајне звезде краси небо људских духовних достигнућа. Погледајмо понекад у ту звезду, покушајмо, барем на кратко, да схватимо колико је блистава, упијмо у себе барем један њен зрак и учинимо нешто што није само за нашу душу.