У овом тренутку крећемо се наравно ка Европској унији. И то не само ка ЕУ, већ ка оној тврдој, америчкој струји унутар Европске уније. У једном тренутку изгледало је да ћемо бити бар уз обе, међутим поново смо враћени и ујармљени као какви добри политички волови.

Нису ли грађани Србије, својим дивљењем за патријарха и његов живот, јасно ставили до знања шта мисле о систему који нам се намеће, а у коме „свако гледа само свој интерес“ и у коме је врховни морални закон „беспоштедна борба за опстанак“?

Нема ничега спорног у томе да неко окарактерише спољну политику Србије као непостојану и проблематичну. Осим ако тај неко не говори у име ЕУ. Која има једне аршине за Космет, друге за РС, треће за Абхазију и Јужну Осетију, а седамнаесте за Каталонију и Шкотску.

За наше људе је овај мимоход искреног поштовања био вид духовног прочишћења, пробудио је национални понос, отворио је питање достојности и доследности вере, моралног ауторитета и духовног предводништва.

Врхунац лицемерја био је сам испраћај. Да се покаже да је овај испраћај већи и од Брозовог, и од Ђинђићевог, и од сваког могућег. Да је идеја секуларне државе за навек сахрањена, да срећно хрлимо у теократију, пише у једном од текстова објављеним на "Е-новинама" и "Пешчанику".

Границе означавају територију на којој се врши суверена власт, на којој делује апарат са монополом принуде. Може ли покрајина имати монопол принуде? Логично је да не може, али онда покрајина не може имати ни границе, већ евентуално, административне границе.

 Онда је прешао у Басарин колумнистички опус поставши дугогодишња муза његовог стваралаштва. Зенит црне славе доживљава после напада на Бриса Татона, када на конференцији градоначелник Ђилас оптужује Вукадиновића због колумне о звиждању Марсељези.

Српске муке се настављају. Једни зову на јединство и солидарност националног бића, другу га багателишу и одламају парче по парче. Када би то радио само инострани фактор, било би нам лакше у борби за достојанствено постојање.

Питање за челнике СПС-а гласи – да ли су вас нео-аутономаши изиграли? Ако јесу, да ли ћете дозволити да се то и озакони у Народној скупштини, што ће имати непосредне последице и по државу у целини?