Finska - prva žrtva trgovinskog rata EU protiv Rusije

„Suomen Tasavalta“ (Republika Finska) je uljudna skandinavska zemlja vrednih ljudi čija privreda se sopstvenim snagama uspešno nosila sa globalnom ekonomskom krizom. Za razliku od Norveške, Finska je 1995. godine postala članica EU. Za razliku od Švedske, Finska se odrekla sopstvene valute radi evra, što je sprovedeno u 2002. Za razliku od Danske, Finska se nije izborila ni za opt-out kojim bi nacionalne interese legalno štitila od štetnih odluka EU. U leto 2014. godine je đavo krenuo po svoje.

Naime, Finska nikako ne može da se izmigolji iz spoljnopolitičkog trgovinskog rata EU protiv Rusije. Ova članica EU je dužna da sprovede sankcije protiv Rusije i već pišti pod teretom njenih uzvratnih mera. Rusija je na sankcije EU odgovorila zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz zemalja članica EU.

Srbima finski gubitak u svetlu posanja domaćih medija može da izgleda zanemarljiv[1]. Domaćoj publici je taj gubitak predstavljen kao nešto što će Finska pravovremenom akcijom sopstvene vlade čas posla naknaditi iz fondova EU[2]. Međutim, selektivno birane i namenski redukovane informacije o finskoj krizi su neistina. Istina je da su Finski problemi zbog spoljne politike EU prema Rusiji ogromni i uvećavaju se brzo.

Skoro polovina Finaca smatra da im evropska politika sankcija prema Rusiji nanosi štetu. Finskoj je Rusija partner na trećem mestu po obimu izvoza. Sankcije Rusiji direktno pogađaju 6% finskih firmi. Međutim, 24% finskih menadžera smatra da oni neće opstati na svom položaju ako se nastavi sa sankcijama prema Rusiji[3].

Moskovska Pravda sa svoje strane tvrdi da će sankcije EU Rusiji biti prekinute 3 meseca nakon uvođenja, pošto ih nacionalne privrede ne mogu izdržati. Već trinaestog avgusta se finski premijer Aleksander Stub usprotivio sprovođenju sankcija Rusiji, pošto su finsko-ruski odnosi „prijateljski i obostrano korisni“. Finski poljoprivredni gigant Valio20% proizvodnje plasira u Rusiju, a to čini 49% ukupnog izvoza te firme[4]. Stub je izjavio da će se „dugoročni gubici meriti stotinama miliona, možda čak milijardama“ evra i najavio da će se boriti da efekti sankcija u EU budu jednako raspoređeni na sve[5].

AFP javlja da Centralna banka Finske predviđa privredni pad u visini od 3% zbog sankcija Rusiji i pad izvoza od 0.5%[6].

Panična rasprodaja finskih „bondova“

Bloomberg je precizniji kad je u pitanju finski problem.

Premijer Aleksander Stub apelovao na jednakost svih učesnika u sankcijama po pitanju pokrivanja njihovog negativnog efekta. „Nadam se da sankcije neće biti proširene“.

Aleksander Stub

Ruski udeo u finskoj spoljnoj trgovini iznosi 14%. Izvoz Finske u Rusiju predstavlja 10% njenog ukupnog izvoza, a uvoz iz Rusije predstavlja 18% njenog ukupnog uvoza. Sada je Rusija kao odgovor na sankcije EU zabranila uvoz 87% finskih poljoprivrednih proizvoda. Evropski fond za globalno prilagođavanje (EGF), centralna ustanova EU koja treba da naknadi ove gubitke raspolaže budžetom od tek 150 miliona evra, a iz toga treba pokriti gubitke mnogih drugih članica (u prvom redu Holandije, pribaltičkih zemalja i Poljske – koja snabdeva municijom i samohodnim haubicama Ukrajinsku vladu u naporima da ovlada Donjeckom i Luganskom oblašću).

Najgore po Finsku tek sledi. Podnaslovom „Rasprodaja Finske“, Blumberg je objavio da su UniCredit Bank AG i HSBC Securities Inc počele da rasprodaju finskih „bondova“ koji dospevaju za 10 godina. Usled tržišnog obezvređenja njihove cene Finska već ima problema sa Danskom bankom.

Uz sve to, ruske uzvratne mere po Finsku nisu mogle doći u gore vreme, pošto je nezaposlenost u Finskoj skočila sa prošlogodišnjih 7.8% na 9.2 u junu[7].

Neprilike finskih izvoznika su očigledno izazvale paniku, pa su investitori počeli da se hitno oslobađaju finskih hartija. Tržišno poverenje u „finansijske proizvode“ Finske se istopilo, što je jasno vidljivo iz priložene tabele TradingEconomics.

Šta Srbi mogu da nauče iz Finskog primera?

Ako privreda članice EU koja je odolela ekonomskoj krizi počne da posrće zbog učešća u njenom trgovinskom ratu protiv Rusije, čemu mi da se nadamo u EU? Iako su se svi segmenti Finske privrede iuspešno nosili sa svetskom krizom, na samom početku trgovinskog napada EU na Rusiju, temelj finske privrede je oštećen – poljoprivreda. Udarac u temelj finske privrede je gotovo trenutno uzdrmao i njen krov – finansije. Na ruski uzvrat prema finskoj poljoprivredi, finansijsko tržište je reagovalo obezvređenjem finskih „bondova“.

Malo je verovatno da će Finska svoje gubitke naknaditi povećanjem svog udela u kolaču EGF koji (da podsetimo) za sve članice EU iznosi svega 150 miliona evra godišnje. Uvećanje sredstava za pokrivanje gubitaka zbog trgovinskog rata tek treba napabičirti, a to je nemoguće izvesti brzo u evropskoj šumi birokratije propisa. Čemu onda da se nadamo mi, koji smo tek ušli u pregovore a nismo ni kandidat za EU? Šta mi da se nadamo uz ovakvu EU koja nije u stanju da zaštiti Finsku?, Kakvu pomoć da očekuje naša Vlada kad počnu evro-ucene Srbiji da se pridruži sankcijama protiv Rusije.

Srpske vlade odavno ne smeju da misle na izvozne mogućnosti sopstvene poljoprivrede prema Rusiji. O bescarinskom režimu izvoza u Rusiju je Finska mogla samo da sanja, pa opet je tamo odlično poslovala. Ako su moćna finska poljoprivreda i finansije uzdrmane ruskim uzvratnim sankcijama, naše „pridruženje“ EU u trgovinskom ratu protiv Rusije bi srušilo domaću privredu kao kulu od karata.