SAD-iransko razumevanje daleko prevazilazi dogovor o tome koliko je uranijuma Iranu dozvoljeno da obogati i koliko olakšanje sankcija Iran dobija za ograničavanje svog nuklearnog programa. To će izvući regionalne konture iranske sfere uticaja i omogućiti da Vašington i Teheran sarađuju u oblastima u kojima su njihovi interesi zajednički.

Razgovarajući sa nemačkim novinarom o tome šta je postala naša profesija u informacionom ratu, došla sam do istog zaključka kao i on: baviti se novinarstvom više nema smisla- kaže razočarano ruska novinarka Galina Sapožnjikova koja je uzimala intervju.

Stoga, želim da postavim pitanje: Ubistva u Parizu su tragična, ALI zar nije i pucnjava u Danskoj? Zar to nije dovoljno sočan zalogaj za ove kritičare? Da nisu nezadovoljni pomanjkanjem senzacionalizma?

Starogrčko insistiranje na mjeri bilo je plod mudrosti, a prelaženje granice prave mjere stvari se nazivalo hibrisom. Hibris se po pravilu plaćao propašću, i to propašću epohalnih razmjera. Mi smo da nas svi svjedoci kako Njemačka u Grčkoj prelazi tu mjeru svojim rigoroznim insistiranjem na „novcu koji joj pripada“.

Zapad uporno zatvara oči pred činjenicom da nije Rusija ta koja svojim snagama ubija civilno stanovništvo na istoku Ukrajine već zločine čini vojska plaćenika i na silu mobilisanih ukrajinskih mladića kojoj komanduje Kijev.

Preteća romanska pobuna tiče se kršenja „svetog“ dogovora o Evropskoj monetarnoj uniji, radi koga je Nemačka odustala od „dojče marke“ i zaveštala nasledstvo Bundesbanke Evropskoj centralnoj banci pod jednim uslovom: da Nemačka nikada ne može biti nadglasana u odlučivanju.

Zajedno sa baltičkim državama i njihovim okruženjem Barencovo more je pod konstantnom prismotrom ruskih borbenih aviona. Ruska dominacija u regionu je dodatno pojačana kada je krajem decembra ruski predsednik Vladimir Putin potpisao potpisao novu vojnu doktrinu.

Da je Volf Mesing danas živ, verovatno bi ,,video’’ događaje ove i narednih godina- u Rusiji ali i drugde u svetu što interesuje najširu javnost a sto obični smrtnici nisu u stanju da predvide.

Ipak, i pored svega jasno je da postoje načini da se Evropa ozbiljnije pozabavi borbom protiv radikalnog islamizma. Pre svega, jasno je da je u ovom poduhvatu neophodna saradnja vodećih evropskih država, SAD i Rusije. Bez direkne pomoći Rusije, Zapadne Evropa neće smoći snage da se izbori sa radikalnim islamizmom.

Osnova ove taktike je iznenadna i snažna akcija koja treba da izazove parališući šok i paničan strah stanovništva i političkog rukovodstva izolovane države-žrtve, kako bi se slomio njen otpor i poslala snažna poruka ostalim državama, kakva ih budućnost čeka ukoliko se odluče na bilo kakav vid samostalne politike.