четвртак, 26. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Само смех Србина спасава > Откривена „Централна Србија“ између Београда и Косова
Само смех Србина спасава

Откривена „Централна Србија“ између Београда и Косова

PDF Штампа Ел. пошта
Njuz.net   
петак, 12. новембар 2010.

 БЕОГРАД, 8. Октобар (Њуз) -  Београдски геолошки институт објавио је јутрос да су њихови истраживачи открили до сада непознату и неистражену копнену масу између Београда и Косова и Метохије. Сходно својој позицији радни назив територије је за сада Централна Србија иако ће то бити предмет расправе у београдским експертским круговима.

Овај огромни простор пронађен је сасвим случајно током редовне потраге Геолошког института за трасом која води кроз митолошки предео легализованих парцела јужно од Обреновца.

- Сумњали смо дуго да тамо има нечега“ изјавио је Бранимир Крешић, рођени Врачарац и вођа тима од 200 геолога. – Чинило нам се да нечега има и јужније, нарочито када смо летели за Црну Гору. Тих 20 минута смо морали летети изнад нечега зар не? То нам је дало идеју да пошаљемо екипу још јужније од Обреновца.

Геолошки истраживачки тим (ГИТ) напустио је познату територију „београдског пашалука“ пре три недеље и упутио се на опасну руту у непознато. Недуго пошто су прешли реку Колубару, тим се нашао у пределу богатом брдима и шумом, ораницама препуним житом и ливадама са овцама.

- Тако смо открили земљу коју домороци зову Шумадија. У преводу на београдски то значи  Звездара и у нашим списима она је тако и означена.

Крешић и остали су били изненађени открићем да Централна Србија, за коју се првих дана веровало да је ненастањена, у ствари врви домородачким животом.

- Централносрбијанци су у поређењу са Београђанима на први поглед неотесани и некултивисани, свакако другачије културе услед недостатка асфалта. Живе у једноставним објектима које називају, к-у-ћ-а, увек имам проблем са изговором, које су опремљене примитивним уређајима и празноверним натписима попут „Благословен био онај који пређе овај праг“ и „Добродошли“. Наши стручњаци за старе језике још увек одгонетају шта ови натписи значе, али верујемо да је у питању нека магија за терање вампира или нешто слично одговарајуће њиховом образовању. – без даха нам прича Крешић.

- Људи су генерално гостопримљиви и делили су са нама њихова проста јела попут „качамака“ и „пасуља“. Нигде у околини није било МцДоналдса ни кинеских ресторана па смо пристали да учествујемо у оброчном обреду како их не бисмо увредили. Зидови су често накићени сликама које представљају догађаје из њихове, чини се, богате и ратовима одређене историје. Просто је невероватно шта нам се све дешавало тако близу – додала је етно-културолог и члан ГИТ-а, Невена Спасић.

Иако је Централна Србија увелико још увек неистражена, делује да је генерално заостала колико је и пространа. – Многи основни аспекти цивилизоване културе нису присутни. – рекла је Јована Караклајић-Бјеговић, главна урбанисткиња-антрополошкиња ГИТ-а. – Њихово познавање фенси ресторана је никакво, једва да су и чули за постојање хиподрома, а мало њих уопште и зна за Београд иако постоје сведочанства да су њихови млади који су се отиснули на север асимиловани од стране наше културе толико да и не знају одакле су дошли у Београд. Њихов агроцентрични живот не дозвољава им да се упознају са високом модом у било ком облику и као резултат углавном су обучени према годишњим добима а не према диктату елите. Често ћете видети жене како су обучене у сукње и мушкарце у панталонама. – завршила је Караклајић-Бјеговић.

Упркос очигледној заосталости Централносрбијанаца, неки угледни чланови истраживачког тима тврде да је могуће успоставити односе са њима.

Упркос очигледној заосталости Централносрбијанаца, неки угледни чланови истраживачког тима тврде да је могуће успоставити односе са њима.

- Веровали или не, овај регион има шта да нам понуди – тврди Борјан Грегорович, маркетиншки стручњак и члан под-комитета за експлоатацију. – Могли бисмо тамо да саградимо аеродром како бисмо избегли рудиментарне копнене транспортне везе, и користили га као хаб за преусмеравање летова ка Црној Гори и Грчкој. Можемо их упознати са нашом културом, Нушићем и Домановићем који су стари београдски писци чија дела би они схватили. Можда касније и понеки мјузикл. Једног дана можемо успоставити и трговинске односе где бисмо им нудили електричне уређаје у замену за земљорадничке производе.

Други, међутим, нису толико оптимистични што се тиче будућих односа. – Морамо бити свесни да ти људи нису као ми – рекла је Лусила Кејн Миодраговић, старлета и уредник познатог лиценцног магазина за тинејџерке. – Они су тако оут и провинцијални, потпуно би се погубили кад би видели наше високе и стаклене зграде на Новом Београду, наше галерије, књиге и кафиће. За просечног становника Старог града да покуша да конверзира са њима о било чему осим временским приликама, било би јако непријатно искуство. Мислим да не постоји варијанта да се успостави права размена идеја са њима осим ако се не ради о заједничким тачкама интересовања, попут телевизије и „Фарме“.

Мислим да не постоји варијанта да се успостави права размена идеја са њима осим ако се не ради о заједничким тачкама интересовања, попут телевизије и „Фарме“.

Будуће генерације свакако неће имати више изговор за непостојање комуникације сада када су јужни суседи и коначно откривени. Постоје мишљења да су сами Централносрбијанци решили да буду откривени и покажу се као достојни нови свет култивисаном северу. Какогод, откриће целе једне нове територије овако касно у смислу географских истраживања је предмет интересовања целог света и ГИТ-у су стигле честитке и упутства разних светских организација међу којима су и УН, Организација за односе за домородачким племенима Аустралије и Светски савез фенси ресторана.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер