Saradnja i formiranje zajedničke koalicione izborne liste SPS, PUPS i JS temelji se na zajedničkim političkim ciljevima u odbrani nacionalnih i državnih interesa Srbije, zalaganju za stvaranje države socijalne pravde...

Svi se još živo sećamo slabo posećenog „performansa" ispred gradske kuće, koji su pristalice „evropske Srbije" organizovale pod parolom „Ne damo Beograd!", a sa ciljem da se radikalima, „narodnjacima" i socijalistima (plus penzioneri) ne dopusti preuzimanje vlasti.

Svojevremeno je Vesna Pešić, može biti i pre petnaestak godina, rekla da je jedna od značajnijih karakteristika našeg političkog miljea – događajnost. Događajnost je zapravo stanje koje karakteriše prividna učestalost nadovezujućih događaja.

Koalicija „Za evropsku Srbiju“ imala je ubedljivo najbolju kampanju, sa najviše energije, ali i najviše elemenata negativne kampanje, medijskog spinovanja i manipulacije. Na taj način su uspeli da premoste svoje hendikepe i težište kampanje prebace sa kosovske na evro-reformsku tematiku.

Pitanje u naslovu je, naravno, retoričko, pošto je odgovor više nego jasan - nema ih. Tačnije, ima ih, ali oni svakako nisu među onima koji se za to najglasnije izdaju, ili se vode kao njihovi baštinici, „elita“ koja je izrasla na tekovinama NOB, i koja sada upravlja brodom koji tone.

Desila se i politička i marketinška polarizacija domaće političke scene, pa je u nekim momentima Koštunica, a naročito Ilić, zvučao kao veći radikal od radikala, a pri kraju kampanje je i Tadić često bio veći čedista od Čede.

Moram da priznam da mi je blisko i simpatično što Mićuna ni u poznim godinama ne napušta revolucionarni žar - revolucionari nikad ne ostare! - ali brine me što u tom zanosu nema ni trunke principijelnosti, etike, ni morala.

Glasanje na izborima za Parlament Republike Srbije odrzano je pre malo vise od nedelju dana. Sigurno je da su mnogi, pre svega u okolini Njujorka, Vasingtona, Cikaga, Los Andjelesa i San Franciska bili ponosni sto su mogli da iskoriste svoje biracko pravo.

Ministrov tekst suštinski se sastoji od dva segmenta: od pohvale dobrih rešenja iz novih zakona kojima se uređuje lokalna samouprava i od kritike mog teksta.

Zakon o glavnom gradu, uostalom, propisuje: „Na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, a odnose se na grad Beograd, kao jedinicu lokalne samouprave, primenjuju se odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi”.