Pomenuti ruski analitičar tvrdi da bi slanje ruske vojske u Ukrajinu momentalno izazvalo konsolidaciju EU i SAD, što bi Rusiju dovelo u veoma neprijatnu situaciju.

Srbiji apsolutno ne preti grčki scenario. Grčka je trošila više nego što je mogla u dužem periodu. Mi nemamo taj slučaj. Situacija oko javnog duga i njegove kontrole je potpuno jasna. Naš javni dug se isključivo odnosi na zaduživanje za infrastrukturne projekte.

Ispalo je da se niko sa KiM nije popisao. Albanci jesu na jednom popisu, mi ni na jednom. Ne znači to da mi žalimo što se nismo popisali na popisu Prištine, ali se pitamo po kojim to kriterijumima Srbiji nije dozvoljeno da sprovede popis na delu svoje teritorije.

I šta se nudi kao politička alternativa- izborni savez DS, SDS, LDP, Nove Stranke, LSV-a i sijaset političkih aktera koji nemaju ozbiljan politički uticaj i značaj. Međutim ovakav prevaziđen način okupljanja prave opozicije otvara suštinsko je pitanje?

A gde je u ovoj priči mesto Milana Nedića. Omrznut i oklevetan, ovaj junak iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srbije i dalje je simbol saradnje sa „mrskim neprijateljem“, izdajnik i kvisling.

Posledice izbora će svakako biti izražene i u pojedinačnim državama tj. biće vidljive u domaćim politikama, dok će se na nivou donošenja odluka u Evropskom parlamentu – čija su ovlašćenja prema Lisabonskom ugovoru sada proširena – pojaviti rasprave i preispitivanja.

Srbija se, nesumnjivo, mora pripremiti za kompromisno rešenje koje podrazumeva odgovarajuće ustupke. Za Srbiju bi, iako to niko ne nudi, verovatno najgore rešenje bilo da joj OUN vrati Kosovo pod njenu punu jurisdikciju...

„Ukrajinsko proleće“ nije dalo očekivani rezultat, čak štaviše, transformiše se u neku vrstu „ruskog proleća“, pa je razumljiva sve veća nervoza Vašingtona.

U celoj priči Caneta Subotića ima nekoliko šupljih mesta. Izgleda nelogično da Subotić u trenutku kad mu država popisuje i pleni imovinu, sam, telefonom, na televiziji, prijavljuje da ima imovinu, makar ona bila u rukama Miškovića i Beka, vrednu 50 miliona evra.

SAD instrumentalizuju radikalne islamiste u muslimanskim zemljama, sa ciljem da unište države koje su uvek bile neprijatelji američkom ekonomskom imperijalizmu, kao što su Libija, Sirija ili Alžir.