Kako je Kina širom sveta postala popularnija od SAD

Kina je u svetu popularnija od Sjedinjenih Država. U trci dva predsednika, Si Đinpinga i Donalda Trampa, lider iz Pekinga, prvi put otkako se raspoloženje svetskog javnog mnjenja testira na ovaj način, pretekao je šefa Bele kuće. Kina, istovremeno, ima najrašireniju diplomatsku mrežu od svih država sveta. Trampov "profit pre politike" naspram kineskog "prikrivanja snage i čekanja prave prilike".

Decenije dominacije globalne popularnosti Sjedinjenih Američkih Država prekinute su kada je američki Centar za istraživanja Pju (Pew Research Center) objavio rezultate širokog ispitivanja svetskog javnog mnjenja, prema kojima je 42.000 ispitanika iz 36 država pokazalo veće simpatije prema Kini nego prema Americi.

Istovremeno, kineski predsednik Si Đinping je, na svetskom nivou, za deset odsto popularniji od Donalda Trampa, čime je preokrenut negativan trend koje je svetsko javno mnjenje pokazivalo prema kineskoj "mekoj moći" još od vremena pandemije koronavirusa.

Ko je popularniji?

Rezultate uticaja Trampove politike na popularnost Amerike pokazalo je, još krajem prošle godine, i Galupovo istraživanje u 130 država prema kojem je Kina imala pet odsto veću popularnost u odnosu na Ameriku, što je najveća razlika u bezmalo dve decenije ovakvog ispipavanja pulsa svetskog javnog mnjenja.

 "Čajnameksing" zaslužan za uspon popularnosti Kine

Ovakav rezultat objašnjen je Trampovim eksperimentima sa uvoznim taksama, ukidanjem pomoći i kontroverznom retorikom prema do juče ključnim saveznicima, poput članica NATO-a. Popularnosti Amerike nisu doprineli ni vazdušni udari na Iran, kojima je poremećena stabilnost svetskog snabdevanja naftom i tečnim gasom.

Uspon popularnosti Kine rezultat je i propagandne ofanzive Pekinga, koji je pozvao brojne influensere sa Zapada kako bi ostatku sveta preneli utiske iz ove države, što je poslednjih godina postalo poznato kao "Čajnameksing" (Chinamaxxing).

Susret rivala

Putem društvenih mreža, oni su sa ostatkom sveta podelili kineski model elektrifikacije saobraćaja, dok je predsednik Si prilično aktivno promovisao ključne tačke sopstvene političke agende, poput Globalnog razvoja, Globalne bezbednosti i Globalne civilizacije.

Za Ameriku je, istovremeno, zabrinjavajuće što gubi trku sa Kinom u zemljama u kojima je donedavno bila neprikosnovena, manje razvijenim državama koje su donedavno bile znatno naklonjenije Vašingtonu nego Pekingu.

Upravo zbog toga, Galup je kao najreprezentativniji primer pada svetskih simpatija prema Americi istakao Švedsku, u kojoj je pre četiri godine 83 odsto ispitanika smatralo SAD pouzdanim partnerom.

 Kako se topi šarm Amerike

Prema poslednjim istraživanjima, poverenje Šveđana u Ameriku je potonulo na jedva 31 odsto.

Američki pad u prednost su, gotovo ravnopravno, podelili Kina i Kanada.

Skok kineske i pad američke popularnosti ne prati svetske trendove jedino u državama koje se graniče sa Kinom, pa na Filipinima čak 81 odsto ispitanika smatra da je Amerika pouzdan partner. Šarm Vašingtona daleko je privlačniji od pekinškog i u Indiji, Japanu i Južnoj Koreji.

Kriza američke diplomatije

"Profit pre politike", kako gro Amerikanaca vidi Trampov putokaz u budućnost, sprovodi diplomatija koja je, tokom poslednje decenije, u stalnom padu.

Stejt department

Stejt department je, u nekoliko poslednjih godina, izgubio primat najraširenije diplomatske mreže na svetu jer je vodeće mesto na tom polju, sistematskim delovanjem, preuzela Kina. Snažna diplomatija, koja je u proteklim decenijama sprovodila politike Trampovih prethodnika, polako se topi iscrpljena nedostatkom novca, motiva i odlivom istinski školovanih diplomata.

I dok se i Indija i Turska opasno približavaju nekadašnjoj apsolutnoj diplomatskoj dominaciji Vašingtona, diplomatija je, odlukom Donalda Trampa, ostala bez jednog od najubedljivijih spoljnopolitičkih argumenata – milijardi dolara kojima je US Aid širom sveta decenijama širio i promovisao "američki san".

SAD su, decenijama, imale najrašireniju diplomatsku mrežu na svetu, što je na mnogo načina predstavljalo i pokazatelj ekonomskog, vojnog i političkog primata ove države. Poslednjih godina, pak, vodeće mesto u svetu diplomatije preuzela je Kina što bi, bar teoretski, moglo predstavljati prekretnicu u trci između velikih sila. Nova kineska mreža nema samo širinu, nego i dubinu. I dok su Peking i Vašington rame uz rame po broju ambasada, Kina nema premca po broju konzulata – 91 naspram 83 američka.

Kinezi dolaze

Ambasade, smatraju diplomate, suštinski reflektuju političku moć država, dok konzulati predstavljaju pokazatelj ekonomske snage. Zadržavajući slogan Deng Sjaopinga da "krije snagu i čeka priliku", Peking je uložio ozbiljne napore i dalekosežnu diplomatiju i čini se sve zainteresovanijim da upotrebi svoju globalnu diplomatsku snagu.

Kineski skok na vrh je bio brz. Prema Globalnom indeksu diplomatije Instituta Lovi (The Lowy Institute's Global Diplomacy Index tracks), Peking je 2011. godine imao 23 diplomatska predstavništva manje od SAD i Francuske. Pet godina kasnije, zaostajao je svega osam. Godine 2017. Peking se našao na drugom mestu, preskačući Francusku, da bi ubrzo zatim preuzeo primat, koji drži i danas. Poslednje objavljeni indeks diplomatije pokazuje da je Kina na prvom mestu na svetu, ispred 65 diplomatskih mreža drugih zemalja, koje su obuhvaćene ovom analizom.

Za Peking, takva strategija je istovremeno produbila političku izolaciju Tajvana i ojačala kinesku sposobnost da materijalizuje ekonomske i strateške interese. Ukratko, za Kinu je to bila pobednička formula.

(RTS)