Indija kao najbrže rastuća globalna ekonomija - peta supersila u budućem multipolarnom svetu

S jedne strane, Indija je već jedna od najvećih svetskih ekonomija, nuklearna sila sa jednom od najvećih stalnih armija na svetu i zemlja sa ogromnom demografskom, ekonomskom, trgovinskom i geopolitičkom težinom. S druge, siromaštvo, nejednakost, nezaposlenost i slaba infrastruktura ostaju ozbiljni izazovi. Ipak, Indija je najbrže rastuća velika ekonomija na svetu, a po svemu sudeći nastaviće da brzo raste i već može da oblikuje geopolitičke ishode. Sve je očiglednije da se na svetskoj sceni pojavljuje kao jedna od pet vodećih država.

Indijski premijer Narendra Modi obraća se naciji tokom proslave Dana nezavisnosti na Crvenoj tvrđavi u Nju Delhiju

Uprkos odsustva bitnih dogovora susret na vrhu SAD i Kine u Pekingu poslao je važne signale kako o bilateralnim odnosima između dve super-sile, tako i o njihovom relativnom položaju na globalnoj sceni. No, pitanje je da li preostale velike države mogu da postanu ključni igrači na međunarodnoj pozornici.

Dok se Rusija de fakto „istrošila“ ratom u Ukrajini, a EU, najveće svetsko tržište, već decenijama pokušava da postane dovoljno fiskalno centralizovana i reši problem odsustva usaglašenosti svoje pozicije, barem na globalnoj pozornici, nesumnjiv je diplomatski prodor već nekoliko godina najmnogoljudnije države na svetu – Indije.

To što se državni sekretar SAD Marko Rubio sastao sa indijskim premijerom Narendrom Modijem 23. maja, a nedugo potom u Delhiju usledio sastanak Kvada (QUAD, Quadrilateral Security Dialogue), praktično antikineske grupacije koju čine SAD, Australija, Japan i Indija, čiju ulogu u poslednje vreme „preuzimaju“ Filipini, simbolizuje povećani značaj ove južnoazijske super-sile.

Australijska ministarka spoljnih poslova Peni Vong, indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam DŽaišankar, japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi i državni sekretar SAD Marko Rubio na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka četvorke ministara spoljnih poslova u Nju Delhiju, Indija, 26. maja 2026.

Kao država sa skoro 1,5 milijardi ljudi, koja ima veoma različite potrebe, prirodno je da nijedna zemlja ili savez ne može da zadovolji sve njih. Na primer, oko 80% energetskih resursa Indije dolazi iz inostranstva, veliki deo njene proizvodnje zavisi od Kine, napredna tehnologija se uglavnom uvozi iz SAD, dok odbrambena oprema dolazi iz zemalja poput Rusije, Izraela ili EU (dominatno Francuske).

Spoljne okolnosti ograničavaju manevarski prostor Indije, a višestruko usklađivanje postaje manje efikasno kada svi ostali slede istu strategiju – uključujući i SAD. Ipak, Delhi ima verodostojne pretenzije da postane jedan od polova u budućem multipolarnom svetu.

Ekonomski potencijali

Dok MMF-ov aprilski izveštaj upozorava na zamračenje globalnog horizonta zbog tekućeg sukoba na Bliskom istoku i posledičnog povećanja cena energenata, prognoza rasta Indije je povećana na 6,5% za 2026, što se uglavnom pripisuje efektu snažnog „prenosa“ nakon ogromnog rasta od 7,6% u 2025. Na ovaj način i MMF potvrđuje status Indije kao najbrže rastuće velike ekonomije na svetu, posmatrajući je kao ključnu „stabilizujuću silu“ na inače nestabilnom globalnom tržištu.

Mumbaj, Indija, 18. maj 2026.

Uz mladu populaciju i održive strukturne reforme, Indija redefiniše svoju ulogu u globalnoj trgovini, investicijama i inovacijama, transformišući se tokom samo poslednje decenije iz zavisne ekonomije u samostalnu, globalno konkurentnu silu.

U srži ove promene su reforme koje se zasnivaju na pokretanju inovacija, preduzetništva i tehnološkog suvereniteta. Inicijative poput revitalizacije malih i srednjih preduzeća ili širenja digitalne infrastrukture su ključne u generisanju privrednog rasta.

Treća svetska ekonomija

Do 2030, Indija će postati treća najveća svetska ekonomija (izraženo po kupovnoj moći, to se već desilo pre nekoliko godina). Čak 170 miliona radnih mesta stvorenih u poslednjoj deceniji drastično je oborilo stopu nezaposlenosti, dok je snažna uslužna aktivnost Indije pomogla da rast BDP-a ubedljivo premaši očekivanja.

Rast BDP-a Indije 2021-2031.

Ključni generator privrednog rasta su povećanje privatnih investicija, rastuće poverenje potrošača, rast plata i otporna ruralna tražnja, podržana snažnom poljoprivrednom proizvodnjom. U kombinaciji sa usporavanjem rasta cena hrane i makroekonomskom stabilnošću (izuzevši neretko nestabilnu domaću monetu), svi ovi faktori jačaju srednjoročni potencijal rasta i globalnu konkurentnost Indije.

Prema analizi američkog FED-a, Indija bi mogla da postane zemlja sa visokim prihodima do 2047, ako se ekonomski rast značajno ubrza što će, imajući u vidu već visok tempo, biti izazov. Međutim, čak i ako bude samo delimično uspešna Indija će, s obzirom na svoju veličinu, kreirati značajne implikacije na ostatak sveta, kako ekonomske tako i geopolitičke, kao što je to bio slučaj sa implikacijama privrednog rasta Kine počevši od 1980-ih.

U studiji FED-a se navodi da bi Indija mogla postati ogromno potrošačko tržište, te da bi mogla da preuzme više izvoznih tržišta koja Kina napušta, posebno imajući u vidu obrazovne potencijale. Indija je druga, odmah posle Kine, po broju diplomaca u STEM oblastima (science, technology, engineering, mathematics – prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo, matematika), što povećava perspektive za nastavak enormnog rasta izvoza usluga u isto vreme bivajući „motor“ rasta BDP-a, kao i u Kini. Očekivan dinamičan razvoj veštačke inteligencije mogao bi snažno povećati potražnju za brojem indijskih studenata i radnika u oblasti STEM nauka.

Broj diplomiranih STEM studenata

Ekonomski razvoj Indije značajno se razlikuje od puta kojim su išle uspešne istočno-azijske ekonomije. Dok su Kina, Japan i Južna Koreja brzo rasle sprovodeći strategiju izvoznog industrijskog rasta, povećanje BDP-a Indije bilo je u znatno većoj meri generisano uslugama. Posledično, integracija Indije u globalne industrijske lance snabdevanja je ograničena, iako je zemlja postala veliki izvoznik informacionih tehnologija, poslovnih i drugih profesionalnih usluga.

Indija je postala najbrže rastuća velika ekonomija na svetu i, po svemu sudeći, nastaviće da brzo raste. Naime, relativno nizak nivo prihoda po glavi stanovnika (BDP per kapita iznosi tek petinu kineskog) ukazuje na značajan prostor za brz rast, odražavajući ideju ekonomske konvergencije (manje razvijene zemlje rastu brže).

Važna prednost je povoljna demografija. Prema OUN, očekuje se da će radno sposobno stanovništvo Indije rasti još nekoliko decenija (dok će, na primer, kineska populacija u radnom uzrastu, između 15 i 64 godine, brzo opadati). Relativno mlado stanovništvo takođe znači da se zemlja neće uskoro suočavati sa društvenim i fiskalnim pritiscima povezanim sa starenjem stanovništva.

Populacija u radnom uzrastu u Indiji, Kini i SAD

Nasuprot izvozno-industrijski vođenim rastom istočnoazijskih privreda, ekonomski rast Indije je uglavnom generisan procvatom biznisa koji se zasniva na IT, finansijskim i profesionalnim uslugama za globalne kompanije. Dugogodišnja prepreka rastu vođenom industrijskim izvozom su bile visoke trgovinske barijere Indije, što je otežavalo mogućnost da se iskoriste prednosti globalizacije. Svakako, Delhi je preduzeo ekonomske reforme 1990-ih, okončavši decenije ekonomske izolacije, smanjivši carine i necarinske trgovinske barijere i redukujući ograničenja za strane direktne investicije (SDI).

Ipak, da bi postigla bolje rezultate Indija mora da unapredi uslove poslovanja, budući da je još uvek teško razviti biznis u ovoj zemlji, sa složenim i nepredvidivim regulatornim okruženjem, restriktivnim zakonima o radu i nerazvijenom infrastrukturom. Posledično, SDI su, od svog vrhunca pre globalne finansijske krize, značajno opale. Skroman priliv SDI u industrijske firme limitirao je važan kanal za transfer tehnologije, što je takođe otežalo korišćenje prednosti ogromnog unutrašnjeg tržišta.

Modijeva vlada je od dolaska na vlast 2014. preduzimala razne napore u tom pravcu. Delhi je uložio i velika sredstva u svoju digitalnu javnu infrastrukturu, što je transformisalo plaćanja i poboljšalo pristup finansijskom sistemu. Indija je takođe obilno investirala u železničku, drumsku i drugu fizičku infrastrukturu.

Krucijalan faktor ekonomskog dinamizma je svakako izvoz usluga, koji je 2025. premašio 10% BDP-a, čineći skoro polovinu ukupnog izvoza zemlje. Indija je bila posebno uspešna ne samo kao „svetska servisna kancelarija“, već i u drugim oblastima, uključujući dizajn poluprovodnika. Međutim, problem je da ovakav model rasta (vođen trgovinom uslugama), za razliku od rasta generisanog rastućim industrijskim izvozom, ne može da apsorbuje još uvek dobrim delom nekvalifikovanu radnu snagu.

Udeo izvoza usluga u ukupnom izvozu Indije i Kine

Svetska inovaciona sila

Indijski gradovi su danas najvažnija svetska središta pronalazaka, razvoja proizvoda i tehnoloških prodora. Indija je već zauzela ključnu poziciju kao mesto gde globalne kompanije grade proizvode, jačaju otpornost i skaliraju svoje najkritičnije sisteme.

Priča počinje usponom globalnih centara poslovnih i tehnoloških usluga (Global Capability Centers, GCC), koje su multinacionalne kompanije počele da osnivaju pre dve decenije iz predvidljivih razloga – da bi povećale efikasnost i smanjile troškove (posebno radne snage). Sa svojom velikom i obrazovanom radnom snagom, koja govori engleski, Indija je bila prirodno GCC središte, sa zaposlenima koji su obavljali rutinske IT zadatke i poslovne procese za firme širom sveta. Kako su ti isti radnici bili sposobni za više, kompanije su počele da lociraju u Indiji sve složenije funkcije – analitiku, rešavanje problema, deljene usluge. Na kraju, GCC-ovi više nisu bili samo jedinice za podršku; oni su osmišljavali strategiju, finalizirali projekte i proizvodili intelektualnu svojinu.

Sa ogromnim i višedimenzionalnim bazenom talenata (sa kojim se nijedna druga zemlja ne može meriti), Indija je sada dom za više od 1800 GCC-ova, zapošljavajući skoro dva miliona stručnjaka u oblastima inženjerstva, finansija, prava, dizajna i istraživanja. Proizvod osmišljen u Silicijumskoj dolini može se napraviti u Bangaloru, testirati u Hajderabadu, obezbediti u Puni i rasporediti širom sveta u roku od nekoliko dana. Iako prednost u ceni ostaje, ona je sada sekundarna u odnosu na prednost brzine. Neke od najnaprednijih svetskih laboratorija za veštačku inteligenciju i najambicioznijih timova za dizajn čipova nalaze se upravo u Indiji.

Sajam veštačke inteligencije "Bharat 2026" u Bangaloru, Indija, 13. maja 2026.

Za Indiju, „GCC bum“ jedan je od najtransformativnijih ekonomskih razvoja od liberalizacije ekonomije 1991, kojim je kreirana nova klasa profesionalaca, čiji je rad intelektualno zahtevan i plaćen daleko više od tradicionalnih poslova u sektoru usluga.

Ekonomski problemi

Tokom poslednje dve decenije Indija je bila brzorastuća ekonomija, a snažan rast bio je uglavnom vođen ukupnom faktorskom produktivnošću i akumulacijom kapitala. Ipak, iskorišćenost radne snage nije dovoljno doprinela rastu zbog stalno niskih stopa učešća radne snage (posebno među ženama), dok je nedostatak potrebnih kvalifikacija ograničavao sposobnost firmi da se šire, usvoje nove tehnologije i generišu radna mesta. Problem je što strukturna ograničenja i dalje ometaju brži rast produktivnosti rada u Indiji, dok trgovinske i investicione barijere koče integraciju zemlje u globalne lance vrednosti.

Neadekvatan i neujednačen kvalitet infrastrukture ometa ekonomski potencijal Indije, kao i stalna uska grla u snabdevanju električnom energijom (s čestim nestancima struje). Putevi, luke i železnice često pate od lošeg održavanja, što povećava troškove transporta i kašnjenja. U ruralnim i poluurbanim područjima, ograničena penetracija širokopojasnog interneta i loša povezanost dodatno ograničavaju pristup preduzeća onlajn uslugama i tržištima.

Železnička stanica u Mumbaju, 12. maj 2026.

Uprkos velikoj i mladoj radnoj snazi u zemlji, značajan deo radnika nema tehničku i stručnu obuku potrebnu za zadovoljavanje zahteva sektora sa visokim potencijalom rasta, kao što su napredna proizvodnja, finansijske usluge i informacione tehnologije. Stalni odliv mozgova pogoršava situaciju.

Regulatorna opterećenja ograničavaju investicije i obeshrabruju usvajanje tehnologije i inovacije. Iako je digitalizacija napredovala, preduzeća se i dalje suočavaju sa složenim procedurama registracije, dobijanja licenci i ispunjavanja poreskih obaveza. Složenost i nepredvidivost poreskog sistema posebno odvraćaju manje firme i strane investitore.

U sektoru usluga, restriktivno licenciranje, prepreke u profesionalnoj akreditaciji i ograničenja stranog kapitala dodatno otežavaju ulazak na tržište. Visoke carine i složeni carinski postupci i dalje deluju kao prepreke međunarodnoj trgovini, dok ograničenja za strane pružaoce usluga, kao što su ograničenja kapitala i zahtevi za državljanstvo, otežavaju konkurenciju i ograničavaju pristup Indije visokokvalitetnim međunarodnim uslugama.

Dobre perspektive ekonomije

Po najnovijim procenama MMF-a, indijska privreda će rasti prosečno fantastičnih 6,5% u narednom periodu, zaključno sa poslednjom godinom projekcije – 2031. Tako visoka stopa rasta omogućiće joj da 2031. ukupni nivo privredne aktivnosti naraste na skoro 6800 milijardi dolara, čineći je trećom svetskom ekonomijom – odmah iza SAD i Kine. Zahvaljujući brzoj dinamici rasta povećavaće se i udeo Indije u globalnom BDP-u po kupovnoj moći, te će sa trenutnih 8,5% već 2031. zemlja konačno dostići desetinu svetskog BDP po toj metrici.

Sedište Rezervne banke Indije u Mumbaju

Istina, uprkos impresivnim stopama rasta za tako veliku ekonomiju, izraženo u per kapita izrazu, Indija će ostati zemlja sa prosečno niskim dohotkom. Naime, sa trenutnih 2813 dolara, ili pak sa 12.801 dolara po kupovnoj moći, ona pripada grupi nisko razvijenih zemalja, i daleko je od proseka u odnosu na, na primer, Nemačku, gde su ova dva pokazatelja čak 23 puta, odnosno pet puta viša (razlog manje razlike kod drugog indikatora su daleko niže cene, posebno usluga, u Indiji).

Istina, oba indikatora će ostvariti snažan rast u narednom petogodištu, ali će i dalje ostati na relativno niskom nivou (ako se uzme Srbija za komparaciju, 2031. naš BDP per kapita biće veći od indijskog 5,7 puta, a BDP po kupovnoj moći dva i po puta).

Inače, ostali važni makroekonomski indikatori, kao i njihove projekcije do 2031, ukazuju na stabilnu trajektoriju indijske ekonomije. Prosečni godišnji rast potrošačkih cena će se posle porasta na 4,7% ove godine (sa 2,1% prethodne), održati na 4%, što je za zemlju relativno niskog nivoa razvoja i samim tim izražene konvergencija cena, povoljan pokazatelj. Nezaposlenost (sa oko 5%) je niska, odnosno na nivou je prirodne stope nezaposlenosti (kao i na Zapadu), dok je deficit platnog bilansa relativno nizak (ne preko 2% BDP-a).

Novčanica od 2.000 indijskih rupija

Učešće (fiksnih) investicija (i domaće štednje) u BDP-u je visok (oboje čini po oko trećinu BDP-a), što je u stvari i generator relativno visokih stopa rasta države, kako u prethodnom periodu, tako i u nadolazećih pola decenije.

Istina, fiskalni deficit je i pored komparativno posmatrano niskog nivoa javne potrošnje (ispod 30%) relativno visok sa oko 5% BDP-a. Povezano s tim, učešće bruto državnog duga će sa oko 84% u ovoj godini tek blago padati na nešto ispod 80%, što je praktično u rangu (inače visokih) evropskih parametara, a visoko za zemlju u razvoju.

Peta super-sila

Uprkos graničnim sukobima, rastućem uticaju Kine širom Azije, te određenim priviligejama koje bi SAD bile spremne da ponude ako bi Indija postala „protivteža“ Kini, Modijeva vlada izbegava direktan sukob sa Pekingom, budući da Kina zauzima nekoliko različitih uloga u strateškom razmišljanju Indije.

Jaz u materijalnim kapacitetima je ogroman: ekonomska i vojna moć Kine daleko premašuje indijsku, što čini severnog suseda glavnim geopolitičkim problemom.

Narendra Modi i Si Đinping

Međutim, Kina je takođe partner u mnogim globalnim izazovima: Indija i Kina često dele stavove o pitanjima kao što su reformisanje međunarodnog poretka, otpor jednostranim sankcijama ili suzbijanje onoga što doživljavaju kao evrocentrični sistem (kooperacija se vrši i preko BRIKS-a ili Šangajske organizacije za saradnju). „Prekohimalajski“ sused je takođe jedan od najvećih trgovinskih partnera. Ako bi iznenada prestala trgovina dve države, indijska ekonomija bi se suočila sa ozbiljnim poteškoćama. Dakle, Kina je istovremeno rival, partner i ekonomska nužnost.

Geopolitički položaj Indije je primorava da balansira između konkurentskih aktera. Dok ojačava partnerstva sa Zapadom, ona se oslanja na uvoz tehnologije iz Kine i rusku energiju. Sa tenzijama u Zalivu i nestabilnošću oko Ormuskog moreuza, balansiranje Indije svakako postaje teže, ali je neophodno.

Iran je važan zbog snabdevanja energijom, zato što pruža pristup Centralnoj Aziji i služi za „balansiranje“ Pakistana – s kojim je Indija u čestim konfliktima. Zemlje Zaliva su neophodni energetski partneri. Istovremeno, Indija u velikoj meri zavisi od SAD i Izraela u pogledu odbrambene saradnje, obaveštajnih podataka i napredne vojne tehnologije.

Nijedna zemlja ili koalicija ne može da zadovolji sve strateške i ekonomske potrebe Indije i ta realnost gura zemlju ka istovremenom održavanju višestrukih partnerstava.

Parada za Dan Republike u Bangaloru

Možda najvažnija stvar: Indija sebe vidi kao budući pol u nastajućem multipolarnom svetu. Zemlja sa takvom slikom o sebi izbegavaće da se trajno pridruži bilo kom bloku.

Mnogi i na Zapadu prikazuju Indiju kao sledeću veliku supersilu. Ipak, strukturni problem Indije je da njena energetska (i samim tim nacionalna) bezbednost u većoj meri nego što je to slučaj kod ostalih pomenutih velikih sila zavisi od spoljnih aktera. Zato se Delhi agresivno kreće ka alternativnim izvorima energije – zemlja je postala jedan od svetskih lidera u usvajanju solarne energije i raste interesovanje za male modularne nuklearne reaktore. Obnovljiva i nuklearna energija se ne posmatraju samo kao ekonomski prioriteti, već kao stubovi strategije nacionalne bezbednosti.

Indija je tako istovremeno i bogata i siromašna zemlja – u nekim aspektima moderna, u drugima duboko nerazvijena.  S jedne strane je već jedna od najvećih svetskih ekonomija, nuklearna sila sa jednom od najvećih stalnih armija na svetu i zemlja sa ogromnom demografskom, ekonomskom, trgovinskom i geopolitičkom težinom. S druge, siromaštvo, nejednakost, nezaposlenost, energetska zavisnost i slaba infrastruktura ostaju ozbiljni izazovi, dok ogroman deo stanovništva i dalje nema životni standard imanentan razvijenim zemljama. 

Ipak, ona već može da oblikuje geopolitičke ishode i sve je očiglednije da se pojavljuje kao jedna od pet vodećih država  na svetu.

Festival posvećen Ganeši u Bangaloru

Indija ne želi da se pridruži Kini ili Rusiji u pokušaju da fundamentalno preokrene sistem, ali takođe odbacuje jednostavno prihvatanje statusa kvo. Ono što Delhi hoće su reforme i demokratskiji međunarodni poredak koji bolje odražava stvarnost 21. veka.

Suštinski, Indija traži umerene reforme svetskog poretka – a ne njegovu revolucionarnu alternativu. Za početak, mesto stalne članice Saveta bezbednosti OUN-a uz SAD, Rusiju, Kinu, Veliku Britaniju i Francusku, sa posledičnim pravom veta, čini se realnom solucijom za najmogoljudniju državu na svetu.

(RTS)