Srpska istoriografija, naučna disciplina koja se neguje na srpskim univerzitetima i u institutima, nalazi se u stanju slobodnog pada. Ona kao da više nema ničeg zajedničkog sa onim što je bila u vreme svojih velikih utemeljivača: Stojana Novakovića, Ilariona Ruvarca, Ljubomira Kovačevića, Mihaila Gavrilovića, Slobodana Jovanovića, Jovana Radonjića, Stanoja Stanojevića, Vladimira Ćorovića, Vasilja Popovića, Nikole Radojčića, Mite Kostića i ostalih srpskih istoričara s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.

Kažeš da nećeš u Tiranu – pa odeš?! Kažeš – nećeš u Brisel, sve dok druga strana ne ispuni ovu ili onu stvar. Pa opet odeš. Je li to „politička mudrost“, ili, pak, ponižavanje i sebe i države kojoj se nalaziš na čelu? I šta si ti onda?

Evropska unija je do sada bila na stanovištu da pitanja Kosova i ulaska Srbije nisu formalno povazana. „Nije bilo formalne uslovljenosti,“ rekao je Garlag, dodajući da Srbi sada razumeju da, da bi postali član Evropske Unije, na kraju moraju priznati Kosovo.

Sudeći po odvijanju masovnih protesta protiv iskopavanja litijuma širom Srbije sve govori da se ovoga puta koncentriše narodna pobuna sa drugačijim karakterom i pokretačkim motivom u odnosu na dosadašnje proteste i rađa se nada da oni neće moći biti zaustavljeni

Niko ne idealizuje poslovanje kineskih kompanija, nigde pa ni u Srbiji. To su kompanije kao svake druge, ali kritika njihovog rada treba da bude dosledno argumentovana, a ne politički selektivna, odnosno potezana samo onda kada se to prozapadnim centrima moći isplati i kada im odgovara

Takozvana nova „zelena ekonomija“ koja navodno ne zagađuje okolinu postala je hit tema u žučnim raspravama u politici, investicijama i proizvodnji. Razvijene zemlje se utrkuju u tome koja će da prednjači u sprovođenju takve politike. Međutim, u takvim usmerenjima još uvek ima mnogo nepoznanica i nejasnoća. Pogledajmo samo na nekoliko koje su povezane sa mogućim velikim prelaskom na novu vrstu automobila na električni pogon i posledice koje sve to može da ima na potrošače, zaposlenost, okolinu i na celokupnu ekonomiju.

Da li današnja srpska istoriografija nudi bar neke odgovore na velika pitanja našeg vremena. Ili je beznadežno  zakopana u jugoslovenskim, pa i titoističkim paradigmama starim po nekoliko decenija. Ili je ostala zaglavljena u entuzijazmu za zapadne vrednosti i borbi protiv nacionalizma iz devedesetih“. 

Opozicija ima loptu na penalu, i dilemu da li da šutira u pravcu vanrednih izbora ili vanredne građanske neposlušnosti. Ali uopšte nije nemoguće da će, iz ovih ili onih razloga, na kraju pogoditi korner zastavicu ili loptu šutnuti preko prečke

Poslednji kojem je to pošlo za rukom na ovim prostorima bio je Josip Broz. Po Milu Đukanoviću se, verovatno, neće nazivati ceo jedan period ili ideologija, ali po mnogim kriterijumima, jedini pravi naslednik pokojnog maršala upravo je ovaj Nikšićanin.

Nije problem samo u tome što srpske vlasti od građana kriju informacije o izvozu domaćeg naoružanja u Ukrajinu, već i o mogućoj privatizaciji državnih vojnih fabrika, a naročito bi da pod tepih gurnu podatke koji dokazuju da dobar deo prihoda od trgovine naoružanjem na sumnjiv način završava u privatnim džepovima