Atentat ili nevinost bez zaštite

Ministar policije je nas takođe obavestio da se Prvi Ministar poslednje vlade „nalazi na sigurnoj lokaciji“. Nije međutim jasno da li je premijer dao izjavu sa te sigurne lokacije, jer ako je tako, onda ta lokacija više nije sigurna. Sve ove nedoumice, siguran sam, biće razrešene veoma brzo, a naše dereformisano pravosuđe će mu ubrzo dati pouzdan epilog.

Iznenada i dramatično (kao što je i uobičajeno kod tih zakulisnih stvari), predstavnici srpske „sedme slabosti“ obavešteni su, a onda su hitno obavestili nas,  da je u jajinačkoj šumi pronađen neindentifikovani sanduk sa tzv.  „zoljom“ i municijom. Jasno je koga je zolja trebalo da ubode, jer se „zna iz istorije kako Srbi postupaju sa reformatorima“. (Kao što se zna i kako „reformatori“, i strani i domaći, postupaju sa Srbijom, pogotovo od 1999. godine, a reforme su – takođe se zna – duge i bolne, mada će nam svima za dve, pa još dve, pa još dve, itd. godine sigurno biti bolje.)  Elem, sanduk je po prijavi savesnog građanina, koga je u šumu verovatno priterao neki mali ili veliki posao, otkrio MUP.

Ono što odmah pada u oči je da su atentatori bili veoma drski i sigurni u svom zločinačkom  naumu, jer sanduk nisu zakopali, ili maskirali, nego ga ostavili vidljivog i takoreći na „izvolte“. O njihovoj drskosti govori i podatak da uz municiju nije nađeno odgovarajuće oružje,  što znači da su nameravali da ga donesu sa sobom, transportujući ga bezbrižno kroz grad, kao što su to već učinili sa pomenutim sandukom, jer sanduk nije mogao da padne sa Marsa, iako je znano da dosta ljudi to može, što često dokazuju rezultati izbora. Sledeće pitanje je kako su mislili da posle atentata pobegnu?  Čamcem? Avionom? Helikopterom? Kolima? Dronom? Raketom? Zar njihovo prisustvo u blizini ne bi bilo sumnjivo? S obzirom na to zaključujem da su u blizini pronađenog sanduka sigurno iskopali vešto maskirane zemunice, u koje bi se sakrili, pa kad potera prođe, za nekoliko meseci ili godina bi bezbedno izašli iz njih.

Jedan od ministara je odmah najavio da će „prvi ministar“ poslednje vlade sigurno  minimalizovati ovaj pokušaj atentata - i gle čuda, bi tako! Prvi Ministar poslednje vlade je dao (neobično za njega) veoma  šturu izjavu. Što može da znači ili da je Prvi Ministar  po prirodi stidljiv i skroman, ili da i sam zna da je ovo sa tzv. atentatom sve samo jedna velika  folirancija i izmotavanje. Ministar policije je nas takođe obavestio da se Prvi Ministar poslednje vlade „nalazi na sigurnoj lokaciji“. Nije međutim jasno da li je premijer dao izjavu sa te sigurne lokacije, jer ako je tako, onda ta lokacija više nije sigurna. Sve ove nedoumice, siguran sam, biće razrešene veoma brzo, a naše dereformisano pravosuđe će mu ubrzo dati pouzdan epilog.

Samo nekoliko dana ranije,  iznenada (kao što je uobičajeno) i dramatično (kao što je uobičajeno), predstavnici sedme slabosti su obavešteni da je otkriven i izolovan visoki činovnik policije koji je, zamislite čuda, špijunirao za strance. U svakoj drugoj državi takav bi bio uhapšen, pa bi tek onda eventualno bila sazvana konferencija za štampu. Ali ne i u Srbiji, državi na putu evropske integracije i teritorijalne dezintegracije. Bitno je da dereformisano tužilaštvo pregleda dokaze, pa će kad-tad eventualno doneti odluku, a ti, špijunčino jedna, čik probaj da u međuvremenu nastaviš tvoju špijunsku delatnost za zapadne sile, sad kad znamo da to radiš (a ti znaš da mi znamo, i mi znamo da ti znaš da mi znamo – itd), ili čik probaj da tražiš zaštiti od njih, ili čik  se sakrij u samu ambasadu, pa da vidiš šta će da te snađe! Uostalom zašto si uopšte špijunirao kad u čitavoj vladi, ministarstvu odbrane i policiji sede predstavnici tih zapadnih službi?

I zar posle svega nije logično da je upravo taj špijun, sad kada je otkriven, pokušao da organizuje atentat na Prvog Ministra? Tim pre što u saoštenju nije navedeno o kome se radi. I šta ako više njih špijunira, a uhvaćen je samo jedan? Koliko njih sad cepti od straha? Šta ako su se kao posledica  dotične vesti i istrčavanja ministra policije sada povezali i formirali organizovanu zločinačko-atentatorsku grupu, u cilju zajedničkog zločinačko-atentatorskog poduhvata –  da spreče Prvog Ministra u sprovođenju „bolnih reformi“? I šta ako zbog onih koji više ne mogu da trpe bolne reforme imaju podršku u narodu? U tom slučaju sve postaje jasno. Imaju sredstva za atentat, mogu bezbrižno  da transportuju sredstva do sigurne lokacije, a znaju i podatke o kretanju Prvog Ministra poslednje vlade. Ovo je već veoma ozbiljno. U tom smislu, posebno treba obratiti pažnju na one redovne vanredne konferencije za štampu Prvog Ministra, dok mu iza leđa stoje pripadnici policije u maskirnim uniformama i fantomkama – jer šta ako se još neotkriveni atentator-špijun infiltrira među njih i tako mu, sve pred pripadnicima sedme slabosti, iza leđa poradi o glavi?