Malajski moreuz kao žila kucavica Indo-pacifika u budućnosti

Sva uporna i čvrsto argumentovana ubeđivanja naučnih autoriteta da uloga prostora u politici, ekonomiji i ratnim sukobima ostaje neprevaziđena dugo su ignorisana. Podsećanja da vreme geografije nije prošlo uprkos zastranjivanjima tehnicističkih i globalističkih fanatika nailazila su na odbacivanje, često uz podsmeh. Činilo se da geo-nihilizam nije samo epizoda tzv. glavnog toka, nego da će postati duboko ukorenjeno, nepovratno shvatanje.

Da će se geopolitika, mada nikada faktički nije ni silazila sa scene, vratiti na velika vrata, te uvažavajući i na nov način vrednujući geografske činioce presudno uticati na sudbinu kako sveta u celini, tako i pojedinačnih naroda i država – to je malo ko imao hrabrosti da pomene. Čak su se i nemačko ujedinjenje, slom Istočnog bloka i dekonstrukcija Sovjetskog Saveza, kao i "razbi-raspad" Jugoslavije, u vreme kad su se događali samo sporadično tumačili u geopolitičkom ključu i sa geografskog stanovišta, iako je to bilo neophodno za razumevanje suštine.

Tek sa manifestacijom unipolarnosti u vidu ekspanzije NATO i EU u pravom svetlu, odnosno sa otpočinjanjem procesa multipolarizacije, usledila je renesansa geografije, i to u diskursu ratnih konflikata i geopolitičkih promena

Tek sa manifestacijom unipolarnosti u vidu ekspanzije NATO i EU u pravom svetlu, odnosno sa otpočinjanjem procesa multipolarizacije, usledila je renesansa geografije, i to u diskursu ratnih konflikata i geopolitičkih promena. Veliki doprinos tome dao je u globalnim okvirima najpre Amerikanac Robert Kaplan knjigom Osveta geografije: šta nam mapa govori o predstojećim sukobima i borbi protiv sudbine (2012), a potom i britanski novinar i publicista Tim Maršal svojom u višemilionskom tiražu objavljenom "geografskom trilogijom" – Zatočenici geografije (2015), Moć geografije (2021)i Budućnost geografije (2023).

Malajski moreuz – ključna tačka budućnosti

Kako je odmicao oružani sukob Rusije i do skoro monolitnog "Kolektivnog zapada" u ukrajinskoj areni, a još više sa ratnim obračunom na uvek uzavrelom Bliskom i Srednjem istoku između SAD i Izraela s jedne, i Irana sa (ne)posrednim saveznicima s druge strane, do izražaja su sve više dolazili geografski aduti i hendikepi. Ormuz je postao paradigma ključne geografske tačke od koje zavisi ne samo energetsko-ekonomsko funkcionisanje sveta, već status i kredibilitet još uvek aktuelnog svetskog lidera – SAD. Kao što su nekada prvorazredan značaj imali Bosfor i Dardaneli, a sada mnogo toga zavisi od Ormuza, postavlja se pitanje u koju geografsku tačku će biti uperene oči čitavog čovečanstva u bliskoj budućnosti?

Često se pominje da je za Amerikance Rusija samo trenutni, prolazni izazov, a Kina dugoročni, hronični problem. Shodno tome, SAD će nastojati da dovedu u pitanje nesmetanu dinamiku duž nekog od ključnih geostrategijskih vektora i geografskih tačaka važnih za Kinu

Nepodeljena su mišljenja da će o promeni na poziciji vodeće globalne sile i  preoblikovanju svetskog poretka odlučivati SAD i Kina, te da Amerikanci neće "abdicirati" i predati tron bez borbe. Često se pominje da je za Amerikance Rusija samo trenutni, prolazni izazov, a Kina dugoročni, hronični problem. Shodno tome, SAD će nastojati da dovedu u pitanje nesmetanu dinamiku duž nekog od ključnih geostrategijskih vektora i geografskih tačaka važnih za Kinu.

Radi se prvenstveno o pomorskim putevima za jeftin kineski uvoz energenata i dopremanje sirovina u jednom smeru, kao i masovan izvoz industrijskih proizvoda u drugom smeru. Uporedo, u pitanju je i formiranje makro-regionalne interesne sfere i nesmetano funkcionisanje "Pomorskog Puta svile za 21. vek" kao maritimne varijante "Pojasa i puta", tj. sveobuhvatne "Svilene geopolitičke koncepcije". To strateško "usko grlo" je Malajski moreuz.    

Malajski moreuz Anadolu / Getty

Malajski moreuz nalazi se između ostrva Sumatre (Indonezija) na jugozapadu, te Malajskog poluostrva (Malezija) i grada-države Singapura na severoistoku. Povezuje Indijski i Tihi okean – neposredno Andamansko more u prvom i Južno kinesko more u drugom basenu. Dugačak je 930 i širok mahom 65-250 kilometara. Na najužem mestu širina mu je samo 38 kilometara, a dubina sa maksimalnih 200 metara opada na minimalnih 25 metara. Upravo tu – na ulazu u moreuz iz smera Južnog kineskog mora, a u blizini Singapura – smanjena je propusna moć moreuza i dodatno otežan promet velikih teretnih brodova. Razlog je suženost plovnog puta brojnim plićacima, grebenima, ostenjcima, manjim i većim ostrvima (Kundur, Veliki Karimun…), što se na generalisanim atlasnim i zidnim kartama ne primećuje.

Geografija je predisponirala Malajski moreuz za najprometniju savremenu morsko-okeansku plovidbenu rutu. Njime godišnje prođe gotovo 100.000 brodova različite dužine, tonaže i namene, a obavi se 1/4 svetske robne trgovine

Indo-pacifik kroz američku i kinesku prizmu

Geografija je predisponirala Malajski moreuz za najprometniju savremenu morsko-okeansku plovidbenu rutu. Njime godišnje prođe gotovo 100.000 brodova različite dužine, tonaže i namene, a obavi se 1/4 svetske robne trgovine. Pre tekućeg rata u Zalivu kroz taj moreuz se prevozilo 11 miliona barela nafte dnevno, što nije bilo mnogo manje od transporta kroz Ormuz (15 miliona barela dnevno) i činilo 35 odsto ukupnih količina nafte koja se uopšte transportuje Svetskim morem. Ovo je samo nekoliko pokazatelja koji ne čude s obzirom da se radi o ruti koja povezuje dve ubedljivo najmnogoljudnije zemlje sveta i vodeći populaciono, kulturno, naseobinski, tehnološki, finansijsko-ekonomski i geostrategijski makro-region sveta – Indo-pacifik.    

Upravo Indo-pacifik Amerikanci odavno percipiraju kao integralnu geopolitičku i geostrategijsku celinu. Indikativno je da su u podeli sveta na šest vojnih komandi imali zasebnu vojnu komandu za Indo-pacifik (USINDOPACOM), kojoj su sredinom juna 2026. samo vratili naziv ("rebrendirali") u komandu za Pacifik (USPACOM). Pominjani Robert Kaplan je ne slučajno najavio prenošenje težišta američke pažnje i delovanja bestselerima Monsun: Indijski okean i budućnost američke moći (2010) i Azijski kotao: Južno kinesko more i kraj stabilnog Pacifika (2014).

wildpixel /Getty

Ako u budućim nadmetanjima žele da o(p)stanu na vrhu piramide globalne moći, SAD će morati da obezbede kakvu-takvu participaciju, ako ne i kontrolu Malajskog moreuza kao veze između Tihog i Indijskog okeana. To će biti jedan od najefikasnijih načina za "obuzdavanje" Kine, istovremeno ne ispuštajući iz ruku – koliko god je to moguće – ni ostale adute.

Zato u svom "zagrljaju" i dalje čvrsto drže Japan, Južnu Koreju, Tajvan, Filipine i baze na pacifičkim arhipelazima, nastoje da se ukotve u Jugoistočnoj Aziji i Australiji. I trude se svim silama da na svoju stranu privuku Indiju i prodube indijsko-kineske antagonizme. Otuda "novi savezi" kao što su AUKUS i KVAD, koji predstavljaju sadašnji antikineski ekvivalent za nekadašnju antisovjetsku "paktomaniju" (ANZUS, CENTO, SEATO i dr).

Kinezima, pak, sasvim je jasno o čemu se radi. Zato oni intenzivno jačaju armiju, naročito ratnu mornaricu. Njen osnovni cilj jeste da obezbedi dominaciju u priobalnim morima – najpre do tzv. Prvog lanca ostrva, a onda i dalje ka pučini Pacifika, do tzv. Drugog lanca ostrva. U tom kontekstu je i formiranje baza, potpuna kontrola mnoštva arhipelaga, gradnja veštačkih ostrva, proširenje teritorijalnih voda, gradnja vojnih instalacija i potiskivanje uticaja suseda u "Mediteranu 21. veka" – Južnom kineskom moru. Međutim, iz "hiperprodukcije" nosača aviona, podmornica, razarača i krstarica može se zaključiti da su kineske ambicije mnogo veće, orijentisane na tzv. udaljena mora i svakako usmerene i na kontrolu Malajskog moreuza.

Dakle, ovaj moreuz je od energetske, ali i ukupne životne važnosti za Kinu i ona ne sme dozvoliti "tromb" u toj prvorazredno važnoj "arteriji". Stoga se aktuelni rat u Zalivu i zatvaranje Ormuza mogu shvatiti kao "priča za malu decu" u odnosu na hipotetičku ratnu krizu i neprohodnost Malajskog moreuza

Nije ništa novo kada kineski geopolitički teoretičari i praktičari konstatuju da ako neko drugi kontroliše Malajski moreuz može da u svakom trenutku dovede u pitanje energetsku i drugu bezbednost Kine. Dakle, ovaj moreuz je od energetske, ali i ukupne životne važnosti za Kinu i ona ne sme dozvoliti "tromb" u toj prvorazredno važnoj "arteriji". Stoga se aktuelni rat u Zalivu i zatvaranje Ormuza mogu shvatiti kao "priča za malu decu" u odnosu na hipotetičku ratnu krizu i neprohodnost Malajskog moreuza.

Kineski odgovor na "Malajsku dilemu"

Ipak, Kinezi ne bi bili Kinezi kada njihovo razmišljanje i scenaristika ne bi dosezali u budućnost. Zato oni projektuju "utuke" za rešavanje "Malajske dileme".

– Najpovoljnija od njih je moreuz Lombok koji se nalazi između ostrva Bali i Lombok u Malosundskom arhipelagu najmnogoljudnije islamske zemlje sveta – Indonezije (288 miliona stanovnika). Povezuje Indijski okean sa Javanskim morem, odnosno dalje, pravcima istočno i zapadno od ostrva Borneo (Kalimantan), sa Južnim kineskim morem. Dugačak je 60, a na najužem mestu širok 20 kilometara. Inače, poznat je po Volasovoj zoogeografskoj granici između azijskog i australijskog sveta koju zbog dubine životinjske migracije nisu mogle da savladaju ni kada je u ledenom dobu nivo Svetskog okeana bio znatno niži. I sada je njegova najmanja dubina od čak 250 metara velika prednost zbog mogućnosti plovidbe super-tankera i gigantskih kontejnerskih teretnih brodova sa velikim gazom za koje je Malajski moreuz problematičan.

Sundski moreuz Photo by Aditya Irawan

– Jedna od mogućih rezervnih varijanti je i Sundski moreuz, koji se nalazi između Sumatre i Jave i takođe spaja Indijski okean sa Javanskim i dalje Južnim kineskim morem. Na najužem delu širok je 24 kilometra, a plovidbu otežavaju minimalna dubina od svega 20 metara, snažna vulkansko-seizmička aktivnost koja izaziva pojavu cunamija i brojna ostrva (među njima je Krakatau, poznato po jednoj od najvećih vulkanskih erupcija u istoriji 1883.).

Znajući sve ovo, nije li deplasirano pitanje hoće li se kriza iz Ormuza "preseliti" u Malajski moreuz? Možda bi ono pre trebalo da glasi kada će se to dogoditi? A načina za izazivanje sukoba ima bezbroj. Barem Amerikance ne treba tome učiti

– Slično ranijim dvema silama koje su svoj prestiž dokazivale i vladanje svetom konkretizovale mega-projektima prokopavanja kanala na kopnenim preprekama strateških plovnih puteva – Velika Britanija Sueckim, a SAD Panamskim – i Kina planira "svoj kanal". Njime bi zaobišla tesan i na zaprečavanje osetljiv Malajski moreuz. Radi se o staroj ideji i projektu prokopavanja zemljouza Kra na Malajskom poluostrvu, čija se širina svodi na pedesetak kilometara i koja razdvaja Andamansko more (Indijski okean) i prostran Tajlandski zaliv Južnog kineskog mora (Tihi okean). Postoji nekoliko varijanti trase kanala od 102 do 128 kilometara dužine. Tu je i težnja domicilne države Tajlanda da se zbog ekoloških, ekonomskih, geopolitičkih i drugih rizika umesto kanala gradi „kopneni most“. Bio bi to drumsko-železnički koridor između luka na suprotnim obalama gde bi se vršio pretovar. U svakom slučaju, u odnosu na plovni put kroz Malajski moreuz, ova alternativa bila bi kraća oko 1.200 kilometara.

Znajući sve ovo, nije li deplasirano pitanje hoće li se kriza iz Ormuza "preseliti" u Malajski moreuz? Možda bi ono pre trebalo da glasi kada će se to dogoditi? A načina za izazivanje sukoba ima bezbroj. Barem Amerikance ne treba tome učiti.

(RT)