Holandija između Amerike i Kine u ratu za AI tehnologiju. Bitka za najvažniju mašinu koja pravi najmoćnije čipove

Industrija čipova je srce globalne tehnologije. A srce industrije čipova nalazi se u Veldhovenu, malom gradu na jugu Holandije. U njemu radi fabrika ASML, koja jedina na svetu proizvodi mašine za pravljenje najmoćnijih čipova, onih koji se nalaze u najboljim telefonima, laptopovima i superkompjuterima, koji pokreću najsposobnije modele veštačke inteligencije, ali i oružje na kojima počiva vojna moć Zapada. Tu, tzv. EUV litografsku mašinu, međutim, Holanđani ne mogu da prodaju svakome – izvozna pravila Vašingtona određuju kome smeju, a kome ne. Ali, nedavno se pojavila vest da je ovu mašinu možda nabavila i Kina.

Silikonska pločica na kojoj se "štampaju" čipovi, izložena na sajmu „Semikon Tajvan 2025“

Ruski car Petar Veliki znanjem koje je iz Holandije poneo kući izgradio je ratnu mornaricu i učinio Rusiju pomorskom silom

Krajem leta 1697. godine, u brodogradilištima Zandama nadomak Amsterdama pojavio se neobično visok ruski tesar koga su radnici zvali „majstor Piter“. Bio je to ruski car Petar Veliki, koji je, putujući Evropom inkognito pod imenom Petar Mihajlov, došao i u Holandiju da bi, prerušen u običnog tesarskog radnika ovde učio brodogradnju koja je tada važila za najnapredniju na svetu. Znanjem koje je iz Holandije poneo kući izgradio je ratnu mornaricu i učinio Rusiju pomorskom silom.

Tri veka Holandija je bila mesto u koje se dolazilo po tehnologiju – nekad da se nauči, nekad da se ukrade, ali uvek sa dalekosežnim globalnim posledicama.

Sedamdesetih godina 20. veka, pakistanski naučnik Abdul Kadir Kan radio je u holandskoj kompaniji FDO, podizvođaču evropskog konzorcijuma URENCO, koja je razvijala gasne centrifuge za obogaćivanje uranijuma – mašine bez kojih nema ni goriva za reaktore ni materijala za atomsku bombu. Poverljive nacrte i tehničku dokumentaciju kojih se dočepao radeći u Amsterdamu i postrojenju URENCO-a u Almelou prokrijumčario je u domovinu, a Pakistan je zahvaljujući tome podigao svoj nuklearni program. Ista tehnologija je odatle našla svoj put dalje u Iran, Libiju i Severnu Koreju.

Spomenik Petru Velikom, brodskom tesaru u holandskom gradu Zandamu i Abdul Kadir Kan u Pakistanu

Najvažnija mašina na svetu

Holandija proizvodi mašinu koja se smatra najvažnijom na svetu za industriju čipova. To je tzv. EUV litografska mašina 

Danas se priča ponavlja. Holandija proizvodi mašinu koja se smatra najvažnijom na svetu za industriju čipova. To je tzv. EUV litografska mašina (Extreme Ultraviolet Lithography). Veličine je gradskog autobusa, teška 180 tona, a za transport su potrebna tri „boinga 747“.

To je uređaj koji proizvodi kompjuterske čipove, tako što snopovima ekstremne ultraljubičaste svetlosti (EUV litografija) u silicijumske pločice urezuje električna kola i komponente hiljadu puta tanje od ljudske dlake.

Čipovi koji se prave u EUV mašini su najmoćniji na svetu, mnogo moćniji od onih koji se prave u daleko brojnijim i dostupnijim fotolitografskim DUV (Deep Ultraviolet) uređajima. Ti čipovi nalaze se u najboljim telefonima, laptopovima i superkompjuterima, pokreću najsposobnije modele veštačke inteligencije, ali i oružje na kojima počiva vojna moć Zapada. Zbog toga su u samom središtu aktuelnog tehnološkog hladnog rata.

EUV mašina može se nabaviti samo na jednom mestu na svetu – u holandskoj fabrici ASML, koja je pravo usko grlo globalne ekonomije i tehnološkog razvoja. I izvor ogromne moći.

Fabrika ASML-a u Veldhovenu, Holandija

Značaj kompanije iz Veldhovena, malog grada na jugu Holandije, teško je prenaglasiti. Odnedavno je najvrednija u Evropi – vredna gotovo 700 milijardi dolara.

ASML (Advanced Semiconductor Materials Lithography) je formalno holandska kompanija, tako da nema većinskog vlasnika. Njeno vlasništvo je raspršeno među institucionalnim investitorima, investicionim fondovima i malim akcionarima širom sveta. Najveći akcionari kompanije godinama su američki investicioni fondovi poput „Blekroka“ (BlackRock), „Kapital riserča“ (Capital Research) i „Vangarda“ (Vanguard). To na prvi pogled deluje kao važna poluga uticaja SAD, ali su udeli ovih fondova zapravo daleko od kontrolnih. „Blekrok“ je početkom 2026. držao tek 6,83% deonica, „Kapital riserč“ 5,09%, a svi ostali vlasnici mnogo manje. Uz to, težina ovih najvećih udela poslednjih godina opada: „Kapital“, koji je pre pet godina bio ubedljivo najveći akcionar sa 15,8%, pao je na tek trećinu nekadašnjeg udela, a „Blekrok“ je na sadašnji nivo spao sa nekadašnjih 8 odsto%.

ASML svojom tehnologijom snabdeva fabrike koje prave čipove u SAD i zemljama saveznicama. Međutim, zavisnost, pa makar i od prijatelja, u ovoj strateški značajnoj stvari postala je veoma neprijatna za Amerikance, baš kao i osamdesetih kada je Japan postao opasna konkurencija, što se po njega nije dobro završilo.

Skupština akcionara ASML-a u Veldhovenu, Holandija, 22. aprila 2026.

Prema Kini, svom glavnom rivalu, Amerika postupa bez rukavica. Čim je 2019. godine ASML počeo masovnu proizvodnja EUV mašina, Vašington je zabranio njihov izvoz u Kinu, tako da Peking ne poseduje nijednu.

Osumnjičeni saveznik

Ali Vašington u to počinje da sumnja. Američki ministar trgovine Hauard Lutnik nedavno je rekao čelnicima ASML-a, iza zatvorenih vrata, da Vašington veruje da je EUV mašina – ili njeni ključni delovi – možda dospela u Kinu. O tome je krajem juna prva izvestila agencija Blumberg. Ako se to desilo, time bi bila prekršena američka zabrana.

Dokaz da se Kina dočepala najmoćnije mašine na svetu, međutim, nikada nije iznet pred javnost: američki zvaničnici tvrde da ga imaju, ali odbijaju da ga pokažu, pozivajući se na poverljivost izvora.

„To je nemoguće“, odbacio je ASML američku tvrdnju nazvavši je običnom glasinom, netačnom i štetnom po reputaciju kompanije. Svaka EUV mašina, tvrde, neprestano komunicira s kompanijom, pa ASML u svakom trenutku zna gde se svaki njen uređaj nalazi i da li radi – nijedan se ne može ni pomeriti bez znanja proizvođača. Reč je, uostalom, o uređaju teškom kao nekoliko automobila zajedno, ne o nečemu što može neprimetno da nestane.

Sklapanje EUV litografske mašine u fabrici ASML-a u Veldhovenu

Za ASML je aranžman s Kinom od ogromne važnosti: od prodaje tih mašina Pekingu, kompaniji dolazi oko petine godišnjeg prihoda

Odgovore na pitanje zašto je ova tema sada uopšte otvorena, možda treba tražiti u tajmingu. Optužba je, slučajno ili ne, stigla u za Holandiju osetljivom času i podsetila koliko daleko seže ruka Bele kuće, često i neprimetno. Naime, već mesecima se kroz američki Kongres probija predlog zakona, poznat kao „Meč akt“ (MATCH Act), kojim se proširuje zabrana izvoza i na manje napredne mašine za čipove (DUV) – koje ASML za sada još sme da prodaje Kini – pa čak i na njihovo održavanje i na isporuku rezervnih delova. Stotine ovih uređaja već rade u kineskim fabrikama.

Za ASML je aranžman s Kinom od ogromne važnosti: od prodaje tih mašina Pekingu, kompaniji dolazi oko petine godišnjeg prihoda. Zato je holandski ministar spoljne trgovine Sjurd Sjurdsma krajem juna otputovao u Vašington na razgovore s Lutnikom i kongresmenima, gde se usprotivio nametanju dodatnih restrikcija izvoza.

„O tome odlučuje Holandija“, poručio je Sjurdsma posle sastanka, govoreći o prekograničnoj saradnji svoje zemlje i sposobnosti da stvara prihode.

Holandski ministar spoljne trgovine Sjurd Sjurdsma i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas

Samo što to nije sasvim tačno – i upravo tu leži najmoćnija poluga Vašingtona. ASML mašine sadrže i delove američkog porekla, a prema Pravilu o stranom direktnom proizvodu (Foreign Direct Product Rule, FDPR), to je dovoljno da se zakon SAD odnosi na krajnji proizvod, ma gde on bio sklopljen.

Drugim rečima, Amerika ne mora da poseduje holandsku kompaniju da bi joj zabranila da proda mašinu – dovoljno je da u njoj ima dovoljno američke tehnologije.

Čije su holandske mašine

FDPR je prvobitno usvojen još 1959. godine, ali njegova primena i značaj su se drastično promenili od tada. Kada je usvojen, primarni cilj ovog zakona bio je da se spreči da američka tehnologija i naučna dostignuća preko posrednika u trećim zemljama završe u rukama Sovjetskog Saveza i zemalja Istočnog bloka.

Ali od usvajanja ovaj zakon je retko aktiviran i bio je u senci standardnih kontrola izvoza. Pravilo je postalo globalno poznato i ekstremno restriktivno tek u poslednjih nekoliko godina, kada je pretvoreno u glavno ekonomsko oružje u tehnološkom sukobu sa Kinom.

Američki predsednik Donald Tramp i sekretar za trgovinu Hauard Lutnik

Jedna od najvažnijih komponenti EUV mašina – izvor svetlosti, generator koji u vakuumu ispaljuje pedeset hiljada kapljica kalaja u sekundi, koje laser potom pretvara u bljesak EUV zračenja – dolazi upravo iz Amerike

Jedna od najvažnijih komponenti EUV mašina – izvor svetlosti, generator koji u vakuumu ispaljuje pedeset hiljada kapljica kalaja u sekundi, koje laser potom pretvara u bljesak EUV zračenja – dolazi upravo iz Amerike, iz kompanije „Simer” (Cymer) sa sedištem u San Dijegu. Iako je ASML kupio tu kompaniju, ona radi na američkom tlu i pod udarom je FDPR-a.

A koliko se Holandija našla na dve stolice, govori i potez koji je Sjurdsma povukao tokom pomenute posete Vašingtonu: potpisao je „Paks siliku“ (Pax Silica), čime se Holandija priklonila ovoj američkoj inicijativi iz 2025. koja okuplja više od 20 saveznika u cilju kontrole globalnih lanaca snabdevanja i smanjenja zavisnosti od Kine u proizvodnji čipova. Inicijativu koordiniše Stejt department SAD, a obuhvata saradnju savezničkih i partnerskih zemalja i u oblastima poluprovodnika, kritičnih minerala, energetike, data centara, napredne proizvodnje i AI infrastrukture.

Metež koji su napravile američke tvrdnje o holandskoj EUV mašini u Kini možda će se stišati, pogotovo ako dokaz nikada ne bude iznet. To je tek varnica u široj borbi za prevlast u polju veštačke inteligencije – a ASML, stisnut između Pekinga i Vašingtona, teško da je poslednji put na udaru.

EUV tehnologija

Kako je sve počelo

Priča o EUV tehnologiji počinje sredinom osamdesetih u Japanu, kada je ASML još bila mala i nepoznata kompanija. Naučnik Hiro Kinošita, oslanjajući se i na ranija istraživanja kratkotalasne ultraljubičaste tehnologije u Sovjetskom Savezu tokom sedamdesetih godina, pokazao je da se pomoću ekstremnog ultraljubičastog zračenja (EUV) mogu projektovati slike sa izuzetno malim detaljima. Njegov rad postavio je jedan od temelja za kasniji razvoj tehnologije koja je omogućila proizvodnju sve sitnijih struktura u savremenim poluprovodnicima. Otprilike u isto vreme, tom idejom počele su da se bave i laboratorije u Americi, ali je japanska tehnologija bila brža.

Današnja nepoverljivost prema Holandiji samo je bleda senka tadašnjeg straha od Japana, koji je bio noćna mora američke industrije čipova. Japanski „Nikon“ (Nikon) i „Kenon“ (Canon) vladali su svetom mašina za proizvodnju čipova, a Vašington je strepeo da će SAD zauvek izgubiti primat u ovoj oblasti. Zato istraživanje tehnologije EUV u Americi od osamdesetih dobija državni novac – kroz Ministarstvo energetike, vojnu agenciju DARPA, pa čak i Reganov program „Ratova zvezda“ – a izvode ga tri čuvene nacionalne laboratorije: „Lorens Livermor“, „Lorens Berkli“ i „Sandija“.

Kad je Kongres 1996. godine hteo da ukine finansiranje ovih projekata, uskočio je „Intel“, uloživši oko četvrt milijarde dolara i okupivši druge korporacije, AMD i „Motorolu“, u javno-privatno partnerstvo nazvano EUV LLC.

Amerika je EUV tehnologiju jednom već učinila svojim oruđem, a sada, kad se čini da joj izmiče, pokušava to da uradi ponovo

Generalni direktor kompanije "Intel", Lip-Bu Tan, na sajmu COMPUTEX 2026 u Tajpeju, Tajvan, 2. juna 2026.

U narednim godinama „Nikon“ i „Kenon“ su ostali izvan priče, a na scenu je stupio ASML, neuporedivo manji rival od Japanaca, koji se obavezao da deo komponenti nabavlja u SAD.

Amerika je tako EUV tehnologiju jednom već učinila svojim oruđem, a sada, kad se čini da joj izmiče, pokušava to da uradi ponovo.

CIA zatvara krug

Industrija čipova je jedno od ključnih globalnih bezbednosnih pitanja današnjice. A pošto je bezbednost u pitanju, Amerikanci ništa ne prepuštaju slučaju, ne libeći se da pritom koriste i mehanizme koji se od njih ne bi očekivali.

U oktobru prošle godine „Sabstrejt“ (Substrate), startap iz San Franciska, tvrdio je da je razvio alat za proizvodnju čipova sposoban da parira opremi koju proizvodi ASML. Posebno su zanimljivi investitori koje je „Sabstrejt“ privukao. Među njima je „In-Kju-Tel“ (In-Q-Tel), investiciona firma koju finansira CIA i koja ulaže u startape od strateškog značaja za američku obaveštajnu zajednicu.

Tu je i Piter Til, milijarder poznat po libertarijanskim stavovima i uticaju u republikanskim krugovima, prvi spoljni investitor u Fejsbuk, suosnivač „Pejpala“ i „Palantira“, kompanije za analizu podataka koja je bliska američkim obaveštajnim i odbrambenim strukturama.

Piter Til na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Klivlendu, Ohajo, 21. jula 2016.

Najnoviji potez američke vlade je ulaganje u „Ikslajt“ (xLight), startap kompaniju iz Kalifornije koja obećava revolucionarna rešenja, pošto se uhvatio ukoštac sa samim jezgrom proizvodnje – snažnijim i efikasnijim izvorom ekstremnog ultraljubičastog svetla (EUV) i njegovim dovođenjem do silicijumskih pločica.

Mlada kompanija je u junu ove godine dobila državni podsticaj od 150 miliona dolara. Zauzvrat će američka vlada, prema preliminarnom dogovoru, preuzeti vlasnički udeo u „Ikslajtu“ koji bi ga mogao učiniti najvećim akcionarom kompanije.

Nije to bio prvi put da Trampova administracija i američke korporacije pokazuju da nisu gadljivi na državno vlasništvo i vladinu kontrolu, pozivajući se, čak i u tom slučaju, na slobodno tržište.

Američka vlada je avgusta prošle godine uložila 8,9 milijardi dolara u akcije kompanije „Intel“ (Intel), dobivši udeo vlasništva od 9,9 odsto u nekada vodećem proizvođaču čipova koji je imao poteškoća da ide u korak sa svetskom konkurencijom.

Istovremeno, američko Ministarstvo trgovine je preuzelo i operativni nadzor od neprofitne korporacije „Netkast“ (Natcast), koja je pod Bajdenovom administracijom bila izabrana da upravlja radom Nacionalnog centra za tehnologiju poluprovodnika (NSTC) . Reč je o programu namenjenom istraživanjima i razvoju industrije poluprovodnika vrednom 7,4 milijarde dolara.

Rudnik retkih zemnih elemenata „Mauntin Pas“ u pustinji Mohave u Kaliforniji

Osim toga, Pentagon je u julu 2025. godine, uložio 400 miliona dolara u kompaniju „Em-Pi Materijals“ (MP Materials), koja upravlja rudnikom retkih zemnih elemenata „Mauntin Pas“ (Mountain Pass) u pustinji Mohave u Kaliforniji, jedinim aktivnim rudnikom te vrste u SAD, i tako postao njen najveći pojedinačni akcionar. Retki zemni elementi neophodni su za proizvodnju naprednih tehnologija, uključujući elektroniku, električna vozila i vojne sisteme, i mahom se uvoze iz Kine.

„Želim da budem sasvim jasan – ovo nije nacionalizacija“, izjavio je tada izvršni direktor „Em-Pi Materijalsa“ DŽejms Litinski. „Imamo odličnog novog partnera u našem najvećem akcionaru, Ministarstvu odbrane, ali i dalje upravljamo kompanijom“, najavivši uz to da bi, zbog pretnje „kineskog merkantilizma“, sličan dogovor mogao da bude postignut i sa drugim korporacijama.

Slična logika videla se i mesec dana kasnije, kada su „Envidija“ (Nvidia, tržišno najvrednija kompanija na svetu) i AMD pristali na neobičan aranžman o podeli prihoda – oni će državi ustupiti 15% prihoda od prodaje naprednih AI čipova Kini, da bi im vlada uopšte izdala izvozne dozvole.

Roboti na štandu kompanije Nvidia tokom Međunarodnog sajma lanca snabdevanja u Pekingu 22. juna 2026. godine.

Ironija je da Amerika,u borbi protiv kineskog ekonomskog modela,poseže za državnom intervencijom, dok drugima drži lekcije protiv nje.

Kineski „Projekat Menhetn“

Dok se Vašington pita da li je jedna mašina napustila Zapad, Kina radi na tome da joj ona uopšte ne bude potrebna. Ako ne može da je kupi, napraviće je sama – a prema poslednjim vestima, bliže je tome nego što se doskora mislilo.

Poduhvatom u medijima poznatom i kao „Kineski 'Projekat Menhetn'“ rukovodi Ding Sjuesjang, bliski saradnik predsednika Si Đinpinga, dok „Huavej“ predvodi mrežu kompanija i državnih instituta sa hiljadama inženjera čiji je cilj da stvore domaći sistem proizvodnje čipova.

„Huavej” u programu razvoja kineske EUV mašine

Kineski naučnici su, prema izveštaju Rojtersa iz decembra 2025, u strogo čuvanoj laboratoriji u Šenženu sklopili prototip sopstvene EUV mašine. Napravio ga je, navodno, tim u kojem su se nalazili i bivši inženjeri samog ASML-a.

Prototip mašine je ogroman, zauzima gotovo celu fabričku halu i navodno već uspeva da proizvede ekstremno ultraljubičasto svetlo, što je najteži deo celog posla – ali još nije napravio nijedan ispravan čip.

Peking je postavio cilj da prve funkcionalne čipove iz svoje EUV mašine dobije do 2028, mada stručnjaci realnijom smatraju 2030. godinu.

U međuvremenu, Kina se snalazi sa onim što već ima. Umesto da čeka sopstvenu EUV mašinu, proizvođači poput SMIC-a i „Huaveja“ dovijaju se sa starijim, manje naprednim DUV mašinama – onim istim koje ASML za sada još sme da im prodaje – tako što ih dovode do krajnjih granica njihovih mogućnosti.

Litografija: snop svetlosti pada na masku koja sadrži dizajniran obrazac elektronskih kola i komponenti, a optika taj obrazac umanjuje i otiskuje na silicijumsku pločicu

Naime, tehnološka razlika je u tome što DUV mašine za proizvodnju čipova koriste tzv. duboku ultraljubičastu svetlost (Deep Ultraviolet) talasne dužene od 193 nanometra, a EUV mašine ekstremnu ultraljubičastu svetlost od samo 13,5 nanometara. Međutim, kineski proizvođači koristeći višestruko eksponiranje (multiple patterning) i druga tehnička rešenja uspevaju da sa DUV mašinama proizvode čipove kakvi su se donedavno mogli dobiti jedino najskupljom EUV tehnologijom. Jeste skuplje, sporije i uz više škarta – ali dovoljno da Kina ostane u trci dok čeka svoju mašinu. Upravo ovo „krpljenje“ možda i jeste razlog zašto Vašington sada hoće da joj zatvori pristup i manje naprednim DUV mašinama.

Čija je veštačka inteligencija

Kina sebe nudi kao predvodnika novog svetskog poretka u veštačkoj inteligenciji, nudeći svoje besplatne modele otvorenog koda kao javno dobro i kao protivtežu američkom uticaju

Da Kina tehnološku trku shvata ozbiljno, videlo se i na Svetskoj konferenciji o veštačkoj inteligenciji (WAIC), održanoj od 17. do 20. jula u Šangaju. Poruka je bila nedvosmislena: Kina sebe nudi kao predvodnika novog svetskog poretka u veštačkoj inteligenciji, nudeći svoje besplatne modele otvorenog koda – koje svako može da preuzme s interneta i prilagodi sopstvenim potrebama – kao javno dobro i kao protivtežu američkom uticaju.

„Razvoj veštačke inteligencije ne sme biti solo nastup jedne zemlje, nego simfonija međunarodne saradnje“, poručio je predsednik Si Đinping u uvodnom govoru na ovoj konferenciji i upozorio da nijedna nacija ne sme da svoje bezbednosne interese stavlja iznad tuđih – što su mnogi pročitali kao direktnu kritiku američke politike ograničavanja naprednih AI čipova i tehnologija Kini.

Učesnici Svetske konferencije o veštačkoj inteligenciji održane u Šangaju 17. jula 2026.

Dan ranije, 29 zemalja – među kojima Brazil, Indonezija, Malezija, Južnoafrička Republika, Senegal, Rusija, Kuba, Pakistan, kao i Srbija – potpisalo je u prisustvu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u veštačkoj inteligenciji (WAICO), sa sedištem upravo u Šangaju. Analitičari očekuju da će Peking verovatno iskoristiti ovaj savez da u UN utiče na oblikovanje politike u vezi sa veštačkom inteligencijom.

Time se slika zaokružuje: svet se sve vidljivije grupiše oko dve tehnološke inicijative: s jedne strane američka „Pax Silica“, koja okuplja zapadne saveznike; s druge WAICO, okrenut Pekingu i zemljama Globalnog juga. Tek će se videti koji će koncept prevladati – vizija otvorenog koda dostupnog svima, ili model zatvorene tehnologije pod strogom kontrolom.

U svemu tome, ASML i njegova mašina ostaju na prvoj liniji fronta, dok svaka nova zabrana, kako pokazuje kineski primer, samo ubrzava onoga koga je trebalo da zaustavi.

(RTS)