|
Преносимо
|
|
|
|
E-novine
|
|
уторак, 17. септембар 2013. |
|
Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Драган Митровић
|
|
петак, 12. фебруар 2010. |
|
Мит о неконтролисаном тржишту централна је догма неолибералне идеологије. Иза ове интриге крије се сурова борба за контролу тржишта коју слободно можемо назвати политиком, и то оном најбитнијом за судбину сваког слободног човека.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Ђорђе Милошевић
|
|
среда, 11. август 2021. |
|
Одлазећи из Кремља, Јељцин је изговорио речи које кремаљски зидови никада раније нису чули, затражио је од грађана Русије опроштај за оно што је обећао а није успео да уради
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Марко Вешовић
|
|
понедељак, 26. мај 2014. |
|
Мора му се, и мртвом, честитати на бескомпромисности и досљедности са којима је тај Србисимус мрзио Бошњаке, Албанце, Хрвате, Црногорце и Европу искључиво зато да би тиме према свом народу показао љубав каква никад ни у једном србском срцу није планула од Косова наовамо...
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Данијел Цвјетићанин
|
|
петак, 12. фебруар 2010. |
|
Морамо имати у виду да бројне невоље које су задесиле привреду Србије нису последице светске економске кризе, него домаће политике задуживања, продаје ресурса странцима и прекомерне потрошње. Светска криза је само приказала ове проблеме у јаснијем светлу.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Драгана Трифковић
|
|
недеља, 04. април 2021. |
|
Западне силе окупљене око САД и НАТО, поред неуспеха које су постигле дугогодишњим ратним дејствима на територији Блиског истока, и даље имају сасвим погрешну слику о својој улози, па с тим у вези нису у позицији да донесу било какву промену у политичком приступу.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Владимир Путин
|
|
четвртак, 12. септембар 2013. |
 Ако успемо да избегнемо употребу силе против Сирије, то ће побољшати атмосферу међународних односа и ојачати наше међусобно поверење. То ће бити наш заједнички успех који ће отворити врата према сарадњи и на другим критичким питањима.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Волфганг Минхау
|
|
понедељак, 08. фебруар 2010. |
|
ЕУ – а не еврозона – мора изнова да изгради своје унутрашње тржиште, пољуљано током кризе. То Европској унији пружа највећу шансу да покрене производни раст неопходан за даљи развој.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Александар Полежајев
|
|
недеља, 04. април 2021. |
|
И такође треба имати на уму врло занимљиву сличност: ако замислимо да ће споразуми из Минска по питању Донбаса бити спроведени у изворном облику, како су и формулисани, онда ће Донбас у украјинској државности заузети готово исто место као и Република Српска у босанској - и о уласку Украјине у НАТО неће бити ни говора.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Михаило Меденица
|
|
петак, 20. мај 2016. |
|
Постоји у нас прећутни консензус да Србин може бити жртва искључиво ријалитија, сопствене заблуде да је нарочит зато што је потомак предака које не заслужује и чињенице да нас је вазда превише да би нас било премало!
|
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Јасна Загорац Симоновић
|
|
четвртак, 12. мај 2011. |
|
Где се потроши 184 милијарде еура колико су дужне бивше СФРЈ, а које је приказао графиконима Борис Малагурски, тако да сликовито приказују „наивне споменике“ генерација које долазе да отплаћују дугове?
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Вук Цвијић
|
|
петак, 12. новембар 2021. |
|
То су, нажалост, та неформална суђења у медијима која ова власт стално спроводи… Не спроводи она то само над опозицијом, него и над људима у државним службама који се труде да раде свој посао професионално
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Дејан Ристивојевић
|
|
среда, 17. август 2016. |
|
У причама о првом милиону се никад нигде не наводе ортачки односи са политичарима, прљави трговачки дилови типа шећерана за динар, невраћања кредита узетих од државних фондова и банака
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Драгиша Калезић
|
|
понедељак, 16. мај 2011. |
|
Ако смо хтели да националну пензију вреднујемо као чисто признање, ослобођено од импликација социјалне помоћи, онда смо критеријум за избор морали максимално заоштрити, те тако број добитника ограничити на оне појединце од чијег је добра свима нама боље.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Слободан Самарџић
|
|
уторак, 09. новембар 2021. |
|
Србија никада није овако ћутала као током протекле деценије. Можда зато што никада у својој историји није била на тако сигурном безалтернативном путу. Па добро, онда нека изволимо да бирамо: мини-Шенген, отворени Балкан, Истамбулска декларација, западни Балкан. Све заједно и ко зна шта још под капом регионалних интеграција, али у сваком случају неки модел Gleichschaltung-a
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Ненад Пиваш
|
|
понедељак, 01. август 2016. |
|
Област у Србији коју данас зову Санџак заправо је само произвољни назив за скуп 6 општина, Сјенице, Тутина, Новог Пазара, Прибоја, Нове Вароши и Пријепоља, од којих су Бошњаци већина само у прве три и то оне три које се не налазе на граници са БиХ, односно РС. Не поклапа се чак ни са Новопазарским санџаком, који је постојао на том простору
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
понедељак, 06. јун 2011. |
|
Очигледна је намера да се Србија оптужи за одговорност за почињени масакр у Сребреници и да се поново оснажи и активира процес оптуживања Србије као искључивог кривца за разбијање федералне Југославије и агресора на БиХ.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
субота, 06. новембар 2021. |
|

Међу онима који се издају за опозицију биће увек и оних који ће хитро одговорити да је наступило време колаборације
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Српски правнички клуб
|
|
недеља, 31. јул 2016. |
|
Стога, када и ако дође до реформе Устава, прембула мора остати нетакнута. Она је државотворни завет, јер изражава непоколебљиву тежњу да Србија сачува КиМ и одбрани свој територијалну целовитост правним и демократским путем.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Драгиша Калезић
|
|
среда, 11. мај 2011. |
|
У Србији се годишње подели преко 300 књижевних награда, а о њима одлучују исти људи. Њих петнаестак, отприлике. Они се, по ко зна ком кључу, смењују на „контролним пунктовима“.
|
|