Ekonomske posledice rata u Iranu. Ključevi Ormuskog moreuza i cena crnog zlata

U ponedeljak, 2. marta, sa intenziviranim vojnim udarima širom Bliskog istoka, došlo je do najvećeg skoka cene „crnog zlata“ u poslednje četiri godine.

Pošto je rat zatvorio Ormuski moreuz, vitalnu arteriju kod iranske obale kroz koju prolazi oko petine svetske sirove nafte, sirova nafta marke Brent naglo je skočila za 9% – na 79 dolara po barelu. U Evropi, prirodni gas je skočio za čak 38%, što je najveći porast od avgusta 2023. godine.

Rast cena energenata stvara zabrinutost da bi posledična brža inflacija mogla negativno da utiče na globalnu ekonomiju, pa se glavne svetske berze nalaze u padu.

S tim povezano, kako investitori pokušavaju da umanje rizik, povećana je tražnja za tzv. sigurnom imovinom. Zlato se približilo ceni od 5.400 dolara po unci, dolar je apresirao za 0,6%, a povećani su i prinosi na trezorske obveznice SAD.

Porasle su i cene akcija energetskog i odbrambenog sektora (korporacije Exxon Mobil za 4,5%), dok su akcije British Airways-a opale za 5%, usled prekinutog režima letova na Bliskom istoku.

Teheran, 1. marta 2026.

U međuvremenu, Aramco je obustavio rad najveće rafinerije u Saudijskoj Arabiji nakon napada dronom u tom području, dok je QatarEnergy obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa nakon napada na svoj kompleks Ras Lafan.

U međuvremenu, Aramco je obustavio rad najveće rafinerije u Saudijskoj Arabiji nakon napada dronom u tom području, dok je QatarEnergy obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa nakon napada na svoj kompleks Ras Lafan

Koliko bi sirova nafta mogle da poskupi?

Dok u „magli rata“ tržišta imaju tendenciju da trguju verovatnoćama umesto faktima, većina geopolitičkih događaja ima ograničen dugoročni uticaj na tržišta imovine. 

Inače, rat u Iranu samo je dodatak na listu nepovoljnih faktora za tržišta, kao što su strahovi od poremećaja izazvanih veštačkom inteligencijom, na primer. Investitori su sada fokusirani na to koliko će dugo trajati sukob i koliko daleko bi se neprijateljstva mogla proširiti, nakon što je Tramp rekao da bi kampanja mogla da traje nedeljama. 

Američki predsednik je pozvao iranske lidere na kapitulaciju, ali je šef bezbednosti Islamske Republike rekao je da nema nameru da pregovara sa Sjedinjenim Državama.

Dim iznad tržnog centra DŽanat u zapadnom Teheranu nakon izraelsko-američkog udara, 2. februara 2026.

Na početku godine mnogi analitičari su očekivali da će „previše zasićenosti“ naftom, uzrokovane rastućom ponudom u Zalivu i drugde, usled slabe tražnje spustiti cene na 55 dolara po barelu, a međunarodna agencija za energiju predviđala je za 2026. višak ponude od prosečno 3,7 miliona barela dnevno.

Dugotrajniji regionalni sukob i, posebno, blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 15 miliona barela nafte dnevno – što je otprilike trećina svetske nafte koja se doprema morskim putem – mogli bi da podignu cenu nafte na 100 dolara po barelu.

Ali rastuće tenzije u Zalivu, zajedno sa strožim zapadnim sankcijama, ove godine su već dovele do rasta cena za oko 20%.

Globalna tržišta nafte i pre početka konflikta su bila nervozna. Još u petak je nafta tipa Brent prodavana za 73 dolara po barelu – oko 10 dolara iznad onoga što bi opravdali fundamentalni pokazatelji ponude i potražnje – da bi se u ponedeljak cena  popela na 79 dolara po barelu.

Dugotrajniji regionalni sukob i, posebno, blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 15 miliona barela nafte dnevno – što je otprilike trećina svetske nafte koja se doprema morskim putem – mogli bi da podignu cenu nafte na 100 dolara po barelu. 

A produžen sukob, sa cenama nafte iznad 100 dolara po barelu, značajno bi uticao na globalnu ekonomiju.

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz

Ormuski moreuz nikada nije bio zatvoren za pomorski saobraćaj, čak ni tokom iransko-iračkog rata 1980-ih. Njegovo zatvaranje bi, pored ostalog, antagonizovalo Kinu, koja kupuje skoro svu iransku naftu, a 37% svog uvoza sirove nafte dobija putem kroz Ormuski moreuz. Uprkos tome, čini se da je Teheran spreman da preseče ovaj prolaz

Tramp je već saopštio da će se bombardovanje Irana nastaviti koliko god je potrebno da se postigne cilj. Za razliku od sukoba u junu prošle godine, iranska odmazda je ovog puta mnogo ozbiljnija, sa velikim brojem projektila kojim je zasula Izrael, arapske susede i američke baze u regionu.

Tri naftna faktora

Koliko će trgovci naftom biti u panici i koliko dugo, zavisiće od tri faktora.

Prvi je šta će Iran sledeće ciljati u Zalivu. U početku su njegovi udari bili samoodbrambeni i usmereni samo na američku vojnu imovinu. Zatim su iranski projektili stigli i do luka, aerodroma i civilne infrastrukture širom regiona. Nekoliko naftnih polja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapckim Emiratima i Kuvajtu nalazi se u dometu iranskih raketa i dronova, vrlo su prostrana i teško ih je braniti.

Ormuski moreuz nikada nije bio zatvoren za pomorski saobraćaj, čak ni tokom iransko-iračkog rata 1980-ih. Njegovo zatvaranje bi, pored ostalog, antagonizovalo Kinu, koja kupuje skoro svu iransku naftu, a 37% svog uvoza sirove nafte dobija putem kroz Ormuski moreuz. Uprkos tome, čini se da je Teheran spreman da preseče ovaj prolaz.

Ormuski moreuz

Istina, presecanje Ormuza će biti teško jer bi američke snage verovatno demontirale svaku blokadu u roku od nekoliko sati. Svejedno, Ormuz je ionako postao neplovan. Ometanje satelita ometa signale brodova, povećavajući rizik od sudara, a Iran bi mogao i da postavi mine kako bi plovidbu učinio još opasnijom. Prvog marta, tanker pod zastavom Palaua, koji je na crnoj listi Amerike, pogođen je raketom kod obale Omana.

Osiguravajuća društva povećavaju cene transporta ili potpuno otkazuju polise za brodove koji pokušavaju da putuju. Već visoke cene prevoza mogle bi dodatno porasti.

Alternativne rute imaju ograničen kapacitet. Saudijska Arabija može preusmeriti barele preko svog cevovoda Istok-Zapad, a i Emirati imaju manji cevovod koji zaobilazi Ormuski moreuz. Međutim, čak i pri punom kapacitetu ovih ruta, oko 8-10 miliona barela dnevno, ili čak oko 10% ukupnih svetskih potreba, bilo bi nemoguće izneti na tržište.

Šta će se desiti sa cenama nafte na duži rok zavisi od toga da li Tramp može da promeni režim u Teheranu. Ako bi se to desilo, kombinacija rastućeg iranskog izvoza i opadajućeg geopolitičkog rizika mogla bi da pojača zalihe i sirovu naftu učini još jeftinijom. Ali ako iranski režim ostane na vlasti, da bi sačuvao unutrašnju podršku biće primoran da pokaže silu držeći Ormuz zatvorenim i sejući haos u Zalivu. Iranska proizvodnja, naročito izvoz nafte, mogao bi snažno da opadne, a premija rizika od 8-12 dolara po barelu mogla bi da ostane na neodređeno vreme, podižući globalne cene sirove nafte. 

"Šelova" pumpa u Londonu

Iranski kontraudari pokazuju da Teheran za sada održava kapacitete komandovanja i kontrole i da je odlučan da ispuni obećanje da rat koji je Amerika započela proširi na region

Iranski kontraudari pokazuju da Teheran za sada održava kapacitete komandovanja i kontrole i da je odlučan da ispuni obećanje da rat koji je Amerika započela proširi na region. Kako SAD i Izrael imaju vazdušnu nadmoć, Iran koristi svoje ofanzivne resurse pre nego što ih kampanja bombardovanja iscrpi.

Teheran verovatno želi da poveća troškove za SAD i Izrael – računajući i na politički pritisak arapskih zemalja Zaliva – kako bi ih primorao da se povuku pre nego što destabilizuju režim. Međutim, kako stvari stoje, brz kraj rata izgleda malo verovatan. 

Za SAD ovo bi mogao da bude početak novog dugog sukoba na Bliskom istoku, koji bi mogao da izazove i građanski rat unutar Irana. 

Evropski strahovi

Eskalacija rata mogla bi da izazove značajne bezbednosne, ekonomske i migracione posledice i za Evropljane, koji su za sada upadljivo stidljivi u reakcijama na krizu. Francuska, Nemačka i Britanija su u zajedničkom saopštenju rekle da će „preduzeti korake da brane nacionalne interese i interese svojih saveznika u regionu, a kako bi se uništila sposobnost Irana da ispaljuje rakete i dronove“. Ne potencirajući ko je počeo sukob, naglasili su da će „sarađivati sa SAD i saveznicima u regionu po ovom pitanju“.

Zgrada u Tel Avivu pogođena iranskom raketom, 28. februara 2026.

Nakon što je 27 evropskih ministara spoljnih poslova održalo dvoipočasovni video sastanak, EU je objavila pažljivo izbalansirano saopštenje kojim poziva na „puno poštovanje međunarodnog prava“, apeluje na Iran da „prestane sa razvojem svog raketnog programa“, i naglašava potrebu za obnavljanjem regionalne bezbednosti uz podršku „osnovnim slobodama iranskog naroda“.

Ipak, evropski lideri su podeljeni. Španski premijer Pedro Sančez osudio je američko-izraelske napade, upozoravajući da rizikuju da dovedu do „neizvesnijeg i neprijateljskijeg međunarodnog poretka“, nakon čega je španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares izjavio da Španija neće dozvoliti da se za napade na Iran koriste vojne baze pod njenim suverenitetom, kojima zajednički upravlja sa SAD.

Nasuprot tome, Merc je u nedelju rekao da „nije vreme da držimo predavanja našim partnerima i saveznicima“. „Delimo mnoge njihove ciljeve, iako nismo u mogućnosti da ih sami ostvarimo“, dodao je Merc.

Nemački kancelar Fridrih Merc, 1. marta 2026.

Sa raketama koje padaju širom Bliskog istoka i zbog strahova od pretnje Kipru, Evropska unija je prešla na krizni režim, sazvavši hitne nedeljne sednice i planirajući niz vanrednih sastanaka, pored ostalog u Nikoziji u utorak.

Istina, to neće imati neposredni uticaj na Evropu, jer većina nafte i gasa koji prolaze kroz Ormuski moreuz odlazi u Aziju. Ipak, ograničavanje ponude će podići globalne cene, što će direktno uticati i na Evropu

Briselska administracija se suočava sa teškim zadatkom da sastavi koherentan spoljnopolitički odgovor na krizu u regionu u kome nema značajan uticaj, dok se istovremeno suočava sa izazovima na nekoliko frontova kod kuće i u inostranstvu.

Evropa i energenti

Uz to, EU se sprema za nagli rast cena energije koji bi mogao da izvrši dodatni pritisak na inače posrnulu ekonomiju Unije. Pošiljke nafte i gasa su tokom vikenda uglavnom prestale da stižu iz Persijskog zaliva, nakon što je iranska vojska upozorila tankere i druge brodove da ne prolaze kroz Ormuski moreuz.

Istina, to neće imati neposredni uticaj na Evropu, jer većina nafte i gasa koji prolaze kroz Ormuski moreuz odlazi u Aziju. Ipak, ograničavanje ponude će podići globalne cene, što će direktno uticati i na Evropu.

Štand Saudijske naftne kompanije (Aramko) na Međunarodnoj izložbi i konferenciji o nafti u Abu Dabiju (ADIPEC), 3. novembra 2025.

Naime, cene i nafta i tečnog prirodnog gasa se formiraju na globalnim tržištama: svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu izaziva trenutni skok cena koji pogađa evropske zemlje, bez obzira na to što one ne uvoze puno ovom rutom

Naime, cene i nafta i tečnog prirodnog gasa se formiraju na globalnim tržištama: svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu izaziva trenutni skok cena koji pogađa evropske zemlje, bez obzira na to što one ne uvoze puno ovom rutom.

Rizik od zatvaranja Ormuskog moreuza od strane Irana razmatran je na sastancima diplomata EU u Briselu u nedelju. Sukob od nekoliko dana, kako je rečeno, „ubrizgao bi geopolitičku premiju rizika na tržišta nafte i gasa“, ali „dugotrajni poremećaj tokom nekoliko nedelja, nasuprot tome, počeo bi da erodira zalihe, ograničava logistiku, opasno zaoštravajući globalni bilans nafte i gasa – sa mnogo težim efektima na cene energije“.

EU trenutno većinu svoje nafte uvozi iz SAD, Norveške, Kazahstana i Libije. Samo oko 5-7% evropskog uvoza nafte je iz Saudijske Arabije i Iraka, koji izvoze kroz Ormuz.

S druge strane, 60% tečnog prirodnog gasa EU dobija iz SAD, a slede ga Alžir i Rusija. Katar, drugi najveći izvoznika LNG-a na svetu, u trećem tromesečju 2025. u evropskom uvozu LNG-a učestvovao je sa samo oko 6%.

LNG terminal u Belgiji

Inače, OPEK+, kartel zemalja proizvođača i izvoznica nafte, saopštio je 1. marta da će u aprilu povećati proizvodnju nafte za 206 hiljada barela dnevno, što će doprineti ublažavanju skoka cena. Situacija je drugačija u odnosu na 2022, kada je došlo do snažnog skoka cena, budući da zemlje EU imaju rezerve nafte za oko 90 dana. Rizik od zatvaranja Ormuskog moreuza od strane Irana razmatran je i na sastancima diplomata EU u Briselu u nedelju.

Sukob od nekoliko dana, kako se navodi, „ubrizgao bi geopolitičku premiju rizika na tržišta nafte i gasa“, ali „dugotrajni poremećaj tokom nekoliko nedelja, nasuprot tome, počeo bi da erodira zalihe, ograničava logistiku, opasno zaoštravajući globalni bilans nafte i gasa – sa mnogo težim efektima na cene energije“.

(RTS)