Ексклузивно ћаскање у Кући цвећа поводом "Дана младости"

Majku ti božiju, imperijalističku, Taj Alek Vam je veoma talentiran. Prosto mi, majku ti imperijalistićku, dođe velika žal, što ni bil u moje vrijeme. Danas niko u Srbiji ne bi znal ni za Krcuna, ni za Leku...

Сведок: Драги друже Тито, захваљујем Вам на честитки поводом мог рођендана, 25. маја, који, какве ли моје радости, пада на Ваш измишљени ДАТУМ рођења, али и заједнички Дан младости. Само се несто мислим, драги мој Друже Тито, како да Вас зовем: друг Тито, или господин Броз? Сад у Србији, откад сте нас Ви, ненадано, превремено и без разлога напустили зарад Вашег Пута мира и сусрета са Свевишњим, другова више нема, само господе и контроверзних бизнисмена?

Јосип Броз Тито (у наставку - ЈБТ): Ej, stari. Ćuj, mozes me zvat kak oćes, samo, majku ti imperijalistićku, nemoj da me kinjiš i nemoj me trgat iz Hiže cvijeća. Bogati, šta je s onim Vojvodom Đujićem, ma kak, Seseljem? Onim, što je mahnito mahao glogovim kocem da me trga iz Hiže cvijeća.

С: Друже Тито, па нисте, ваљда помислили, да би он, добричина, плус, у то доба, велики страначки лидер, то урадио озбиљно?

ЈБТ: Kak da nisam znal, bogati? Taj Vojislav bio mi je mio i omiljen, znam ga kad je bio, časna pionirska, moj pionir, pa kad je nosil pionirsku maramu i pevao “Druže Tito mi ti se kunemo”… Nekako mi je bio prirasa za srce... Kak i ne bil, pa zar nije on doktoriral na mojim vjelikim i historijskim djelima? Ćuj, a da ne znaš, gdje mu je ordinacija? Nešto me žiga, da mi prepiše kakav lek, kad je već doktor, za reumu, lumbago, il išijas.

С: Ординира у Хагу! Он је, друже Тито поодавно стигао у ЕУ, истина без Датума. Сам отишао, сам се утепао...

ЈБТ: Kakav Hag, i to ti je neki grad sa tri slova, kao Nis...A, jel Nis i dalje blizu Haga? Nešto se ne sjećam, odavno sam gledao topografske mape, još kad sam poručil mojim tadašnjim i Vašim sadašnjim EUropskim prijateljima, Čerčilu i ostalima, da malo bombarduju NIS...Desetak puta – da se Njemci urazume i predaju. Rusima! Ne sjećam se da sam tražil da se bombarduje Hag! A, mogal sam, al’ ne bi me slušal. Vas Srbe, ćuj, bogati, treba bombardirat i u ratu i u miru.

С: Драги друже Тито: Видите ли оволики народ који је дошао данас, на мој рођендан, а као и на Ваш, да Вас посети? Али, мислим више да се подсети, како је нама, Србима, увек било најбоље, кад нам је председник био – Хрват. Поготову ако се звао ТИТО?

ЈБТ: Kak da ne vidim. Da mi je milo, em drago, jes. Nije da nije. Al’, oni su ovde ne zbog mene, već zbog sebe. Sjećaju se kak im je bilo lijepo, kak su lijepo živjeli...Ćuj stari, bilo je lijepo, zar ne? Dečicu, moje pionire, silom smo tjeral dva puta godišnje na more, pa plus na planinu, pa plus kraška, pa plus kriška, ili šnita brota...Eh, ćitam onomad u Vašem, našem, pardon, neovisnom tisku, “Apsaneru”, pa u “Poni ekspresu” kome sve dojavljuju, da uzme deku i da skokne u CZ. Sam. Ćuj, ćujem da to brine neki Alek? A to, pošteno, komunistički, genijalno je...Ne bil se sjetil ni Krcun, majku ti imperijalistićku...

С: Што се сећате само Шешеља да је хтео да Вас дислоцира из Куће цвећа, па ту тезу је лансирао и Ваш Фрањо, који Вас је, бар у облачењу, скинуо као најбољи кореограф Холивуда?

ЈБТ: Čul sam za to, al sam mu poručil da iskopa svog tateka, pas mu mater. Vidim da mu neki KERum podigao spomenik, veći no meni igdje u Hrvatskoj, pa je pukal k’o zvečka na lokalnom natjecanju za šerifa Splita. Joj što mi je milo... Mislim, na Franju...

С: Видим да пратите тисак, а јел знате да је Ваше чедо, Партијска школа “Јосип Броз Тито” била центар за обуку усташа?

ЈБТ: Kak to ne bih znal? Ne potcenjujte me. Pa ni ime joj nisu promjenili, odali mi počast. O tome sam malko pričal sa Bevcom, pa Vladom Bakarićem kad su došli kod men u posjet. Kopinič nije htel na tu temu. I Bevc i Bakarić su to opravdali, pravdanim strahom od Srboćetnika!

С: Није ваљда, ту, поред Вас, негде и Бакарић?

ЈБТ: Ćuj, pa majku ti imperilaistićku, pas ti mater, ne pravi se lud. Znam da si pravio nekakva pisanija s Jovankom, pa još u nastavcima, kad niko nije smio ni ime da joj pomene. Baš sam konsultiral Krcuna, pa Leku, tog Vaseg Aleka nisam poznaval, što da činim s tobom? Al’, pošto slavimo 25. maj kao naš zajednički rođendan, danas, eto, pričamo. A, i men si znal, pa ja, bogati, pred kraj ni s Jovankom nisam u zajednicku postelju, ometala me da slušam opere, a kak tek s debelim  Bakarićem. On je tu negdje, pod zemljom s Đeneralom Mihailovičem. Ćujem, okopavaju vrt...

С: Дакле, тачно је, да је Дража устрељен близу Белог двора, по Вашем налогу?

ЈБТ: Tom ćupavom i neobrijanom srboćetničkom generalu sam odma poručil: možemo zajedno protiv komunista, od Cera naovamo! Kad on oće protiv Njemaca, pa to ti je... A onda sam dal nalog da ga skokaju kak komunističkog agenta i provokatora.

С: Кад поменусте Њемце, шта кажете сад, Ви, као лидер несврстаних о – Ангели Меркел, најмоћнијој жени света?

ЈБТ: Uff! Ja vohl! Gut. wery gut. Super. Gledal sam je u toplesu, dobra šnita, a još kad sam čul da je u mladosti bila skojevka, baš razmišljam kak mi je to parče promaklo...Eh, da mi je bila na dohvat...u ratu, em mlada, em skojevka, druge bi pjesme ona danas vriskala i pjevala...

С: Дакле, приче да сте слаби на женске, ипак нису трач?

ЈБТ: Kak trač, boga ti? Pa šta ima bolje od dobrog komada. Pa zar se nije zbog tih budža i busena i ratoval.

С: Дакле, драги дуже Тито, били сте, по српски, женскарош?

ЈБТ: Ćuj, jebote, a kak i ne bi bil? Voleo sam ih. Mnogo. Šta ti vrijedi vlast bez toga? Ništa! A vi novinari ste mi, pod stare dane, podmetali neke mlade operske pevaljke?!

С: Ајд, сад, са ове временске дистанце - јел било нешто?

ЈБТ: Jašta! Kak se dernjaju, milina prosta. Kaj kobile! Veliki gušt, visoko C! Jednom je tak, neki iz tajne službe, ne sećam se dal se zvao Rade Bulatović, kao ovaj Vaš što je sad postao ambasador u Ukrajini, kao mlađani špijun uleteo u moj sobičak od dva ara na Dedinju, mislio je valjda da je koncert, “Aida”, ili tako nekako... Isfurnjal sam ga dok je trepnul. Samo, bio je talentiran, istina posle je to obelodanil na tviteru i fejsbuku, al moraju i špijuni od nečeg da žive...A pratim ovog Bulatovića odavno, znam da je bil i u kazamatu, nešto je petljal oko Đinđića...Pošteno, robija je najbolji univerzitet. Samo se za vašu sadašnju vlast pribojavam, kad Miško i ostali, koji su sad na obuci u Lepoglavi, ili Bačvanskoj, završe obuke, ima da bude svašta... Pa pogledaj, boga ti, dokle smo ja i ostali, od Lepoglave pa nadalje dogural.

С: Да се баталимо шта је било, било је. Како оцењујете Србију?

ЈБТ: Da je ne volim bil bih u Zagrebu, Beču, Varšavi il’ Rusiji. Ne znam baš točno ni odakle sam, a još manje gdje sam rođen...Ali, nigde, stari, vjeruj mi, majku ti imperijalistićku, nije ko ovde kod Vas. Mlogo ste dobri ljudi, mogu da vas jebu tisucu godina, vjekovima, a vi uživate.

С: Немојте тако, драги друже Тито!? Па ми смо се променили, извинули, пољубили скуте, дали султану главу на дар, сваки председник се извињава за Сребрницу, Ви сте се извадили, јер сте отишли на време...нисмо више прости Балканци, сад смо још простији ЕУропљани. И власт нам је проевропска. Дачић, Вучић, Чеду да не помињем...

JBT: Ćedu mi ne pominji! Ja sam jedini pravi, autentični Ćeda. Svi ostali su - repriza! Ali ne razumem, kakav Tačić, kakav Vučić? kak su oni izmakli Krcunu i promakli Aleku Rankoviću? Ćuj, majku ti imperijalistićku, svi bi oni da budu, ja! Da budu Tito!

С: Није ваљда?

JBT: Ćuj, imam i ja još svoje bezbedonosne agencije, plus UDBA, plus KGB, plus BND...javljaju mi da jedan Vaš politicar, koji je sad sve i svja, kad se vozi u auto, najviše voli da sluša pesme o meni. Drugu Titu!

С: Па, ко је тај? Дачић?

ЈБТ: Tacić peva, a ovaj, reko ti, voli da sluša! Milo mi je, oće da bude i on Tito! Ali jok, neće. Samo je jedan JBT!

С: Зли језици кажу, Ви сте се задуживали, а ми плаћамо?!

ЈБТ: Lažu, majku im imperijalistićku. Sad ćujem, pronašli moj tajni sef koji sam svojevremeno sakrio i od Jovanke i od Dolanca i od Ljubičića, pa poslem nisam mogao, senilac jedan, da se sjetim de sam ga skembao, tako da sam morao da uzimam neke kredite za ispunjenje mojih vizija i dečijih snova, pa za “Galeb” i “put mira”, il’ tak nekako. A, ja sam bar putoval, a ovi Vaši, sadašnji, uzimaju kredite, al se ne zna gde su novce skenjali?

С: Отеше нам Косово и Метохију?

ЈБТ: Ma, nemoj? Pa, tak normalno. Zar nisam ja, Vama, Srbima zabranil na vrijeme da se vraćate na Kosovo ravno. S pravom. Znao sam da će moji brojni kumovi, Albanci, kojima sam krstio po desetero djece, kad tada da budu svoji na tuđem...

С: Јел Вам жао?

ЈБТ: A, znam tu pesmu: Oj drugovi jel vam žao, rastanak se primakao...

С: И у Војводини, Санџаку се муља и кува?

ЈБТ: Ćuj, majku ti imperijalistiću, sve ti je to, bosanski lonac.

С: Чекајте, друже Тито, не причам о клопи, већ о отимању  и распарчавању земље...

ЈБТ: Ćuj, bogati, nemoj da me daviš tim sitnicama. Pa imali ste moju Jugoslaviju, pa ste je razjebal do temelja. Sad, ćujem, da imate put bez alternative, EUropski put. Mog da ti, prijatelju, kažem prijateljski: koga Amerika brani i Rusija hrani, taj je najebo...Sto posto.

С: Шта кажете о актуелним политичарима, Николићу, Даћићу, Вучићу, Ђиласу, који Србију, дапаће без Косова и Метохије, воде у ту ЕУропу?

ЈБТ: Ja sam se svog Đilasa ratosiljao na vreme, a onaj Boris Bez Stana Tadić nije, zato je predsednik Nikolić, a ne Tadić.

Taj Toma je interesantan lik. Ne sjećam se da sam imao heliodrom ili aerodrom, vrag jedan, u Kumrovcu, ka on u Bajcetini...Taj Nikolić me ozbiljno zabrinjava, oće i na Istok i na Zapad. E, pa to danas ne mož bit moguće. Prvo, On nije ja, a drugo, Rusija je najveća kapitalistčka, a Amerika socijalistička zemlja. Ja sam se kril od Staljina ko zmija od žabe, a on, mal-mal pa kod Putina. Jel, bogati, a kad te Koštunica vodil u Soči kod Putina, jel pitao za mene?

С: Није!

ЈБТ: Auuu? Moram konsultirati Vizionaroviča i Brežnjeva, taj Putin se sasvim otrgal...

С: Дачић?

ЈБТ: Tačića ću, kao talentiranog pjevača, pričao mi je onomad Sloba, pozvati da mi pjeva na uvce. Popevke.

С: Вучића не коментаришете?

ЈБТ: Pa ne bih ja bil to što sam bil, da sam bil naivan. Jes, da nešto lanem, pa da sjutra, u “Informeru” iliti “Kuriru”, ne znam koji od ta dva lista neki advokat zove “službenui glasnik”, osvane kak sam ja bespravno useljen u Kuću cvijeća! Kak nijesam prijavio stambeni višak od sest kvadrata, ili kako, kao Đinđić da imam hacijende po Brazilu, Argentini, i zakupljen plac na Marsu, a nisam prijavio Agenciji?

С: Ипак?

ЈБТ: Taj Alek je veoma talentiran momak. Prosto mi, majku ti imperijalistićku, dođe velika žal, što nije bil u moje vrijeme. Danas niko u Srbiji ne bi znal ni za Krcuna, ni za Leku.

С: Шта поручујете читаоцима “Сведока”?

ЈБТ: Ćitajte Vaš nezaštićeni “Svedok”. To je bolje i od zaštštićenih i korumpiranih svedoka, kojih je puna Srbija!

С: Хвала Вам драги друже Тито!

ЈБТ: Hvala i Vama i da znate: sam Vas posmatram!

(Сведок)