четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Економија Турске на испиту руског економског ембарга
Савремени свет

Економија Турске на испиту руског економског ембарга

PDF Штампа Ел. пошта
Слађана Здравковић   
уторак, 22. децембар 2015.

Цена воћа и поврћа у Турској преполовљена је услед наглог политичког и економског преокрета након 24. новембра текуће године поводом обарања руског авиона од стране турских ваздухопловних снага, а што је условило завођење трговинског ембарга са немогућношћу пласирања турских аграрних производа на руском тржишту.

Услед политичке кризе између двеју економско најјачих земаља у евроазијској зони, те немогућности турског извоза, домаће турско тржиште је тренутно преплављено вишком свежег воћа и поврћа заробљеног на лагеру, што је изазвало жестоки пад њихових цена истовремено изазвавши огромну материјалну штету подједнако произвођачима и извозницима.

Задовољство муштерија – штета продаваца?!

Економски односи Руске Федерације и Турске Републике у погледу трговинске размене заснивају се на турском извозу у Русију и то махом тексила, воћа и поврћа, метала и производа за моторна возила. Са друге стране, Турска из ове земље највише извози плин, челик, гвожђе и житарице. Русија је представљала за Турску уносно тржиште са чак 5 милијарди долара у извозу на годишњем нивоу, како илуструју економска истраживања новијег датума.

Према наводима турског медијског веб-портала http://www.haber7.com/ од 19. децембра 2015. године, воће и поврће је у Турској појефтинило за чак 30%, као резултат спреченог извоза турских пољопривредних производа на тржиште Руске Федерације. Тиме је политичка ситуација довела до развоја цена на турском тржишту у корист потрошача.

Председник Удружења уличних трговаца у Истанбулу Месут Шенгун (Mesut Şengün) у репортажи датој прошле суботе изјавио је да је наставак тензија између ових двеју земаља са враћањем турских камиона пуних воћа и поврћа са руско-турске границе, утицао на турско тржиште обарањем цена пољопривредних производа, а што је имало позитив одраз на пијачне купце у Истанбулу. Најдрастичнији пад цена забележен је 9. децембра, док је према његовим наводима, од суботе уследило нешто благо повећање истих.

Од агрокултурних производа Турска извози на руско тржиште парадајз, краставце и у већој мери паприке и плави патлиџан. Када је реч о воћу, Турска углавном извози у Руску Федерацију цитрусе. По мишљењу Месута Шенгуна, уколико се буду наставиле трговинске санкције и постојећа напетост у односима двеју земаља продубила, Турска ће се у јануару 2016. године суочити са умањењем цена пољопривредних производа и до 70%.

У овом тренутку на 400 легално устројених „четвртних базара” у Истанбулу продаје се поврће по цени која је 30% нижа од иначе уобичајне, нормалне цене.  Због настале кризе цена парадајза по килограму пала је са 4 на 2,5-3 турске лире, цена краставаца са 3,5-4 на 2,5 лире, док се килограм паприке продаје по новој цени од 2 лире што је за једну лиру ниже од раније цене.

Након руских санкција, било је неминовно и појефтињење воћа, нарочито агрума: лимуна, поморанџи и мандарина. Цена мандарина у односу на прошлу годину опала за чак 50%, те се килограм овог воћа и то највећег квалитета продаје уместо за четири, сада за 2 турске лире. У погледу на претходне године, ово је временски период када је цена у воћу и поврћу иначе доживљавала нормалан пораст у Турској. Оно што додатно ремети вођење стабилне економске политике Турске Републике представља чињеница да руски увоз редовно диктира цену турског воћа и поврћа и тренутно не иде у прилог постојећем турском дефициту.

Тржнице широм Турске под притиском нерентабилних количина воћа и поврћа

Пример Истанбула и њених тржница је само један од многих који су жестоко погођени новонасталом тзв. „руском кризом” према писању турских медија. У поређењу са ситуацијом у Анталији, почетком децембра 2015. године турске дневне новине Meydan” објавиле су чланак о појефтињењу воћа и поврћа у Анталији за чак 50%!

Пре инцидента са руским авионом, цена парадајза у Анталији износила је 2,20 турских лира, да би од првог децембра спала на његову номиналну вредност од једне лире. Анталија је тако доживела изненађујући пад цене најбољег летњег рода турског парадајза. Стопа опадања цене сеже и до 60% у појединим агрокултурним производима.

Тржишна разлика у ценама воћа и поврћа код трговаца на велико у Анталији, у односу са краја новембра (24.11.2015.год.) и почетка децембра износила је: килограм црвене паприке опао је са 5,5 турских лира на три, док је претходног дана (31. новембра) цена опала за још 50 куруша ( 1 нова турска лира (TRY) = 100 куруша (kuruş)). Сличан случај је са чери парадајзом, који се сврстава међу луксузније намирницае у Турској, са опадањем цене у распону од 3-3,5 турских лира 24. децембра, 1,5 турске лире 31. новембра, односно једне лире следећег дана. Килограм турске класичне жуте паприке новембра месеца је за килограм коштао 3,60 турских лира, да би децембра разлика у цени износила више од 50% у опадању. Са друге стране цена зелене љуте папричице пала је у истом размаку са 1,50 турске лире на 80 куруша. Највећи проценат опадања у цени претрпела је цена краставца са преко 70% пада.

Табеларни однос промена цена воћа и поврћа на анталијској тржници на –велико (килограм/нова турска лира):

Позивајући се на актуелну и забрињавајућу економску ситуацију у Турској, председник TÜMESKOM-а (турског Савеза трговачких посредника-брокера и продавача воћа и поврћа) Бурхан Ер, нагласио је да ће Турска ускоро морати да пронађе алтернативне путеве када је реч о увозу руског гаса или извозу пољопривредних производа у Руску Федерацију.

Као неке од алтернатива, турски медији „Todays Zaman” и „Turkish weekly” наводе земље афричког континента, између осталог Камерун и Нигерију које су заинтересоване за пласман турског текстила на својим тржиштима.

Имајући у виду актуелна политичка дешавања на релацији руско-турских односа и заоштравање истих, изгледа да ће Турска највероватније морати да презими са овим проблемом.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер