Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka su potpisali izdajnički Briselski sporazum kojim se praktično država odrekla svoje južne srpske pokrajine, pa se onda postavlja pitanje: zašto koalicija sa izdajnicima? Tokom poslednjih opštinskih i parlamentarnih izbora na surov i drastičan način, upravo najviše na Kosovu i Metohiji, Srpska napredna stranka je pokrala izbore a najviše Patriotski blok koji su činile DVERI i DSS. 

S jedne strane imamo EU, koja neprestano uslovljava Srbiju i koja i sama grca u ekonomskim problemima i jasan stav Angele Merkel, a sa druge strane imamo krajnje neodgovornu državnu politiku koja poziva Srbe da napuste barikade radi dijaloga sa Prištinom.

Očigledno da je ranija uprava u Srbiji – koja izgleda nije umela da upriliči gej paradu, a i otezala je sa predajom Severa Kosova – morala da „plati cenu“. Tako smo dobili, po merilima Vašingtona i Brisela, mnogo uspešniju upravu. 

Uspe li Zapad da mimo Saveta bezbednosti i uz pomoć same države Srbije zaokruži „državnost Kosova“, to će postati paradigma za dalje korake, a država Srbija percipirana kao politička smejurija od koje se svašta može tražiti.

 Dakle, Srbija će, prema rečima premijera, izgraditi o svom trošku (kao što su nas Austrijanci naterali da o našem trošku gradimo njihovu prugu) deo Velikoalbanskog autoputa na svojoj teritoriji

Sprovođenje neposrednih izbora u DS je veliki istorijski i izazov za ovu političku organizaciju i oni moraju da označe novu stranicu u njenom  političkom razvoju i  delovanju.  

Jedan od izvora neprekidnih spekulacija o Titovom poreklu je bilo i njegovo dosta loše vladanje hrvatskim jezikom, koji mu je, navodno, bio maternji. On je, naprotiv, dobro govorio i pisao na ruskom i nemačkom, a sporazumevao se dobro i na engleskom, češkom i poljskom.

Figurativno rečeno, Poljska od Amerike svim silama traži status glavne mete. Zato su se prvi ponudili za raketni štit, zato traže razmeštanje NATO trupa na svojoj teritoriji, zato su za sve više sankcija Rusiji i zato će naoružavati režim u Kijevu.

Tito je od početka imao najveći strah kako će uspeti da se nametne kao vođa srpskom narodu koji je, ipak, većinski podržavao monarhiju. Zato glavna uloga Crvene armije i nije bila u proterivanju fašista, već na ustoličenju komunističke vlasti u Beogradu.