Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Ratni ciljevi Rusije – između zamrznutog sukoba i nuklearnog rata
Savremeni svet

Ratni ciljevi Rusije – između zamrznutog sukoba i nuklearnog rata

PDF Štampa El. pošta
DŽon Miršajmer   
sreda, 19. jul 2023.

Brzo mirno rešenje aktuelnog ratnog sukoba na istoku Evrope nije moguće jer obe strane – Ukrajina i Zapad, na jednoj strani i Rusija na drugoj – vide jedni druge kao egzistencijalnu pretnju koja mora biti poražena. S obzirom na maksimalističke ciljeve svih zaraćenih strana gotovo je nemoguće postići izvodljiv mirovni sporazum. Štaviše, dve strane imaju nepomirljive razlike u pogledu teritorije i odnosa Ukrajine sa Zapadom.

Najbolji mogući ishod je zamrznuti sukob, koji bi se lako mogao preokrenuti u nastavak oružanih borbi Najgori mogući ishod je nuklearni rat, koji je malo verovatan, ali se ne može isključiti.

Koja strana će verovatno dobiti rat? Rusija će na kraju pobediti, iako neće potpuno poraziti Ukrajinu. Drugim rečima, neće osvojiti celu Ukrajinu, što je neophodno za postizanje tri cilja Moskve: zbacivanje režima, demilitarizaciju zemlje i prekid bezbednosnih veza Kijeva sa Zapadom. Rat će se završiti aneksijom velikog dela ukrajinske teritorije, dok će Ukrajina biti pretvorena u nefunkcionalnu obogaljenu državu. Drugim rečima, Rusija će s mukom ostvariti delimičnu pobedu.

Rat će se završiti aneksijom velikog dela ukrajinske teritorije, dok će Ukrajina biti pretvorena u nefunkcionalnu obogaljenu državu. Drugim rečima, Rusija će s mukom ostvariti delimičnu pobedu

---

Od aprila 2008. bilo je jasno da ruski lideri nameru Zapada da uvede Ukrajinu u NATO i od nje učini zapadni bedem na ruskim granicama vide kao egzistencijalnu pretnju. Predsednik Putin i njegovi podređeni su to ponavljali tokom nekoliko meseci pre ruske invazije, kada im je postalo jasno da je Ukrajina faktički postala članica NATO-a.

Otkako je rat počeo 24. februara 2022, Zapad je dodao još jedan nivo toj egzistencijalnoj pretnji usvajanjem novog skupa ciljeva koje ruski lideri ne mogu a da ne vide kao izuzetno preteće. Dovoljno je reći da je Zapad odlučan da pobedi Rusiju kako ona više ne bi bila velika sila, ako ne i da  organizuje promenu režima u Moskvi ili čak da rasparča Rusiju.

U značajnom govoru koji je Putin održao februara 2023, on je naglasio da je Zapad smrtna pretnja Rusiji. „Tokom godina koje su usledile nakon raspada Sovjetskog Saveza“, rekao je on, „Zapad nikada nije prestao da pokušava da potpali vatru u postsovjetskim državama i, što je najvažnije, dokrajči Rusiju kao najveći preživeli deo istorijskih dometa naše državnosti. Podsticali su međunarodne teroriste da nas napadnu, izazivali regionalne sukobe duž naših granica, ignorisali naše interese i pokušavali da obuzdaju i suzbiju našu ekonomiju. Dalje je naglasio da „zapadna elita ne krije svoj cilj, a to je, citiram, ’strateški poraz Rusije‘. Šta to za nas znači? To znači da planiraju da nas dokrajče jednom zauvek." Putin je dalje rekao: „to predstavlja egzistencijalnu pretnju našoj zemlji.“

Ruski lideri takođe smatraju da režim u Kijevu predstavlja pretnju Rusiji, ne samo zato što je blisko povezan sa Zapadom, već i zato što ga vide kao naslednika fašističkih ukrajinskih snaga koje su se borile zajedno sa nacističkom Nemačkom protiv Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.

Rusija mora da pobedi u ratu sa Ukrajinom s obzirom na to da veruje da je suočena sa pretnjom po svoj opstanak. Ali, kako bi pobeda izgledala?

Rusija mora da pobedi u ratu sa Ukrajinom s obzirom na to da veruje da je suočena sa pretnjom po svoj opstanak. Ali, kako bi pobeda izgledala? Pre početka rata u februaru 2022. idealan ishod za Rusiju bio je pretvaranje Ukrajine u neutralnu državu i okončanje građanskog rata u Donbasu u kome su se sukobili ukrajinska vlada i etnički Rusi kao i drugi državljni Ukrajine kojima je ruski maternji jezik. Oni su želeli veću autonomiju, ako ne i nezavisnost svojih regiona. Čini se da su ti ciljevi još uvek bili realni tokom prvog meseca rata i da su zapravo bili osnova pregovora u Istanbulu između Kijeva i Moskve u martu 2022. Da su Rusi tada postigli te ciljeve, sadašnji rat bi bio ili sprečen ili bi bio brzo okončan.

Ali dogovor koji zadovoljava ciljeve Rusije više nije u intersu Zapada. Ukrajina i NATO čine čvrst savez i nisu voljni da prihvati ukrajinsku neutralnost. Štaviše, režim u Kijevu je anatema za ruske lidere, koji žele da on nestane. Oni ne samo da govore o „denacifikaciji“ Ukrajine, već i o njenoj „demilitarizaciji“. Ta dva cilja bi verovatno zahtevala osvajanje cele Ukrajine, primoravanje njenih vojnih snaga na predaju i uspostavljanje prijateljskog režima u Kijevu.

Odlučujuća pobeda te vrste se verovatno neće desiti iz raznih razloga. Ruska vojska nije dovoljno velika za takav zadatak koji bi verovatno zahtevao najmanje dva miliona ljudi. Postojeća ruska armija ima poteškoća da osvoji ceo Donbas. Štaviše, Zapad bi se potrudio da spreči Rusiju da pregazi celu Ukrajinu. Konačno, u tom slučaju Rusi bi na kraju zauzeli ogromnu teritoriju koja je gusto naseljena etničkim Ukrajincima koji mrze Ruse i koji bi se žestoko opirali okupaciji. Pokušaj da se osvoji čitava Ukrajina i da se ona podvrgne volji Moskve sigurno bi se završio katastrofom.

Ukoliko ostavimo po strani retoriku o denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine, konkretni ciljevi Rusije uključuju osvajanje i aneksiju velikog dela ukrajinske teritorije, uz istovremeno pretvaranje Ukrajine u nefunkcionalnu obogaljenu državu. Takva Ukrajina ne bi bila sposobna da vodi rat protiv Rusije, bila bi znatno smanjena i malo je verovatno da bi ispunjavala uslove za članstvo u EU ili NATO

Ukoliko ostavimo po strani retoriku o denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine, konkretni ciljevi Rusije uključuju osvajanje i aneksiju velikog dela ukrajinske teritorije, uz istovremeno pretvaranje Ukrajine u nefunkcionalnu obogaljenu državu. Takva Ukrajina ne bi bila sposobna da vodi rat protiv Rusije, bila bi znatno smanjena i malo je verovatno da bi ispunjavala uslove za članstvo u EU ili NATO-u. Štaviše, obogaljena Ukrajina bi bila posebno ranjiva na rusko mešanje u njenu unutrašnju politiku. Ukratko, bila bi ukolonjena opasnost  da Ukrajina bude pretvorena u zapadni bastion na granici Rusije.

Kako bi ta nefunkcionalna i obogaljena država izgledala? Moskva je zvanično anektirala Krim i još četiri ukrajinske oblasti – Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje – koje zajedno predstavljaju oko 23 odsto ukupne teritorije Ukrajine pre izbijanja krize u februaru 2014. Ruski lideri su naglasili da nemaju nameru da vrate te teritorije, od kojih neke Rusija još ne kontroliše. U stvari, postoji razlog da se misli da će Rusija anektirati dodatnu ukrajinsku teritoriju ukoliko bude imala vojne sposobnosti da to učini po razumnoj ceni. Teško je, međutim, reći koliku će dodatnu ukrajinsku teritoriju Moskva nastojati da anektira, kao što sam Putin jasno kaže.

Na rusko razmišljanje verovatno će uticati tri proračuna. Moskva ima snažan podsticaj da osvoji i trajno pripoji ukrajinsku teritoriju koja je gusto naseljena etničkim Rusima i stanovnicima čiji maternji jezik je ruski. Želeće da ih zaštiti od ukrajinske vlade – koja je postala neprijateljski raspoložena prema svemu što je rusko – i da obezbedi da nigde u Ukrajini ne bude građanskog rata poput onog koji se odigrao u Donbasu između februara 2014. i februara 2022. Takođe, Rusija će želeti da izbegne kontrolu nad teritorijom koja je uglavnom naseljena neprijateljskim etničkim Ukrajincima, što postavlja značajna ograničenja za dalju rusku ekspanziju. Konačno, pretvaranje Ukrajine u nefunkcionalnu obogaljenu državu zahtevaće od Moskve da zauzme one delove ukrajinske teritorije čija kontrola bi omogućila Rusiji da nanese značajnu štetu ukrjinskoj ekonomiji. Kontrola celokupne ukrajinske obale duž Crnog mora, na primer, omogućila bi Rusiji da zadobije snažan uticaj na ukrajinsku ekonomiju.

Ova tri proračuna sugerišu da će Rusija verovatno pokušati da pripoji četiri oblasti – Dnjepropetrovsku, Harkovsku, Nikolajevsku i Odesku – koje se nalaze zapadno neposredno uz četiri oblasti koje je već anektirala – Donjecku Hersonsku, Lugansku i Zaporošku. Ako bi se to dogodilo, Rusija bi kontrolisala oko 43 odsto teritorije Ukrajine pre 2014.

Dmitrij Trenin, vodeći ruski strateg, procenjuje da će ruski lideri nastojati da zauzmu još više ukrajinske teritorije .On piše da bi „logičan sledeći korak“ nakon preuzimanja cele Ukrajine od Harkova do Odese „bio proširenje ruske kontrole na celu Ukrajinu istočno od reke Dnjepar, uključujući deo Kijeva koji leži na istočnoj obali te reke. Ako bi se to desilo,Ukrajinska država bi bila smanjena i obuhvatala bi samo centralne i zapadne regione“.

Delovi većeg članka The Darkness Ahead: Where The Ukraine War Is Headed By John J. Mearsheimer

https://bityl.co/JwGj

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić