Savremeni svet | |||
Da li će Indija postati „nova Kina“ - Dug je put do ekonomske supersile |
nedelja, 28. april 2024. | |
Značajan broj uglednih analitičara već proglašava Indiju sledećom velikom ekonomskom silom: Goldman Saks je predvideo da će postati druga po veličini svetska ekonomija do 2075, dok vodeći ekonomista „Fajnenšl tajmsa“ Martin Volf potencira da će do 2050. njen BDP po kupovnoj moći biti 30% veći od američkog. Aprilski podaci MMF-a ukazuju da će se privreda te zemlje posle fantastičnih 7,8% u 2023. uvećati za 6,8% ove godine, najviše od 13 najvećih ekonomija sveta, te 6,5% 2025, koliko će prema pomenutoj projekciji iznositi i narednih godina. Iako je i prethodnih decenija bilo sličnih talasa neutemeljenog indo-optimizma, ovoga puta se čini da postoji više osnova za pozitivna očekivanja. Međutim, treba biti oprezan budući da je samo potenciranje na Indiji kao sledećoj Kini deo Zapadnog narativa čiji je cilj relativizacija značaja Pekinga. Realističniji zapadni analitičari naglašavaju da je neverovatni uspon koji je ostvarila Kina od kraja 1970-ih jedinstven u istoriji civilizacije i stoga verovatno neponovljiv, dok istovremeno potenciraju i da Indija više nije ekonomski sputan gigant kakav je dugo bila. Indijski premijer Narendra Modi pozdravlja pristalice na predizborom skupu njegove Indijske narodne partije (BJP) u Bangaloru, Indija, 20. aprila 2024.
Od sredine aprila do početka juna održavaju se izbori na kojima čak 960 miliona Indijaca ima pravo glasa. Ankete jasno ukazuju da će premijer Narendra Modi (73), o kome pozitivno mišljenje ima čak 78% populacije, i njegova Indijska narodna partija (Bharatiya Janata Party – BJP) osvojiti vlast treći put uzastopno. Pobeda BJP, u koju niko ne sumnja, će delimično biti posledica i činjenice da su narušeni ključni stubovi demokratije, kao što su slobodna štampa i nezavisno pravosuđe, što je suprotno onome za šta su se zalagali lideri decenijama vladajuće Kongresne partije. Naime, dok je DŽavaharlal Nehru, premijer Indije od sticanja nezavisnosti 1947. do 1964. godine, verovao u viziju liberalne, sekularne zemlje koja bi služila kao kontrast islamizovanom Pakistanu, Modi je autoritarni lider koji je centralizovao moć i izgradio kult ličnosti, istovremeno slabeći indijski sistem federalizma. Dodatno, današnji premijer je rođen u nižoj kasti i nižoj srednjoj klasi, te je i na taj način suprotnost onome što su bili lideri Kongresne stranke. Ipak, i pored neosporne autoritarnosti Modija i često kontroverznih postupaka funkcionera njegove stranke, većina analitičara se slaže da su izbori slobodni i pošteni, na šta ukazuje i to što BJP često gubi izbore na nivou federalnih jedinica. S tim povezano, uprkos slabljenju institucija snažan privredni rast može biti održan, čak i ubrzan, sve dok politički režim ostaje stabilan. Za sada, popularnost Narendre Modija izgleda kao čvrst garant stabilnosti. Indijski umetnik za izradu ukrasnih flaša Basavarađ portretima indijskog premijera Narendre Modija i njegovog rivala Rahula Gandija u flašama od deset litara poziva građane da glasaju na izborima, Bangalor, 24. aprila 2024. Definisanje nacije Modi pokušava da definiše naciju kroz hinduizam, veru u „neliberalnu demokratiju“, te ujediniteljsku snagu lidera države. Ovaj proces hindu nacionalisti vide kao standardni projekat izgradnje nacije. Modijeva vizija o tome šta znači biti Indijac se dobrim delom vidi i iz istraživanja javnog mnjenja. Naime, 64% Hindusa veruje da je to što su hinduisti veoma važno da bi bili „istinski Indijci“, dok 59% smatra da je govor na hindi jeziku bazičan za definisanje „indijstva“. Čak 84% ispitanika smatra da je religija „veoma važna“ u njihovim životima, dok se čak 59% svakodnevno moli. U suštini, ono što radi BJP je majorizacija, a za to je potrebna manjina (protivnik) protiv koje se treba mobilisati. Naime, pod vođstvom BJP hinduistička većina u zemlji (koja čini 80% stanovništva, dok je 14% muslimana) postala je dominantna, time dovodeći u pitanje privrženost zemlje sekularizmu. Na neki način, dominacija Hindusa je postala norma, dok se kritičari često stigmatizuju kao „antinacionalni“. Pristalice Kongresne partije na predizbornom skupu, Bangalor, 23. aprila 2024. Ipak, dominacija BJP-a je ograničena na sever zemlje, gde većina ljudi govori hindi. Na bogatijem jugu, gde tehnološke firme cvetaju i stopa pismenosti je veća, a većina stanovništva govori dravidske jezike (tamilski, telugu, malajalam), BJP je znatno manje popularna. Lideri juga, pored ostalog, negoduju što se njihovim porezima subvencioniše „Hindu pojas“ na severu. Indija kao ekonomska super-sila Značajan broj uglednih analitičara već proglašava Indiju sledećom velikom ekonomskom silom: Goldman Saks je predvideo da će postati druga po veličini svetska ekonomija do 2075, dok vodeći ekonomista „Fajnenšl tajmsa“ Martin Volf, pozivajući se na referentne izvore, potencira da će do 2050. njen BDP po kupovnoj moći biti 30% veći od američkog.
Prognoze budućeg rasta od strane velikih globalnih finansijskih korporacija, kao i međunarodnih institucija, su optimistične. Aprilski podaci MMF-a ukazuju da će se privreda te zemlje posle fantastičnih 7,8% u 2023. uvećati za 6,8% ove godine, te 6,5% 2025, koliko će prema pomenutoj projekciji ove renomirane svetske organizacije iznositi i narednih godina, zaključno sa 2029. Novčanice indijske valute rupija sa likom Mahatme Gandija Prema već citiranom Goldman Saksu, od 13 najvećih ekonomija projektovana stopa rasta je najviša za Indiju, 6,2% u 2024. godini. Iako je, usled usporavanja svetske tražnje, spoljnotrgovinska razmena i dalje slaba tačka indijske ekonomije, deficit tekućih transakcija se uprkos tome značajno smanjio zbog snažnog povećanja izvoza usluga, dok su neto prilivi kapitala podigli devizne rezerve na preko 600 milijardi dolara. Ulaganja u infrastrukturu i industriju su osnovni generatori rasta, ali će i sektor usluga i dalje davati značajan doprinos. Iako je i prethodnih decenija bilo sličnih talasa neutemeljenog indo-optimizma, ovoga puta se čini da postoji više osnova za pozitivna očekivanja. Međutim, ovde treba biti oprezan budući da je samo potenciranje na Indiji kao sledećoj Kini deo Zapadnog narativa čiji je cilj relativizacija značaja Pekinga, kao i davanje „vetra u jedra“ Delhiju, čijim usponom Vašington pokušava da pojača „suzbijanje“ („containment“) Kine. Povezano s tim, realističniji zapadni analitičari naglašavaju da je neverovatni uspon koji je ostvarila Kina od kraja 1970-ih jedinstven u istoriji civilizacije i stoga verovatno neponovljiv, dok istovremeno potenciraju i da Indija više nije ekonomski sputan gigant kakav je dugo bila. Naime, porast kupovne moći potrošača, intenziviranje inovacija, snažan potencijal za rast zahvaljujući prosečnoj starosti populacije od tek 29 godina, poboljšan pristup finansijama i velike investicije u infrastrukturu bi trebalo da generišu snažan rast u narednim godinama, koji će biti olakšan i ekonomskim reformama, boljim geopolitičkom pozicioniranjem i rastućim značajem dijaspore. Indijski premijer Narendra Modi pozdravlja premijera Velike Britanije Rišija Sunaka na samitu šefova država i vlada G20 u Nju Delhiju, 9. septembra 2023. Kada je u pitanju dijaspora, ona je sada najveća i najuticajnija na svetu. Četvrtina izvršnih direktora 500 tržišno najvrednijih kompanija sa sedištem u SAD rođeno je u Indiji; Indija je vodeća zemlja porekla osnivača velikih američkih megakompanija; viši menadžment brojnih korporacija čine Indijci. Jasno je da ove veze pomažu u izgradnji globalne povezanosti sa indijskim privredom i olakšavaju integraciju Indije u globalne lance vrednosti. Poboljšanje kvaliteta života Ipak, najvažnijom promenom se čini snažno povećanje infrastrukturnih ulaganja Delhija. Kao što je Kina učinila pre više od četiri decenije, Indija je otpočela ogromnu infrastrukturnu transformaciju trošeći milijarde dolara na izgradnju puteva, luka, aerodroma i železnica. U poslednjih desetak godina je snažno transformisana infrastruktura, koja je vekovima kočila razvoj zemlje jer je bila neadekvatna za sopstvene proizvodne potrebe i posebno za strane firme koje Indiju smatraju izvoznom bazom. Tako se od 2014. potrošnja na transport više nego utrostručila kao udeo u BDP-u. Indija danas ima duplo više aerodroma nego pre deceniju, a broj domaćih putnika se više nego udvostručio. Avion indijske kompanije Indigo sleće na međunarodni aerodrom Čatrapti Šivađi u Mumbaju, 2015. Modijeva vlada značajno je poboljšala kvalitet života Indijanaca, dajući prioritet javnoj isporuci u suštini privatnih dobara i usluga, poput električne energije, čiste vode, kanalizacije, unapređenja stanovanja, dostupnosti bankarskih računa. Pristup čistoj vodi u ruralnim predelima se popeo na 75% sa tek 16,8% u 2019, od kada je izgrađeno i više od 110 miliona javnih toaleta. Čak 45% indijskih dalekovoda za električnu energiju je instalirano u poslednjoj deceniji. Država sada ima daleko veće kapacitete da ublaži ugrožene slojeve populacije zapošljavanjem i besplatnom hranom. Prosečna mesečna potrošnja po glavi stanovnika u urbanim sredinama porasla je za 146% u poslednjoj deceniji. Takođe, Delhi smanjuje birokratske prepreke kako bi Indija postala lakše mesto za poslovanje (prema Doing Bussines listi Svetske banke, Indija se sa 134. mesta 2014. godine 2020. popela na 63. mesto). Ipak, najveća transformativna sila u zemlji je kontinuirano širenje interneta, budući da su jeftini pametni telefoni omogućili Indijcima da učestvuju u rastućem digitalnom ekosistemu. Državni sistem trenutnog plaćanja sada čini tri četvrtine svih bezgotovinskih maloprodajnih transakcija u zemlji. Uz pomoć digitalnog bankarstva i novog nacionalnog biometrijskog sistema identifikacije, Delhi je uspeo da zaobiđe korupciju direktnim transferom subvencija građanima, štedeći tako milijarde dolara. Tako digitalna mreža sada služi svim Indijcima, a privatni sektor je koristi kao platformu za preduzetništvo i inovacije. Deset najvećih svetskih berzi po vrednosti tržišne kapitalizacije februara 2024. Veliki potencijal Indije odražava se i na njenom tržištu akcija, koje je dostiglo rekordne vrednosti od preko 4000 milijardi dolara februara 2024 (glavni berzanski indeks u zemlji, BSE Sensek, porastao je za 250% u poslednjoj deceniji). Još uvek su dominantni domaći investitori, posebno maloprodajni, dok se za udeo stranih investitora koji čine nešto manje od 20% tržišne kapitalizacije, očekuju da raste od druge polovini 2024. Pokušaji da se „istisne“ Kina Indija želi da postane alternativa Kini za investitore i potrošačke brendove koji traže visoke profite i za korporacije koji žele da smanje rizike u svojim lancima snabdevanja. Dakle, dok se veze između Pekinga i Zapada pogoršavaju, Delhi pokušava da iskoristi „preispitivanje“ koje je u toku među kompanijama u lancima snabdevanja, koje žele da diverzifikuju svoje poslovanje dalje od Kine. Prodaja Ajfona, Čenaj, Indija
Modijeva vlada pokušava da privuče kompanije da otvore proizvodnju u 14 sektora, od elektronike i automobila do farmaceutskih i medicinskih uređaja. Kao rezultat toga, i sa rastom tenzija između SAD i Kine, Epl je premestio fabrike u Indiju kako bi mogao lakše da snabdeva domaće tržište i diverzifikuje svoju izvoznu bazu. To izvesno pomaže u izgradnji lanca domaćih dobavljača elektronike, od kojih neki planiraju da osnuju velike fabrike, posebno na jugu Indije. Procene su da će se do 23% Ajfon uređaja proizvoditi u Indiji do kraja 2025, sa tek 6% u 2022. Za Delhi je ohrabrujeće da neke od najvećih svetskih firmi, uključujući Teslu, najavljuju povećavanje svojih poslovnih aktivnosti u Indiji. U naporima da iskoristi svoje komparativne prednosti, Indija daje snažan podsticaj izvozu usluga zasnovanih na veštinama. Tako je u 2022. udeo te zemlje na globalnom tržištu usluga porastao je za 1,1 procentni poen (oko 40 milijardi dolara), a progres se nastavio i tokom 2023. Indijci koji su nekada pisali jeftine kodove i radili u kol centrima sada vode globalne centre za razvoj talenata, sa visokokvalifikovanim osobljem koje obavlja analitičke zadatke za vrhunske globalne kompanije (najveća kancelarija Goldman Saksa van Njujorka je u Bangaloreu, J.P.Morgan Čejs, Eksenčer (Accenture), Amazon, između mnogih drugih, takođe imaju veliko prisustvo). Karan DŽohar, bolivudski producent i reditelj i DŽenifer Salke, šefica Amazon studija, Mumbaj, aprila 2022. Iako indijski izvoz robe niskog i srednjeg kvaliteta verovatno nikada neće dostići nivo konkurentnosti Kine (koja ima globalni tržišni udeo od preko 40%), realno je da se tokom naredne decenije uveća sadašnji udeo od oko 3% za 5-10 procentnih poena (što je stotine milijardi dolara dodatnog izvoza). Problem je što je Indija do sada uspela da iskoristi samo mali deo novih mogućnosti koje je stvorilo ekonomsko usporavanje Kine. Uprkos odlučnoj vladinoj kampanji „Make in India“, ona do sada nije uspela da ubedi mnoge firme da prošire svoje indijske operacije. U stvari, prilivi stranih direktinh investicija (SDI) kao udeo u BDP-u zemlje su zapravo opadali – sa solidnih 1,5%-2% tokom druge decenije ovog stoleća, na nešto iznad 1% u 2023. Čak i domaće firme nisu voljne da investiraju, bez obzira na poboljšanu infrastrukturu koju je vlada stvorila, subvencije koje je ponudila i, u nekim slučajevima, protekcionizam koji je nametnula proizvodnom sektoru. Privatna ulaganja u postrojenja i mašine još uvek se nisu oporavila sa niskog nivoa iz poslednje decenije, i nema ubedljivih znakova da će se ova situacija preokrenuti. Modna revija u Mumbaju, januara 2019. Shodno tome, indijski industrijski izvoz – generator novih radnih mesta za stotine miliona nekvalifikovane radne snage – ostaje slab. Udeo Indije na globalnom tržištu u ključnim sektorima kao što je odeća je čak opao od globalne finansijske krize. Tržišni udeo u svetskoj industrijskoj proizvodnji, iako rastući, je još uvek relativno nizak sa 1,8% 2022. (istina, 2001. je bio tek 0,7%). Kada je u pitanju niskokvalifikovana industrija, globalno učešće Indije je naraslo na 2,7%, sa 1,8% 2001. Problem je, pored ostalog, mišljenje da uvozne barijere, i sam protekcionizam, imaju novu privlačnost. Naime, kreatori politike u Delhiju veruju da je indijsko tržište sada dovoljno veliko, a da su domaće firme dovoljno konkurentne da mogu lako da opsluže domaće potrebe i istisnu strane firme. Međutim, realnost je da indijsko tržište nije posebno veliko, barem za robu za srednju klasu koju multinacionalne kompanije pokušavaju da prodaju. Ono što ipak ohrabruje je da se globalni udeo Indije u uslugama za koje je potrebna visokokvalifikovana radna snaga (IT, telekomunikacije, finansije i slično) duplirao tokom prethodne dve decenije, narastajući na 5,8% 2022. Sajam tehnologije u Bangaloru, novembra 2022. Poređenja sa Kinom Da li je Indija, sa BDP-om po stanovniku od tek dve i po hiljade dolara, što je definitivno svrstava među siromašnije zemlje, i ukupnim BDP-om od 3572 milijarde dolara 2023, koji je bio skoro osam puta niži od američkog, realni kandidat za ekonomsku supersilu? Iako će rast iznositi ne manje 6% u narednih nekoliko godina, to ipak nije dovoljno brzo (potrebno je barem 8%), posebno ne u poređenju sa kineskih prosečnih 10% tokom 1978-2008. Na osnovu podataka iz baze MMF-a o BDP-u Indije u stalnim cenama, izračunali smo prosečnu (diskretnu) stopu rasta za period 2000-2023, razdoblje tokom proteklih deset godina (2013-2023), te uzimajući u obzir projekcije za sledećih šest godina i stopu rasta za period od 2000. do 2029. Naši proračuni ukazuju da je u prvih 23 godine ovog stoleća prosečni rast indijske ekonomije iznosio 6,2%, 5,9% u periodu 2013-2023, dok će od 2000. do 2029. prosečni rast iznositi 6,3%. Ono što je posebno važno je da je u poslednjih deset godina prosečni privredni rast uporediv s kineskim, te da se tokom treće decenije indijska ekonomija razvija brže od kineske, sa projekcijama MMF-a da će se ta razlika povećavati u korist Indije. Prosečne stope rasta BDP-a Indije i Kine u različitim vremenskim periodima I pored rasta bržeg od kineskog poslednjih godina, procenjeni BDP per capita Indije je ove godine tek 2730 dolara (po kupovnoj moći 10.123 dolara), što je skoro pet puta niže od kineskog (13.136 dolara), dok je BDP po kupovnoj moći manji dva i po puta (za Kinu je 25.015 dolara). Situacija u odnosu na suseda preko Himalaja će se poboljšati, ali ne dramatično tokom narednih pet godina – BDP per capita će 2029. iznositi 4282 tekućih dolara (po kupovnoj moći 14.573 dolara), dok će isti indikatori za Kinu biti 17.704 (četiri puta viši), odnosno 32.964 dolara (2,3 puta veći). Glavni makroekonomski indikatori Indije na osnovu podataka i projekcija MMF-a aprila 2024. Najvažniji makroekonomski indikator koji je već preko četiri decenije generiše impresivne stope rasta Kine – visoke stope investicija (poslednjih godina, iako nešto umanjene u odnosu na „pik“ 2010-13. od preko 46%, iznose neverovatnih 43% BDP-a), su daleko niže kod Indije, iako su od 2000. sa petinskog udela u BDP-u podignute na trećinu BDP-a poslednjih godina, što je relativno visoko učešće (po projekcijma MMF-a, stope investicija bi trebalo do kraja 2020-ih, kao i kod Kine, da opadnu za jedan procentni poen). Faktor koji delimično neutralizuje prednost Pekinga u ovom suštinskom domenu za generisanje rasta je opadajuća efikasnost investicija u Kini (posledično, sve je veći broj „promašenih investicija“ posebno od strane kineskih državnih kompanija, što i nije iznenađenje imajući u vidu da se smanjuje prostor za produktivna ulaganja s tolikim obimom investicija). Dodatni problem je praktična nesposobnost indijske privrede da kreira dovoljno isplativa radna mesta u nepoljoprivrednim sektorima za novu obrazovanu omladinu. Taj krucijalni nedostatak Delhija se ogleda u visokoj i rastućoj stopi nezaposlenosti, posebno kod mladih, i posledičnom neiskorišćenom potencijalu za rast. Geopolitičko repozicioniranje Delhija
Kada se 2023. pojavila ozbiljna sumnja da je indijska vlada povezana sa ubistvom kanadskog državljanina u Kanadi i zaverom da se ubije američki državljanin u SAD, vrlo blage reakcije SAD-a su, više nego bilo šta drugo, ukazale na rastući globalni značaj Delhija, odnosno njegov novootkriveni povišen globalni politički status. Učenici Gurukul škole umetnosti iz Mumbaja sa portretima šefova država grupe G20 nacrtanim za samit G20 u Nju Delhiju, Indija, septembra 2023. Prestiž Indije nije osnažen samo na diplomatskom planu. Naime, u globalnom poretku gde je moć Vašingtona u relativnom padu i Pekinga u konstantnom rastu, Indija prilično uspešno unapređuje svoj globalni status (istina, to radi i niz takozvanih srednjih sila, ali u manjoj meri). Bilo kroz organizaciju susreta G-20 ili kroz posete visokog profila inostranstvu, Modi je izvesno povećao prisustvo Indije na svetskoj sceni. Nju Delhi takođe postaje asertivniji u svojoj spoljnoj politici, dajući prednost interesima nad ideologijom. Nedavno spuštanje dva robota na Mesec, čime je Indija postala tek četvrta zemlja koja je to učinila i prva koja je stigla do južnog polarnog regiona Meseca, snažno je odjeknulo u državi i podstaklo osećaj ponosa i važnosti. Slično je i sa stavom Nju Delhija o Rusiji koji je veoma popularan među stanovništvom, a suprotan je stavu zapadnih zemalja koje žele da sankcionišu Moskvu (dok je Rusija pre 2022. izvozila manje od 1% svoje nafte u Indiju, sada u tu zemlju izvozi više od polovine). Televizijski prenos lansiranja indijske rakete Aditja L1 sa lansirne rampe u svemirskom centru Satiš Davan u državi Tamil Nadu, u južnoj Indiji, septembra 2023.
U svakom slučaju, sve veća spoljnopolitička asertivnost Indije proizilazi iz saznanja o tome da je potrebna drugim zemljama. Na primer, za Vašington, čak i ako im Delhi ne pritekne u pomoć u potencijalnom konfliktu u Tajvanskom moreuzu, sama neutralnost predstavlja geopolitičku pobedu. Za mnoge druge države, pristup rastućem tržištu zemlje koja je, sa preko 1,4 milijarde ljudi, prethodne godine postala globalno najmnogoljudnija i koja je jedan od najvažnijih generatora globalnog privrednog rasta (doprinoseći mu sa 16% u 2023), je pitanje opstanka za brojne domicilne kompanije. U suštini, Modi i njegova partija BJP pokušavaju da realizuju ideološki projekat koji hinduističko buđenje spaja sa industrijalizacijom. Oni vide Japan kao model – moderan u industrijskom smislu, a „nezapadan“ u kulturnom smislu. Ono što je rizičnije, posebno u multireligioznoj državi kakva je Indija, je pokušaj da se približi i izjednači „indijstvo“ sa Hinduizmom. Kako u svom tekstu tvrdi Ravi Agraval, glavni urednik „Forin polisija“, ako Modijev BJP nastavi da pobeđuje na izborima, istorija bi mogla da pokaže da indijski liberalni eksperiment, započet s Nehruovom Kongresnom partijom, nije samo prekinut – već da je bio aberacija. (RTS) |